Građani Srbije su više od mesec dana suočeni sa nestašicama ulja, mleka i šećera. Vlada je hitno intervenisala iz Robnih rezervi, na posredan način priznajući postojanje monopola i kartela u poljoprivredi. Građani to smatraju brukom za državu i upiru prstom u nadležne ministre, ali ih ipak čekaju nove cene i udar na sve slabiji kućni budžet.
U nameri da spreči, kako su njeni ministri do juče govorili veštačke nestašice, Vlada Srbije odlučila je u sredu da intervencijom iz robnih rezervi popuni poluprazne rafova u srpskim prodavnicama. Odobreno je 5.000 tona ulja. U Privrednoj komori odseku za poljoprivredu kažu da je vladina intervencija iz Robnih rezervi logična mera.
Milan Prostran u svemu vidi psihološki nemir koji građani zbog nestašica vuku još iz devedesetih godina.
„Bilo kakva najava uznemiri građane da nešto će poskupeti. Nikada niko nije rekao da mi nemamo dovoljno hrane, nego je bilo cenovno. Do izvesnih korekcija cena će doći. Već je samim prihvatanjem cene ulja iz intervencije iz Ronih rezervi od 119 dinara je uvažena činjenica da je bilo razloga za pomeranje”, uverava nas Milan Prostran iz Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Poslednjih dana u trgovinama u Srbiji nema ni šećera. Nestašica nije posledica špekulacija, već psihoze građana poručili su takođe iz Vlade.
Međutim, ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centa za slobodno tržište za nestašice ne optužuje nikog drugog do Vladu Srbije zbog nepostojanja slobodnog tržišta i ograničenja uvoza.
„Dakle u ovom slučaju „takozvane nestašice“ na tržištu mleka su rezultat toga što mi imamo jedna „žešća ograničenja“ uvoza kroz prelemane. Ista stvar važi i za suncokretovo ulje. Takođe i ako se još negde pojave nestašice to će biti samo rezultat toga što imate visoku carinsku zaštitu i čak neka kvantitativna ograničenja. Da je uvoz slobodan do nestašica ne bi došlo, a verovatno bi cene bile niže nego što sada jesu“, uverava nas Aleksandar Stevanović iz Centa za slobodno tržište.
Rešenje je u slobodnoj trgovini
Vlada je, dakle, intervencijom na tržištu posredna pokleknula pod pritiskom monopola poljoprivrednog kartela. U Privrednoj komori tvrde da ne postoji monopol nutar poljoprivredne delatnosti.
“Vlada ne bi trebalo da bude baš tako slaba. A sve to ako neko nekoga proziva za kartelsko ponašanje mora zaista da primeni zakon do kraja, sve ih razotkrije prozove i etiketira, imenom imenjuje. Međutim, mi još uvek namamo takvih dokaza. E sad cenovne priče, svaki ovi odgovaraju za svoje poteze poslovne. On će probati da ispipka malo puls potrošača, pa ako to neide on će se igrati cenama. Ali bože moj, to je tržište”, zaključuje Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Upitali smo beograđane- koje odgovoran za nestašice u prodavnicama -Vlada ili monopolisti:
I dok su nadležni isticali kako ne postoji ni jedan razlog za nestašicu, što potvrđuje i podatak da na srpskom tržištu trenutno ima oko 40.000 tona ulja viška, onda je izvesno na ovakav način vodeće kompanije u poljoprivredi na pokušavaju da izdejstvuju novu cenu. Uspeli su da Vladu nateraju da interveniše i odredi cenu.
„To se zove jedna potpuna regulatorna kratkovidost. Znači vi napravite jednu meru koja je pogrešna. Rešenje je vrlo jednostavno. Zove se slobodno trgovina. Ona će sputati nastanak bilo kakvih kartela u Srbiji, bilo kakvih nestašica i doneće boljitak za sve potrošače. A na proizvođačima koji msile da će im to biti jako problematično ako nebudu ušuškani u velike zaštitne mere, pa šta da se radi. Imaju mogućnost da se prilagode ili nestanu”, kaže Aleksandar Stevanović iz Centa za slobodno tržište.
Možda bi neki rekli da je sasvim logično da proizvođači imaju svoje razloge za ovakvu tržišnu orijentaciju i isforsirane nestašice i to zbog nerentabilne otkupne cene mleka i sirovina za ulje i šećer. Međutim to demantuje primer od prošle godine kada su uljari najavili poskupljenje a potom se oglasila jedna uljara i ponudila znatno nižu cenu i sve je zastalo. Mnogi smatraju da su nestašice bruka za Srbiju, dok građane izvesno je čekaju nove cene.
