Predstavnici domaćih i međunarodnih institucija u Prištini reagovali su na stavove zvaničnika Vlade Srbije da kosovski Srbi ne učestvuju na parlamentartnim izborima 12. decembra.
Memli Krasniqi, portparol kosovske Vlade u ostavci, kaže da su takve izjave za žaljenje te da one predstavljaju nastavak stare politike Srbije prema Kosovu. On je naglasio da te izjave ne bi trebalo da predstavljaju smetnju Srbima na Kosovu da izađu na izbore.
“Verujemo da je stav Srbije za neizlazak Srba na parlamentarne izbore bio još strožiji 2009. godine ali on nije bio uspešan, pošto je zabeležen rekordni broj Srba na Kosovu koji su uzeli učešće na lokalnim izborima”, kazao je Krasniqi dodajući da je moguće da će Srbija vršiti pritisak na Srbe severno od Ibra, ali da se ipak očekuje veliki broj onih koji će glasati.
On je takođe ocenio da sama činjenica da su šest politička subjekata i dve građanske inicijative prijavljene za parlamentarne izbore, pokazuje da se situacija promenila i da je ona u korist mogućnosti izlaska Srba na glasanje.
Sa druge strane, Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu poziva sve odgovorne vlasti za administraciju izbornog procesa na Kosovu da stvore uslove za učešće na izborima u celoj zemlji, uključujući i na severnom delu Kosova.
Portparol MCK-a Andy McGuffie naglasio je da ostaje na građanima da odluče o tome da li će glasati 12. decembra, ali dodaje da putem njihovog glasa građani, uključujući i Srbe, mogu najbolje ostvariti svoje interese. Jedan od takvih primera za srpsku zajednicu bio je i proces decentralizacije, gde se dokazalo da je u njihovom interesu da sarađuju sa kosovskim državnim vlastima.
“Smatram da ono što smo mogli da primetimo tokom nekoliko proteklih godina je to da su se većina pripadnika različitih zajednica na Kosovu, i ne samo oni iz srpske zajednice, složili da je angažovanje za sopstvene interese od visokog prioriteta. Ovo je trend koji se nastavlja. Saradnja i uspostavljanje veza sa Prištinom postaje sve važnije za ljude u celoj zemlji”, kaže McGuffie.
U Srbiji je inače preko 100 javnih ličnosti uputilo apel kosovskim Srbima da učestvuju na parlamentarnim izborima. Na Kosovu tretnutno borave i aktivisti Helsinškog odbora, koji prilikom poseta nekoliko srpskih opština na Kosovu i lično upućuju apel da je važno da Srbi glasaju na parlamentarnim izborima i da učesće Srba na kosovskim izborima može pomoći i Kosovu i Srbiji za brži iskorak prema Evropskoj uniji.
Aktivan činilac u odnosima Srbije i Kosova
Sonja BiserkoPredsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, izjavila je u petak u Čaglavici da je Srbima na Kosovu potrebno ohrabrenje da najad uzmu sudbinu u svoje ruke i da postanu politički akter na političkoj sceni na Kosovu.
Ona je navela da su se promenile političke okolnosti, ne samo u Srbiji već i na Kosovu, te da je formiranje država na Balkanu završeno, a da preostaje faza stabilizacije i integracije svih u politički život tamo gde se nalaze.
“Srpska zajednica je sve ove godine na neki način bila talac političke neizvesnosti o tome na koju stranu ili na koji način će se rešavati status Kosova. To je sada iza nas i smatramo da je osnovni zadatak svih nas da ohrabrimo srpsku zajednicu da zbilja uzme ozbiljno učesće na ovim izborima i da na neki način definiše svoju budućnost kroz učešće u parlamentu i drugim kosovskim institucijama”, kazala je Biserko.
Ona je dodala da Vlada Srbije nije bila precizna u pogledu poziva Srbima za izbore, te da je poruka više bila u prilog izlaska nego protiv, tako da ostaje na njima da odluče. Ova grupa intelektualaca apelovala je na Srbe koje su ostali na Kosovu i koji Kosovo osećaju svojim zavičajem da budu aktivna alternative u kosovskom životu.
