Holandija će tražiti da Savet ministara EU, 25. oktobra u Luksemburgu, odloži odlučivanje o kandidaturi Srbije do sledećeg izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN, početkom decembra. To je u Hagu jednoglasno odlučio Parlament Holandije, po preporuci svog Odbora za evropske poslove, saznaje RSE u kabinetu predsednika ovog Odbora.
Kako nam je, takođe, rečeno u kabinetu predsedavajućeg Obora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta Han ten Brokea, stav parlamentaraca je da se, ukoliko njihov predlog ne bude prihvatljiv za Savet ministara, da zeleno svetlo za prosleđivanje srpske kandidature, ali da bude uslovljeno okončanjem saradnje sa Haškim tribunalom.
Odluka da se ovakav predlog uputi Vladi doneta je jednoglasno, uz saglasnost svih parlamentarnih grupa – zelenih, socijal- liberala, liberala, socijal-demokrata, demohrišćana. Ministar inostranih poslova Martin Ferhagen, već je izjavio da se slaže sa ovakvim predlogom.
Šta za Srbiju znači ovakva odluka, pitali smo političkog analitičara Ivana Vejvodu, direktora Balkanskog fonda za demokratiju.
“Ovo je, očigledno, jedno suočavanje sa realnošću od strane Holandskog parlamenta, s obzirom na to da 26 zemalja članica EU jasno podržava sledeći korak kandidature Srbije ka EU. Ova formulacija otvara vrata da Holandija prihvati taj sledeći korak. S druge strane, prvo što je u toj formulaciji rečeno jeste zapravo za njihovu unutrašnju političku upotrebu. Čini mi se da je razboritost, ipak, prevladala, da je važno krenuti dalje, a čini mi se da je i poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton, takođe, doprinela da se ovakav stav formuliše”, kaže Vejvoda.
Henk jan Ormel, poslanik Demohrišćanske stranke, manjeg partnera u budućoj koalicionoj vladi sa liberalima koja će biti inaugurisana u četvrtak 14. oktobra, izjavio je za naš program, pred početak sednice Odbora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta, da je odlazeći šef holandske diplomatije Martin Ferhagen tražio od poslanika njeno odlaganje, ali da to nije prihvaćeno.
Kompromis
Ormel kaže da demohrišćani imaju pozitivan stav o prosleđivanju srpske kandidature, ali da takve poglede ne dele večinski liberali, koji u novoj vladi imaju dva ključna mesta - premijera i ministra spoljnih poslova.
“Da, to je tačno. Mi smo za prosleđivanje, jer smatramo da je to tehničko, administrativno pitanje, ali druge parlamentarne partije smatraju da je to političko pitanje. Dakle, u parlamentu postoje ta dva različita mišljenja i o tome ćemo danas diskutovati. Dakle, u ovom trenutku ja sam u manjinskoj poziciji, ali debata još nije počela, stvari se mogu i promeniti u toku diskusije, ali mislim da je stav većine - da treba da se formira jedinstven stav i da je ovo političko pitanje”, navodi Ornel.
Odluka Odbora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta je, očigledno, rezultat kompromisa prvobitno predloženih rešenja.
Komentarišući stav većinskih liberala, pred sednicu Odbora, da odluka o prosleđivanju srpske kandidatute Evropskoj komisiji sačeka novi izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca, spoljnopolitički komentartor lista „Politika“ Boško Jakšić kaže da se u tom slučaju nameće još jedno pitanje.
“Kakav će biti novi Bramercov izveštaj, imajući u vidu da je ovaj poslednji bio negativan. Jedina stvar koja može da utiče je, ono u šta Beograd ulaže najveću nadu, da će američka državna sekretarka Hilari Klinton, kada dođe u Brisel, jednostavno reći da ima povoljne utiske koje nosi iz Beograda, pa tako, na neki posredan način, uticati i na Bramerca. Međutim, to je teško reći, jer haški tužilac hoće, a i mora, da pokaže svoju nezavisnost”, ocenjuje Jakšić.
Da li će prosleđivanje kandidature čekati Bramercov izvešaj, ili će Srbija, ipak, dobiti uslovno zeleno svetlo? Koja je opcija realnija?
“Nezahvalno je prognozirati, ali čini mi se da će 25. oktobra, ipak, Savet ministara EU da prosledi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji i da od nje zatraži mišljenje, koje će onda pokrenuti proceduru da Srbija dobije čuvena pitanja na koja treba da odgovori, kako bi njena zvanična kandidatura postala formalna negde do kraja sledeće godine”, navodi Ivan Vejvoda.
