Gallup institut predstavio je u Briselu rezultate istraživanja stavova građana Zapadnog Balkana prema evrointegracijama.
Pokazalo se da opšta podrška Evropskoj uniji u različitim zemljama regiona ne pokazuje jednoznačan trend. U jednoj grupi država, među kojima je i Srbija, ta podrška je opala, a u drugoj je u porastu.
Ukoliko bi sada građani Srbije referendumom odlučivali o ulasku zemlje u Evropsku uniju, 63 odsto glasalo bi “za”. Međutim, entuzijazam za proces evropske integracije i podrška Evropskoj uniji u Srbiji u poslednje četiri godine u znatnom su padu, kaže za Radio Slobodna Evropa istraživač Gallup Europe Andrzej Pyrka.
“U Srbiji je podrška od 61 pala na 44 odsto”, kazao je Pyrka.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže da su u Gallupu očekivali da će podrška EU porasti posle vizne liberalizacije, ali dodaje da rezultati bezviznog režima verovatno nisu bili dovoljno opipljivi kako bi uticali na podršku EU u Srbiji.
Gallupovo istraživanje Srbije, navodi Pyrka, pokazalo je, takođe, kao i u Hrvatskoj, katastrofalno slabo poverenje građana u sopstvenu vladu. Njene poteze ne podržava čak 65 odsto stanovnika Srbije, a 68 procenata ne vidi političara ili stranku koji predstavljaju njihove stavove.
Pyrka priznaje da su ove brojke zaista šokantne, ali da u neku ruku i ne iznenađuju pošto ni u balkanskim zemljama koje su već članice EU građani nemaju mnogo poverenja u svoje političare. U pitanju su, dodaje, početničke demokratije u kojima oni svoje vladajuće elite doživljavaju kao veoma korumpirane. i u Srbiji i u Hrvatskoj devet od deset ispitanika izjavili su da je korupcija najraširenija u vladajućoj klasi.
Dalje, istraživanje pokazuje da su u Srbiji ljudi najfrustriraniji i najogorčeniji jer jedva uspevaju da se prehrane. I to je razlog što imaju tako nizak stepen poverenja u sposobnost svoje vlade.
Doprinela i kriza u samoj Uniji
Opadajuća podrška EU u zemljama koje su joj bliže, objašnjava sagovornik Radija Slobodna Evropa, ipak, ne predstavlja presedan.
“Što je zemlja bliža članstvu u Evropskoj uniji, to je stepen podrške Uniji i niži”, konstatuje Pyrka i objašnjava da je to zato što je narod tada na svojim plećima prilično iskusio koliko reformi je trebalo sprovesti pre ulaska u evropski klub i koliko su bolne i teške.
“Primera radi, u baltičkim zemljama je podrška EU opala na svega 30 procenata neposredno pred učlanjivanje u Uniju. Da vam to ilustrujem još jednim podatkom: između 2003. i 2004. godine kada se ova grupa od deset zemalja učlanila u EU, dakle za samo godinu dana, i to u godini pred pridruživanje, podrška Evropskoj uniji u njima pala je u proseku sa 58 na svega 43 procenta. Međutim, podrška EU, po pravilu,nakon što zemlja postane njena članica, počne ponovo da raste”, podseća naš sagovornik.
Druga strana istog novčića je, objašnjava Pyrka, da građani zemalja koje su još prilično daleko od EU imaju nerealne predstave kako o procesu evrointegracije, tako i o Evropskoj uniji.
“Pitali smo, na primer, građane kada očekuju da će se njihova zemlja učlaniti u EU. U Albaniji su uglavnom odgovarali da će se to desiti 2014. godine. Ako znate faze procesa evrointegracije, jasno vam je da je nemoguće da Albanija postane članica EU 2014. godine. Ona ne spada u najuspešnije aspirante, a nije još ni zvanični kandidat. Drugo, slika o Evropskoj uniji koju imaju građani zemalja koje su još daleko od evropskog kluba upravo je zbog te udaljenosti suviše nerealna i ružičasta, što iskrivljuje njihovu percepciju i Unije i integracije”, navodi Pyrka.
Simeon Pobulić
Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da je kriza u mnogim zemljama Unije doprinela da se običan svet u Srbiji zapita: pa, šta ćemo u toj Uniji kad je toliko njenih članica u krizi.