“Kosovo je sada u fazi konsolidacije i ovi izbori možda jesu prerani, period od 45 dana je možda previše kratak za ozbiljniju kampanju, ali je dovoljno vremena da se donese životna odluka koja Srbe definiše kao subjekt koji može pomoći ne samo konsolidaciji Kosova već i odnosima između Beograda i Prištine, pošto je to zadatak koji tek predstoji, a u tom dijalogu srpska zajednica treba da bude aktivan činilac jer se upravo radi o njoj i njenim statusnim i životnim pitanjima na Kosovu“, rekla je Biserko.
Potpredsednica Skupštine Srbije, i potpredsednica LDP-a Judita Popović, kazala je da bitno da Srbi aktivno učestvuju u izbornoj trci i da na taj način doprinesu da se njihov položaj u odnosu na protekli period znatno promeni.
Ona je navela da postoji nekoliko faktora zašto Srbi trebaju da izađu na kosovske izbore.
“Jedan od faktora je proteklo vreme. Govorimo o vremenu u proteklih deset godina i možemo da definišemo stvari na taj način da nam je jasno šta to znači kada Srbi nisu integrisani u društvo na Kosovu. Drugi faktor je odgovornost, a treći integracija. Bez integracije nema života, sa integracijom ima samo preživljavanja, a ostaje samo pasivna uloga koja ni na koji način ne može da da neki kvalitetan život. Ako ste odgovorni prema sebi, svojoj porodici, prijateljima, i svom životu, onda na taj način bi trebalo da postupite“, kazala je Popović.
Popović je između ostalog kazala da je Srbija zbog brojnih političkih, ekonomskih i društvenih problema fokusirana na svoje unutrašnje probleme i da ima ozbiljne poteškoće i u pogledu finansiranja života Srba na Kosovu.
„Srbija je država koja i dalje smatra Srbe svojim državljanima. I to je pravo svake države pa je pravo i Srbije da se na taj način odnosi prema Srbima na Kosovu. Međutim, to ne daje državi Srbiji pravo da manipuliše ljudima na Kosovu, da te ljude onemogućava u integraciji u kosovsko društvo...Srbi jesu značajan faktor za državu Srbiju, međutim, Srbija pored tih svih njenih problema koje ima, polako ekonomski posustaje“, kazala je Popović.
Memli Krasniqi, portparol kosovske Vlade u ostavci, kaže da su takve izjave za žaljenje te da one predstavljaju nastavak stare politike Srbije prema Kosovu. On je naglasio da te izjave ne bi trebalo da predstavljaju smetnju Srbima na Kosovu da izađu na izbore.
“Verujemo da je stav Srbije za neizlazak Srba na parlamentarne izbore bio još strožiji 2009. godine ali on nije bio uspešan, pošto je zabeležen rekordni broj Srba na Kosovu koji su uzeli učešće na lokalnim izborima”, kazao je Krasniqi dodajući da je moguće da će Srbija vršiti pritisak na Srbe severno od Ibra, ali da se ipak očekuje veliki broj onih koji će glasati.
On je takođe ocenio da sama činjenica da su šest politička subjekata i dve građanske inicijative prijavljene za parlamentarne izbore, pokazuje da se situacija promenila i da je ona u korist mogućnosti izlaska Srba na glasanje.
Sa druge strane, Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu poziva sve odgovorne vlasti za administraciju izbornog procesa na Kosovu da stvore uslove za učešće na izborima u celoj zemlji, uključujući i na severnom delu Kosova.
Portparol MCK-a Andy McGuffie naglasio je da ostaje na građanima da odluče o tome da li će glasati 12. decembra, ali dodaje da putem njihovog glasa građani, uključujući i Srbe, mogu najbolje ostvariti svoje interese. Jedan od takvih primera za srpsku zajednicu bio je i proces decentralizacije, gde se dokazalo da je u njihovom interesu da sarađuju sa kosovskim državnim vlastima.
“Smatram da ono što smo mogli da primetimo tokom nekoliko proteklih godina je to da su se većina pripadnika različitih zajednica na Kosovu, i ne samo oni iz srpske zajednice, složili da je angažovanje za sopstvene interese od visokog prioriteta. Ovo je trend koji se nastavlja. Saradnja i uspostavljanje veza sa Prištinom postaje sve važnije za ljude u celoj zemlji”, kaže McGuffie.
