Stepen demokratije na Kosovu je na nivou jedne post-konfliktne zemlje i može se porediti sa nivoom demokratije država u regionu, izjavili su u sredu visoki zvaničnici kosovskih institucija povodom Međunarodnog dana demokratije.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi kaže da demokratija na Kosovu nije samo težnja već i realnost koja se gradi svakim danom.
“Demokratski proces obuhvata celokupan život na Kosovu, te tako donosi promene u svim oblastima kao što su politika, ekonomija, društvo, kultura i umetnost... Kosovo poštuje i štiti ljudska prava, prava manjina kao i načela parlamentarne demokratije”, kazao je Krasniqi.
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuci kaže da se nivo demokratije na Kosovu može porediti sa zemljama u regionu.
“Stepen demokratije je na nivou jedne postkonfliktne i tranzicione zemlje što verujem bolji od zemalja u regionu, ali sa ambicijama da se još bolje razvija. U tom pravcu postoji spremnost ali i domaći i međunarodni mehanizmi“, kazao je Kuci.
Elementarna načela
Međutim predstavnici opozicionih političkih partija smatraju da je nivo demokratije na Kosovu i 11 godina od rata još uvek na samom početku.
Bivši premijer Kosova, Bajram Kosumi, iz Alijanse za budućnost Kosova smatra da je demokratija na Kosovu još uvek, kako on kaže, maglovita.
„Tokom ovih 7-8 godina, demokratija nije išla puno napred, ostala je na prvim koracima. Još uvek se vrti oko elementarnih načela demokratije, još uvek ima maglovitih pitanja kao što su na primer izbori, te slobodno glasanje“, kazao je Kosumi.
Kosumi je takođe pomenuo nekoliko slučajeva u kojima se krši demokratija na Kosovu.
„Odnos Vlade i Skupštine na primer, gde Vlada nema veliku potrebu za Skupštinom. Uloga Skupštine je veoma bleda, ne zato što ona ne radi, već zato što nema mogućnost da vodi jednu ulogu, zato što trenutna vlada čini apsolutnu većinu i svaki zakon u Skupštini može da prođe bez ikakvog problema. Bez stvarne demokratije, nema stabilnog Kosova“, kazao je Kosumi.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi kaže da demokratija na Kosovu nije samo težnja već i realnost koja se gradi svakim danom.
“Demokratski proces obuhvata celokupan život na Kosovu, te tako donosi promene u svim oblastima kao što su politika, ekonomija, društvo, kultura i umetnost... Kosovo poštuje i štiti ljudska prava, prava manjina kao i načela parlamentarne demokratije”, kazao je Krasniqi.
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuci kaže da se nivo demokratije na Kosovu može porediti sa zemljama u regionu.
“Stepen demokratije je na nivou jedne postkonfliktne i tranzicione zemlje što verujem bolji od zemalja u regionu, ali sa ambicijama da se još bolje razvija. U tom pravcu postoji spremnost ali i domaći i međunarodni mehanizmi“, kazao je Kuci.
Elementarna načela
Međutim predstavnici opozicionih političkih partija smatraju da je nivo demokratije na Kosovu i 11 godina od rata još uvek na samom početku.
Bivši premijer Kosova, Bajram Kosumi, iz Alijanse za budućnost Kosova smatra da je demokratija na Kosovu još uvek, kako on kaže, maglovita.
„Tokom ovih 7-8 godina, demokratija nije išla puno napred, ostala je na prvim koracima. Još uvek se vrti oko elementarnih načela demokratije, još uvek ima maglovitih pitanja kao što su na primer izbori, te slobodno glasanje“, kazao je Kosumi.
Kosumi je takođe pomenuo nekoliko slučajeva u kojima se krši demokratija na Kosovu.
„Odnos Vlade i Skupštine na primer, gde Vlada nema veliku potrebu za Skupštinom. Uloga Skupštine je veoma bleda, ne zato što ona ne radi, već zato što nema mogućnost da vodi jednu ulogu, zato što trenutna vlada čini apsolutnu većinu i svaki zakon u Skupštini može da prođe bez ikakvog problema. Bez stvarne demokratije, nema stabilnog Kosova“, kazao je Kosumi.