“Ako do vas dolaze vesti da je Irska takoreći pred bankrotom, pa onda Portugal, da se ljulja i Španija, da kriza u Grčkoj još nije prevaziđena, da imate mnogo protesta širom Evrope…onda naš običan svet rezonuje na jedan sužen način: Aha, pa tamo je loše, što bismo mi onda tamo išli? Za njih to izgleda kao jedan veliki, teški napor kome ne vide kraja. Međutim, na nama je da uradimo svoj deo posla. Ja stalno govorim svima: zaboravite na Evropsku uniju! Nama je potreban taj model upravljanja zato što je on najsavršeniji u svetu. i da nema Unije, mi to treba da uradimo”, kaže Pobulić.
Većina veruje da Srbija neće priznati Kosovo
Igor Bandović iz Evropskog fonda za Balkan, partnera Gallupa u Srbiji, nudi i dodatne argumente za tendenciju pada podrške Evropskoj uniji. Prema njegovom sudu istraživanje je pokazalo da građani Srbije osećaju da ih EU ne prihvata.
“Ono što je zanimljivo u istraživanju Srbije, u odnosu na druge zemlje regiona, jeste da se građani Srbije osećaju donekle neprihvaćenima od strane Evropske unije, da osećaju da nisu baš dobrodošli”, kaže Bandović.
Prema istraživanju Gallupa, samo 13 odsto građana smatra da bi ulazak Srbije u NATO bio dobar potez, dok čak 52 odsto njih ne želi da vidi Srbiju u Alijansi.
Kada je u pitanju Kosovo, ogromna većina – 67 odsto – građana veruje da Srbija nikada neće priznati Kosovo, a u porastu je i broj onih koje se ne slažu sa mogućnošću podele njegove teritorije.
I za kraj: haškog optuženika Ratka Mladića kao patriotu - i petnaest godina posle Srebrenice - vidi čak 38 odsto građana Srbije, dok samo 19 odsto o njemu misli da je ratni zločinac.
Andrzej Pyrka navodi još jedan podatak koji je istraživače iznanadio: naime, 35 odsto građana Srbije na pitanje gde se krije Mladić odgovorilo je da misli da vlasti u zemlji znaju gde je on, ali da ne žele da ga uhapse.
Pokazalo se da opšta podrška Evropskoj uniji u različitim zemljama regiona ne pokazuje jednoznačan trend. U jednoj grupi država, među kojima je i Srbija, ta podrška je opala, a u drugoj je u porastu.
Ukoliko bi sada građani Srbije referendumom odlučivali o ulasku zemlje u Evropsku uniju, 63 odsto glasalo bi “za”. Međutim, entuzijazam za proces evropske integracije i podrška Evropskoj uniji u Srbiji u poslednje četiri godine u znatnom su padu, kaže za Radio Slobodna Evropa istraživač Gallup Europe Andrzej Pyrka.
“U Srbiji je podrška od 61 pala na 44 odsto”, kazao je Pyrka.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže da su u Gallupu očekivali da će podrška EU porasti posle vizne liberalizacije, ali dodaje da rezultati bezviznog režima verovatno nisu bili dovoljno opipljivi kako bi uticali na podršku EU u Srbiji.
Gallupovo istraživanje Srbije, navodi Pyrka, pokazalo je, takođe, kao i u Hrvatskoj, katastrofalno slabo poverenje građana u sopstvenu vladu. Njene poteze ne podržava čak 65 odsto stanovnika Srbije, a 68 procenata ne vidi političara ili stranku koji predstavljaju njihove stavove.
Pyrka priznaje da su ove brojke zaista šokantne, ali da u neku ruku i ne iznenađuju pošto ni u balkanskim zemljama koje su već članice EU građani nemaju mnogo poverenja u svoje političare. U pitanju su, dodaje, početničke demokratije u kojima oni svoje vladajuće elite doživljavaju kao veoma korumpirane. i u Srbiji i u Hrvatskoj devet od deset ispitanika izjavili su da je korupcija najraširenija u vladajućoj klasi.
Dalje, istraživanje pokazuje da su u Srbiji ljudi najfrustriraniji i najogorčeniji jer jedva uspevaju da se prehrane. I to je razlog što imaju tako nizak stepen poverenja u sposobnost svoje vlade.
