Studentski protesti u Beogradu, novembar 2010.
Studentski protesti u Beogradu, novembar 2010. zbog nemogućnosti države da obezbedi besplatno školovanje za sve koji su ispunili uslove. FOTO: VESNA ANĐIĆ
Zoran Glavonjić
Zvuci slični onima iz devedesetih ponovo se čuju na ulicama Beograda, ali studenti danas ne traže odlazak vlasti, kao onda Slobodana Miloševića, već se razlog u najkraćem može objasniti u brojkama i slovima – 48 bodova.
Jednostavno, svaki svaki student u Srbiji koji u školskoj 2009/2010-oj ispuni tu kvotu trebalo bi da ima besplatno školovanje.
Tako kaže zakon, ali država kaže da nema novca da to svima i omogući. Zato će studenti, kako nam je rekla Mia Popović, sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, u protestu biti sve dok se to ne promeni.
"Pokušavaju da porede ove proteste sa protestima iz '68., '96. i '97., ali ovo naravno nema veze sa tim. Iz prostog razloga što mi ne tražimo nikakve političke promene, već isključivo da država do kraja poštuje ono što je zakonom propisano. U Ministarstvu prosvete rečeno nam je da sačekamo rebalans budžeta. Predlog rebalansa je usvojen, njime je predviđeno 800 miliona dinara ze beogradski univerzitet i za vraćanje dugova fakultetima, i mi zahtevamo da država ispuni obaveze prema studentima," kazala je ona.
Na zahtev studenata, i takođe posle protesta, država je sama pre nekoliko meseci spustila lestvicu na famoznih 48 poena. Zato sadašnja situacija u kojoj ne može da ispuni obećano deluje frustirirajuće na sve, pa su obe strane više puta sedale za isti sto ne bi li našle rešenje.
Slobodana Jaukovića, pomoćnika ministra prosvete Srbije, zatekli smo upravo na poslednjem u nizu sastanka sa studentima.
"Evo baš sada razgovaram sa studentima, tu je dvoje njihovih predstavnika. Verujte mi, ministarstvo danonoćno radi kako bi pronašlo rešenje za ovaj problem, pokušavamo da nađemo način da studentima pomognemo. Ima raznih mogućnosti, evo tu je i rebalans budžeta... Ministarstvo prosvete za sada za to nema novca, naprosto nema. Ali zajedno sa fakultetima tražimo rešenje," rekao je Jauković.
Problematična "bolonja"
Dok se na rešenje čeka, studenti sa ulice poručuju:
Na primer, na Fakultetu političkih nauka godišnja školarina kreće se od 90.000 do 100.000 dinara, što je oko hiljadu evra, a kako tvrde studenti, njih oko 350 na tom fakultetu ugroženo je stavom države da nema besplatnog studiranja za sve koji ispune propisane kriterijume.
U Srbiji bolonjski proces sproveden na jedan od najgorih načina za koje ja znam u Evropi, kaže profesor Ljubiša Rajić.
"Studenti su nezadovoljni i zbog toga što su školarine veoma porasle upravo u trenutku kada vlada drastično smanjuje davanja za univerzitet, i kada građanima drastično pada životni standard. i tako studenti za sve veće pare dobijaju sve lošiji kvalitet nastave. To bi u načelu trebalo da bude rešeno normalnim sprovođenjem bolonjskog procesa, ali je u Srbiji bolonjski proces sproveden na jedan od najgorih načina za koje ja znam u Evropi", navodi Rajić.
A to što je država propisala pravila igre koja sama ne poštuje, zaključuje Ljubiša Rajić, podseća na politiku u Srbiji proteklih trideset godina.
"To liči na prilično nesuvislo glavinjanje između protivrečnih ciljeva i mera. Oni su doneli jednu odluku, pet minuta posle toga su počeli da donose drugu odluku, a dva meseca iza toga su se setili da oni nemaju para da tu odluku sprovedu. I na kraju svega, savršeno ih baš briga," rekao je Rajić.