Kako nam je, takođe, rečeno u kabinetu predsedavajućeg Obora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta Han ten Brokea, stav parlamentaraca je da se, ukoliko njihov predlog ne bude prihvatljiv za Savet ministara, da zeleno svetlo za prosleđivanje srpske kandidature, ali da bude uslovljeno okončanjem saradnje sa Haškim tribunalom.
Odluka da se ovakav predlog uputi Vladi doneta je jednoglasno, uz saglasnost svih parlamentarnih grupa – zelenih, socijal- liberala, liberala, socijal-demokrata, demohrišćana. Ministar inostranih poslova Martin Ferhagen, već je izjavio da se slaže sa ovakvim predlogom.
Šta za Srbiju znači ovakva odluka, pitali smo političkog analitičara Ivana Vejvodu, direktora Balkanskog fonda za demokratiju.
“Ovo je, očigledno, jedno suočavanje sa realnošću od strane Holandskog parlamenta, s obzirom na to da 26 zemalja članica EU jasno podržava sledeći korak kandidature Srbije ka EU. Ova formulacija otvara vrata da Holandija prihvati taj sledeći korak. S druge strane, prvo što je u toj formulaciji rečeno jeste zapravo za njihovu unutrašnju političku upotrebu. Čini mi se da je razboritost, ipak, prevladala, da je važno krenuti dalje, a čini mi se da je i poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton, takođe, doprinela da se ovakav stav formuliše”, kaže Vejvoda.
Henk jan Ormel, poslanik Demohrišćanske stranke, manjeg partnera u budućoj koalicionoj vladi sa liberalima koja će biti inaugurisana u četvrtak 14. oktobra, izjavio je za naš program, pred početak sednice Odbora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta, da je odlazeći šef holandske diplomatije Martin Ferhagen tražio od poslanika njeno odlaganje, ali da to nije prihvaćeno.
Kompromis
Ormel kaže da demohrišćani imaju pozitivan stav o prosleđivanju srpske kandidature, ali da takve poglede ne dele večinski liberali, koji u novoj vladi imaju dva ključna mesta - premijera i ministra spoljnih poslova.
“Da, to je tačno. Mi smo za prosleđivanje, jer smatramo da je to tehničko, administrativno pitanje, ali druge parlamentarne partije smatraju da je to političko pitanje. Dakle, u parlamentu postoje ta dva različita mišljenja i o tome ćemo danas diskutovati. Dakle, u ovom trenutku ja sam u manjinskoj poziciji, ali debata još nije počela, stvari se mogu i promeniti u toku diskusije, ali mislim da je stav većine - da treba da se formira jedinstven stav i da je ovo političko pitanje”, navodi Ornel.
Odluka Odbora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta je, očigledno, rezultat kompromisa prvobitno predloženih rešenja.
Komentarišući stav većinskih liberala, pred sednicu Odbora, da odluka o prosleđivanju srpske kandidatute Evropskoj komisiji sačeka novi izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca, spoljnopolitički komentartor lista „Politika“ Boško Jakšić kaže da se u tom slučaju nameće još jedno pitanje.
“Kakav će biti novi Bramercov izveštaj, imajući u vidu da je ovaj poslednji bio negativan. Jedina stvar koja može da utiče je, ono u šta Beograd ulaže najveću nadu, da će američka državna sekretarka Hilari Klinton, kada dođe u Brisel, jednostavno reći da ima povoljne utiske koje nosi iz Beograda, pa tako, na neki posredan način, uticati i na Bramerca. Međutim, to je teško reći, jer haški tužilac hoće, a i mora, da pokaže svoju nezavisnost”, ocenjuje Jakšić.
Da li će prosleđivanje kandidature čekati Bramercov izvešaj, ili će Srbija, ipak, dobiti uslovno zeleno svetlo? Koja je opcija realnija?
“Nezahvalno je prognozirati, ali čini mi se da će 25. oktobra, ipak, Savet ministara EU da prosledi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji i da od nje zatraži mišljenje, koje će onda pokrenuti proceduru da Srbija dobije čuvena pitanja na koja treba da odgovori, kako bi njena zvanična kandidatura postala formalna negde do kraja sledeće godine”, navodi Ivan Vejvoda.