U Srbiji je inače preko 100 javnih ličnosti uputilo apel kosovskim Srbima da učestvuju na parlamentarnim izborima. Na Kosovu tretnutno borave i aktivisti Helsinškog odbora, koji prilikom poseta nekoliko srpskih opština na Kosovu i lično upućuju apel da je važno da Srbi glasaju na parlamentarnim izborima i da učesće Srba na kosovskim izborima može pomoći i Kosovu i Srbiji za brži iskorak prema Evropskoj uniji.
Aktivan činilac u odnosima Srbije i Kosova
Ona je navela da su se promenile političke okolnosti, ne samo u Srbiji već i na Kosovu, te da je formiranje država na Balkanu završeno, a da preostaje faza stabilizacije i integracije svih u politički život tamo gde se nalaze.
“Srpska zajednica je sve ove godine na neki način bila talac političke neizvesnosti o tome na koju stranu ili na koji način će se rešavati status Kosova. To je sada iza nas i smatramo da je osnovni zadatak svih nas da ohrabrimo srpsku zajednicu da zbilja uzme ozbiljno učesće na ovim izborima i da na neki način definiše svoju budućnost kroz učešće u parlamentu i drugim kosovskim institucijama”, kazala je Biserko.
Ona je dodala da Vlada Srbije nije bila precizna u pogledu poziva Srbima za izbore, te da je poruka više bila u prilog izlaska nego protiv, tako da ostaje na njima da odluče. Ova grupa intelektualaca apelovala je na Srbe koje su ostali na Kosovu i koji Kosovo osećaju svojim zavičajem da budu aktivna alternative u kosovskom životu.
“Kosovo je sada u fazi konsolidacije i ovi izbori možda jesu prerani, period od 45 dana je možda previše kratak za ozbiljniju kampanju, ali je dovoljno vremena da se donese životna odluka koja Srbe definiše kao subjekt koji može pomoći ne samo konsolidaciji Kosova već i odnosima između Beograda i Prištine, pošto je to zadatak koji tek predstoji, a u tom dijalogu srpska zajednica treba da bude aktivan činilac jer se upravo radi o njoj i njenim statusnim i životnim pitanjima na Kosovu“, rekla je Biserko.
Potpredsednica Skupštine Srbije, i potpredsednica LDP-a Judita Popović, kazala je da bitno da Srbi aktivno učestvuju u izbornoj trci i da na taj način doprinesu da se njihov položaj u odnosu na protekli period znatno promeni.
Ona je navela da postoji nekoliko faktora zašto Srbi trebaju da izađu na kosovske izbore.
“Jedan od faktora je proteklo vreme. Govorimo o vremenu u proteklih deset godina i možemo da definišemo stvari na taj način da nam je jasno šta to znači kada Srbi nisu integrisani u društvo na Kosovu. Drugi faktor je odgovornost, a treći integracija. Bez integracije nema života, sa integracijom ima samo preživljavanja, a ostaje samo pasivna uloga koja ni na koji način ne može da da neki kvalitetan život. Ako ste odgovorni prema sebi, svojoj porodici, prijateljima, i svom životu, onda na taj način bi trebalo da postupite“, kazala je Popović.
Popović je između ostalog kazala da je Srbija zbog brojnih političkih, ekonomskih i društvenih problema fokusirana na svoje unutrašnje probleme i da ima ozbiljne poteškoće i u pogledu finansiranja života Srba na Kosovu.
„Srbija je država koja i dalje smatra Srbe svojim državljanima. I to je pravo svake države pa je pravo i Srbije da se na taj način odnosi prema Srbima na Kosovu. Međutim, to ne daje državi Srbiji pravo da manipuliše ljudima na Kosovu, da te ljude onemogućava u integraciji u kosovsko društvo...Srbi jesu značajan faktor za državu Srbiju, međutim, Srbija pored tih svih njenih problema koje ima, polako ekonomski posustaje“, kazala je Popović.