U nameri da spreči, kako su njeni ministri do juče govorili veštačke nestašice, Vlada Srbije odlučila je u sredu da intervencijom iz robnih rezervi popuni poluprazne rafova u srpskim prodavnicama. Odobreno je 5.000 tona ulja. U Privrednoj komori odseku za poljoprivredu kažu da je vladina intervencija iz Robnih rezervi logična mera.
Milan Prostran u svemu vidi psihološki nemir koji građani zbog nestašica vuku još iz devedesetih godina.
„Bilo kakva najava uznemiri građane da nešto će poskupeti. Nikada niko nije rekao da mi nemamo dovoljno hrane, nego je bilo cenovno. Do izvesnih korekcija cena će doći. Već je samim prihvatanjem cene ulja iz intervencije iz Ronih rezervi od 119 dinara je uvažena činjenica da je bilo razloga za pomeranje”, uverava nas Milan Prostran iz Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Da je uvoz slobodan do nestašica ne bi došlo, a verovatno bi cene bile niže nego što sada jesu, tvrde u Centru za slobodno tržište.
Poslednjih dana u trgovinama u Srbiji nema ni šećera. Nestašica nije posledica špekulacija, već psihoze građana poručili su takođe iz Vlade.
Međutim, ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centa za slobodno tržište za nestašice ne optužuje nikog drugog do Vladu Srbije zbog nepostojanja slobodnog tržišta i ograničenja uvoza.
„Dakle u ovom slučaju „takozvane nestašice“ na tržištu mleka su rezultat toga što mi imamo jedna „žešća ograničenja“ uvoza kroz prelemane. Ista stvar važi i za suncokretovo ulje. Takođe i ako se još negde pojave nestašice to će biti samo rezultat toga što imate visoku carinsku zaštitu i čak neka kvantitativna ograničenja. Da je uvoz slobodan do nestašica ne bi došlo, a verovatno bi cene bile niže nego što sada jesu“, uverava nas Aleksandar Stevanović iz Centa za slobodno tržište.
Rešenje je u slobodnoj trgovini
Vlada je, dakle, intervencijom na tržištu posredna pokleknula pod pritiskom monopola poljoprivrednog kartela. U Privrednoj komori tvrde da ne postoji monopol nutar poljoprivredne delatnosti.
“Vlada ne bi trebalo da bude baš tako slaba. A sve to ako neko nekoga proziva za kartelsko ponašanje mora zaista da primeni zakon do kraja, sve ih razotkrije prozove i etiketira, imenom imenjuje. Međutim, mi još uvek namamo takvih dokaza. E sad cenovne priče, svaki ovi odgovaraju za svoje poteze poslovne. On će probati da ispipka malo puls potrošača, pa ako to neide on će se igrati cenama. Ali bože moj, to je tržište”, zaključuje Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Upitali smo beograđane- koje odgovoran za nestašice u prodavnicama -Vlada ili monopolisti:
I dok su nadležni isticali kako ne postoji ni jedan razlog za nestašicu, što potvrđuje i podatak da na srpskom tržištu trenutno ima oko 40.000 tona ulja viška, onda je izvesno na ovakav način vodeće kompanije u poljoprivredi na pokušavaju da izdejstvuju novu cenu. Uspeli su da Vladu nateraju da interveniše i odredi cenu.
„To se zove jedna potpuna regulatorna kratkovidost. Znači vi napravite jednu meru koja je pogrešna. Rešenje je vrlo jednostavno. Zove se slobodno trgovina. Ona će sputati nastanak bilo kakvih kartela u Srbiji, bilo kakvih nestašica i doneće boljitak za sve potrošače. A na proizvođačima koji msile da će im to biti jako problematično ako nebudu ušuškani u velike zaštitne mere, pa šta da se radi. Imaju mogućnost da se prilagode ili nestanu”, kaže Aleksandar Stevanović iz Centa za slobodno tržište.
Možda bi neki rekli da je sasvim logično da proizvođači imaju svoje razloge za ovakvu tržišnu orijentaciju i isforsirane nestašice i to zbog nerentabilne otkupne cene mleka i sirovina za ulje i šećer. Međutim to demantuje primer od prošle godine kada su uljari najavili poskupljenje a potom se oglasila jedna uljara i ponudila znatno nižu cenu i sve je zastalo. Mnogi smatraju da su nestašice bruka za Srbiju, dok građane izvesno je čekaju nove cene.
