Parada ponosa biće održana 10. oktobra, u centru Beograda, pod sloganom "Da šetamo zajedno" saopštili su organizatori, nakon dugotrajnih priprema ove manifestacije, koja je pre devet godina brutalno prekinuta, odnosno, u drugom pokušaju zabranjena zbog, kako je navedeno, visokog stepena rizika.
Predstavnici Gej-strejt alijanse, Kvirija centra i Grupe za podršku gej-muškarcima iz Novog Sada veruju da se sada promenila politička klima u Srbiji i da je moguće, bez posledica, organizovati ovakav događaj.
Sudeći po trenutnom raspoloženju većeg dela političke javnosti u Srbiji, batinanje učesnika gej parade 2001. i zabrana održavanja prošle godine, trebalo bi da postanu deo prošlosti. Beograd je u prilici da, kao većina civilizovanih svetskih metropola, pokaže spremnost da prihvati različitosti i da se odlučno suprostavi savkom pokušaju nasilja nad neistomišljenicima.
“Ja se nadam da je većina političara, nevladinih organizacija, poslala jasnu poruku da Republika Srbija može sebe nazvati demokratskom samo u onom trenutku kada svaki pojedinac, bez obzira na različitiosti, ima mogućnosti da iskoristi svoja Ustavom garantovana prava, i kada mu država garantuje bezbednost u takvim situacijama. Većina političara sa najvišeg državnog vrha je zauzela stav da nema pregovora sa nasilnicima i da im je mesto u zatvoru. Ja se nadam da će tako biti,” rekao je Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
I organizatori su ubeđeni da će, za razliku od prethodnih pokušaja, parada ponosa ovog puta uspeti, jer – kako kaže Lazar Pavlović, predsednik Gej-strejt alijanse – sada za to postoji jasna politička volja.
“Ove godine su se promenile neke stvari. Političari su javno podržali održavanje Parade ponosa. Podršku su dali predsednik Srbije Boris Tadić, zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, predsednica Skupčtine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, kao i većina parlamentarnih stranaka. Promenio se pristup političara i bezbednosna situacija je, dakle, bolja,” navodi Pavlović.
Dobra organizacija može biti korak napred
Kako je planirano, učesnici parade okupiće se u parku Manjež u centru Beograda, odakle će prošetati obližnjim ulicama i završiti Paradu žurkom u Studentskom kulturnom centru.
Organizatori Parade ponosa najavljuju datum održavanja, 7. septembar 2010.U danima koji dolaze, organizatori parade očekuju još veću društvenu podršku, jer kako poručuju – “Parada ponosa u Srbiji, konačno, mora da se održi”.
“ Zbog naših zalaganja za slobodu i jednoakost u ovom društvu, mi želimo da povećamo svoju vidljivost. Vidljivost našeg identiteta, ali pre svega naših problema sa kojima se suočavamo. Svakog dana se u nekom trenutku u Srbiji neki pripadnik LGBT populacije suoči sa problemom zbog svoje seksualne orijentacije, ili identiteta. Mi tražimo od države i ona je dužna da omogući da mi, takođe, kao jednakopravni građani ove zemlje, to pravo iskoristimo,” navode organizatori.
Parada ponosa biće prilika da se ukaže i na probleme ostalih marginalizovanih grupa u Srbiji, kaže Boban Stojanović, iz Kvirija centra, pozivajući njihove pripadnike da učestvuju u ovoj manifestaciji.
“To će biti trenutak kada će i neke druge marginalizovane grupe, koje se za svoja prava bore nenasilnom sredstvima i ne šireći mržnju prema drugima i drugačijima, moći da se pridruže, i da pokažemo da ovo društvo može da bude mnogo bolje i ravnopravnije za sve nas. Zbog toga smo došli na ideju da slogan parade bude – “Da šetamo zajedno”, kaže Stojanović.
Iako je stigla načelna podrška i najavljeno učešće nekoliko predstavnika vlasti u paradi, podele oko ovog pitanja i dalje su veoma duboke, čak, i unutar same vladajuće koalicije.
Tako predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma otvoreno poručuje da njegova stranka nikad neće podržati ovu, kako je naziva – “paradu srama”.
“Ja mislim da Srbija ima nešto drugo da pokaže kao srpski brend, a ne da pokazujemo kako gej parada šeta Beogradom. Mislim da je to srpska sramota i da ništa dobro ne može da donese Srbiji. Da se dozvoli nešto u Srbiji što je bolest i što ne priznaje ni Srpska pravoslavna crkva, ni 99 posto građana Srbije,” kazao je on.
Ovakve izjave, učestale pretnje i provokacije navode Marka Karadžića na zaključak da učinjen pomak oko organizacije parade, nikako ne znači da je došlo i do korenitih društvenih promena u odnosu prema LGBT populaciji.
“Ne mogu da kažem da se ovo društvo nešto promenilo stravično u preiodu od dvanaest meseci. I dalje je veoma homofobično, ali mislim da dobra organizacija Parade ponosa može da bude jedan korak napred,” ocenio je Karadžić.