Doprinela i kriza u samoj Uniji
Opadajuća podrška EU u zemljama koje su joj bliže, objašnjava sagovornik Radija Slobodna Evropa, ipak, ne predstavlja presedan.
“Što je zemlja bliža članstvu u Evropskoj uniji, to je stepen podrške Uniji i niži”, konstatuje Pyrka i objašnjava da je to zato što je narod tada na svojim plećima prilično iskusio koliko reformi je trebalo sprovesti pre ulaska u evropski klub i koliko su bolne i teške.
“Primera radi, u baltičkim zemljama je podrška EU opala na svega 30 procenata neposredno pred učlanjivanje u Uniju. Da vam to ilustrujem još jednim podatkom: između 2003. i 2004. godine kada se ova grupa od deset zemalja učlanila u EU, dakle za samo godinu dana, i to u godini pred pridruživanje, podrška Evropskoj uniji u njima pala je u proseku sa 58 na svega 43 procenta. Međutim, podrška EU, po pravilu,nakon što zemlja postane njena članica, počne ponovo da raste”, podseća naš sagovornik.
Druga strana istog novčića je, objašnjava Pyrka, da građani zemalja koje su još prilično daleko od EU imaju nerealne predstave kako o procesu evrointegracije, tako i o Evropskoj uniji.
“Pitali smo, na primer, građane kada očekuju da će se njihova zemlja učlaniti u EU. U Albaniji su uglavnom odgovarali da će se to desiti 2014. godine. Ako znate faze procesa evrointegracije, jasno vam je da je nemoguće da Albanija postane članica EU 2014. godine. Ona ne spada u najuspešnije aspirante, a nije još ni zvanični kandidat. Drugo, slika o Evropskoj uniji koju imaju građani zemalja koje su još daleko od evropskog kluba upravo je zbog te udaljenosti suviše nerealna i ružičasta, što iskrivljuje njihovu percepciju i Unije i integracije”, navodi Pyrka.
Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da je kriza u mnogim zemljama Unije doprinela da se običan svet u Srbiji zapita: pa, šta ćemo u toj Uniji kad je toliko njenih članica u krizi.
“Ako do vas dolaze vesti da je Irska takoreći pred bankrotom, pa onda Portugal, da se ljulja i Španija, da kriza u Grčkoj još nije prevaziđena, da imate mnogo protesta širom Evrope…onda naš običan svet rezonuje na jedan sužen način: Aha, pa tamo je loše, što bismo mi onda tamo išli? Za njih to izgleda kao jedan veliki, teški napor kome ne vide kraja. Međutim, na nama je da uradimo svoj deo posla. Ja stalno govorim svima: zaboravite na Evropsku uniju! Nama je potreban taj model upravljanja zato što je on najsavršeniji u svetu. i da nema Unije, mi to treba da uradimo”, kaže Pobulić.
Većina veruje da Srbija neće priznati Kosovo
Igor Bandović iz Evropskog fonda za Balkan, partnera Gallupa u Srbiji, nudi i dodatne argumente za tendenciju pada podrške Evropskoj uniji. Prema njegovom sudu istraživanje je pokazalo da građani Srbije osećaju da ih EU ne prihvata.
“Ono što je zanimljivo u istraživanju Srbije, u odnosu na druge zemlje regiona, jeste da se građani Srbije osećaju donekle neprihvaćenima od strane Evropske unije, da osećaju da nisu baš dobrodošli”, kaže Bandović.
Prema istraživanju Gallupa, samo 13 odsto građana smatra da bi ulazak Srbije u NATO bio dobar potez, dok čak 52 odsto njih ne želi da vidi Srbiju u Alijansi.
Kada je u pitanju Kosovo, ogromna većina – 67 odsto – građana veruje da Srbija nikada neće priznati Kosovo, a u porastu je i broj onih koje se ne slažu sa mogućnošću podele njegove teritorije.
I za kraj: haškog optuženika Ratka Mladića kao patriotu - i petnaest godina posle Srebrenice - vidi čak 38 odsto građana Srbije, dok samo 19 odsto o njemu misli da je ratni zločinac.
Andrzej Pyrka navodi još jedan podatak koji je istraživače iznanadio: naime, 35 odsto građana Srbije na pitanje gde se krije Mladić odgovorilo je da misli da vlasti u zemlji znaju gde je on, ali da ne žele da ga uhapse.
