Poseta Vukovaru važan korak ka pomirenju

Zvaničnici Evropske unije i SAD pozdravili su posetu predsednika Hrvatske i Srbije Vukovaru, ocenivši je kao važan korak ka pomirenju dva naroda.

Evropski komesar Štefan File ocenio je kao "važan korak ka pomirenju na Zapadnom Balkanu" posetu predsednika Hrvatske i Srbije Vukovaru i Paulinom Dvoru. On je u Briselu podvukao da "ta mesta mogu postati znamenja pomirenja i primer za celo područje Zapadnog Balkana". Tadićevu posetu Vukovaru pozdravljaju i SAD.

“Poseta pokazuje nastavak napora Srbije i Hrvatske da ojačaju bilateralne odnose i prevaziđu tragične događaje u bivšoj Jugoslaviji. Mi želimo da izrazimo zadovoljstvo zbog unapređenja procesa pomirenja i radujemo se zajedničkoj budućnosti ovih zemalja u Evropskoj uniji”, kaže portparol Stejt departmenta Filip Krouli.

Analitičari u Zagrebu i Beogradu saglasni su da poseta dvojice predsednika Vukovaru predstavlja okretanje novog lista u odnosima Hrvatske i Srbije.

“Mislim da je to vrlo značajna poruka da možemo biti ljudi”, kaže za RSE profesori novosadskog fakuleteta Jovan Komšić.

Žarko Puhovski, profesor fakulteta u Zagrebu kaže da je ovo neka vrsta kraja jedne etape:

“Može se citirati ona poznata Čerčilova doskočica – to nije ni kraj, ni početak kraja, nego kraj početka”, navodi Puhovski.

Izvinjenje Borisa Tadića, prvog predsednika Srbije koji je posetio Vukovar, porodicama svih nevino stradalih žrtava na Ovčari 1991. godine, poslednje je u nizu izvinjenja koje su međusobno uputili lideri zemalja bivše Jugoslavije od kraja rata.

Tadićevom porukom na Ovčari završena je jedna faza početka normalizacije odnosa. Sada je, kada je reč o Srbiji i Hrvatskoj, prema mišljenju Žarka Puhovskog, potrebno preći na dela.

“Da se označi, na obe strane, gde su bili logori, da se jasnije odredi gde se nalaze grobnice kojih ima na čitavom ovom području, da se jasno odredi kakva je bila veza srpskog nacionalizma, jugoslovenske ideologije koju je vodila JNA u napadima, i da se od nje na neki način uzme odmak. Da se u Hrvatskoj uzme odmak od hrvatskog nacionalizma, itd.. To su stvari koje će, iako će to dugo trajati, morati da dođu na dnevni red”, smatra Puhovski.

Smirivanje nacionalnih strasti

Pred dvema državama je i rešavanje pitanja međusobnih tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Pre svega je, međutim, potrebno raditi na smirivanju nacionalnih strasti među građanima, ali i desničarskim partijama.

“Od etičkih pitanja, pitanja mogućnosti da budemo ljudi, pa do ekonomskih i političkih standarda, sve su to zadaci koji predstoje na unutrašnoj političkoj sceni Srbije”, kaže Jovan Komišć.

Oni koji su granice prešli pre više od decenije veruju da će 4. novembar u Vukovaru vremenom postati značajan datum i za one koji ga danas osuđuju ili u njemu ne vide smisao. Za hrvatskog publicistu Predraga Matvejevića taj događaj valja usvojiti.

“Postoji većina onih koji imaju stanovitu svest i mislim da među tim ljudima, bili oni manje ili više opredeljeni kao Srbi ili kao Hrvati, ovaj događaj ima svoje značenje. To značenje se onda kasnije može polako kotrljati, ići prema nižim razinama, tamo gde su nas propagande ovih zadnjih dvadeset godina stalno uveravale da su na drugoj strani naši neprijatelji”, smatra Matvejević.

I beogradski reditelj Kokan Mladenović veruje da dolazi normalno vreme suživota.

“Koliko god da nacionalizmi u obe države i dalje postoje, mislim da je poseta predsednika Tadića Vukovaru veoma jasan znak u kom pravcu treba da ide politika Srbije i u kom pravcu treba okrenuti budućnost”, kaže Mladenović.