*****
Ukoliko vas zanima, o tome kako je i zbog čega u septembru prošle godine otkazana Parada ponosa možete pročitati u tekstu Otkazana Parada ponosa.
Predstavnici Gej-strejt alijanse, Kvirija centra i Grupe za podršku gej-muškarcima iz Novog Sada veruju da se sada promenila politička klima u Srbiji i da je moguće, bez posledica, organizovati ovakav događaj.
Sudeći po trenutnom raspoloženju većeg dela političke javnosti u Srbiji, batinanje učesnika gej parade 2001. i zabrana održavanja prošle godine, trebalo bi da postanu deo prošlosti. Beograd je u prilici da, kao većina civilizovanih svetskih metropola, pokaže spremnost da prihvati različitosti i da se odlučno suprostavi savkom pokušaju nasilja nad neistomišljenicima.
“Ja se nadam da je većina političara, nevladinih organizacija, poslala jasnu poruku da Republika Srbija može sebe nazvati demokratskom samo u onom trenutku kada svaki pojedinac, bez obzira na različitiosti, ima mogućnosti da iskoristi svoja Ustavom garantovana prava, i kada mu država garantuje bezbednost u takvim situacijama. Većina političara sa najvišeg državnog vrha je zauzela stav da nema pregovora sa nasilnicima i da im je mesto u zatvoru. Ja se nadam da će tako biti,” rekao je Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
I organizatori su ubeđeni da će, za razliku od prethodnih pokušaja, parada ponosa ovog puta uspeti, jer – kako kaže Lazar Pavlović, predsednik Gej-strejt alijanse – sada za to postoji jasna politička volja.
“Ove godine su se promenile neke stvari. Političari su javno podržali održavanje Parade ponosa. Podršku su dali predsednik Srbije Boris Tadić, zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, predsednica Skupčtine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, kao i većina parlamentarnih stranaka. Promenio se pristup političara i bezbednosna situacija je, dakle, bolja,” navodi Pavlović.
Dobra organizacija može biti korak napred
Kako je planirano, učesnici parade okupiće se u parku Manjež u centru Beograda, odakle će prošetati obližnjim ulicama i završiti Paradu žurkom u Studentskom kulturnom centru.
“ Zbog naših zalaganja za slobodu i jednoakost u ovom društvu, mi želimo da povećamo svoju vidljivost. Vidljivost našeg identiteta, ali pre svega naših problema sa kojima se suočavamo. Svakog dana se u nekom trenutku u Srbiji neki pripadnik LGBT populacije suoči sa problemom zbog svoje seksualne orijentacije, ili identiteta. Mi tražimo od države i ona je dužna da omogući da mi, takođe, kao jednakopravni građani ove zemlje, to pravo iskoristimo,” navode organizatori.
Parada ponosa biće prilika da se ukaže i na probleme ostalih marginalizovanih grupa u Srbiji, kaže Boban Stojanović, iz Kvirija centra, pozivajući njihove pripadnike da učestvuju u ovoj manifestaciji.
“To će biti trenutak kada će i neke druge marginalizovane grupe, koje se za svoja prava bore nenasilnom sredstvima i ne šireći mržnju prema drugima i drugačijima, moći da se pridruže, i da pokažemo da ovo društvo može da bude mnogo bolje i ravnopravnije za sve nas. Zbog toga smo došli na ideju da slogan parade bude – “Da šetamo zajedno”, kaže Stojanović.
Iako je stigla načelna podrška i najavljeno učešće nekoliko predstavnika vlasti u paradi, podele oko ovog pitanja i dalje su veoma duboke, čak, i unutar same vladajuće koalicije.
Tako predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma otvoreno poručuje da njegova stranka nikad neće podržati ovu, kako je naziva – “paradu srama”.
“Ja mislim da Srbija ima nešto drugo da pokaže kao srpski brend, a ne da pokazujemo kako gej parada šeta Beogradom. Mislim da je to srpska sramota i da ništa dobro ne može da donese Srbiji. Da se dozvoli nešto u Srbiji što je bolest i što ne priznaje ni Srpska pravoslavna crkva, ni 99 posto građana Srbije,” kazao je on.
Ovakve izjave, učestale pretnje i provokacije navode Marka Karadžića na zaključak da učinjen pomak oko organizacije parade, nikako ne znači da je došlo i do korenitih društvenih promena u odnosu prema LGBT populaciji.
“Ne mogu da kažem da se ovo društvo nešto promenilo stravično u preiodu od dvanaest meseci. I dalje je veoma homofobično, ali mislim da dobra organizacija Parade ponosa može da bude jedan korak napred,” ocenio je Karadžić.
*****
Ukoliko vas zanima, o tome kako je i zbog čega u septembru prošle godine otkazana Parada ponosa možete pročitati u tekstu Otkazana Parada ponosa.