Predstavnici Srbije i Misije Međunarodnog monetarnog fonda počeli su u Beogradu razgovore o petoj reviziji stend-baj kreditnog aranžmana, vrednog oko tri milijarde evra. Za razliku od nekih prethodnih, ovi pregovori odvijaju se u atmosferi bez mnogo zabrinutosti, ali bi ideja dela vladajuće koalicije da se pre vremena odmrznu plate mogla ovom susretu da doda malo dramatike.
U razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom prvo bi trebalo da budu razmotrena najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja, a uspešna revizija omogućiće Srbiji da povuče novu ratu kredita.
Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije i MMF-a, glavna tema nove runde razgovora je zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi Srbija trebalo da definiše do kog nivoa država može da se zadužuje.
Delegacija MMF na početku nove runde pregovora sa Vladom Srbije, 23. avgust 2010.Ekonomista Milan Kovačević izjavio je za RSE da veruje da će razgovori Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda biti uspešno završeni, uzimanjući u obzir iskustvo prethodne četiri revizije.
"Sada bi važno bilo da pokažemo kredibilnost, da se predstavimo kao stabilna zemlja koja će ispuniti nešto što je dogovoreno. Zato je i bitan ovaj zakon o našem obavezivanju do kog iznosa ćemo se zaduživati i koliko će ići na javnu potrošnju. Verovatno će se razgovarati i o tome kakvi su nam planovi za budžet iduće godine, a verovatno će se pomenuti penzioni fond i šta će se ozbiljnije tu menjati," navodi Kovačević.
Eksperte Međunarodnog monetarnog fonda, koje u Beogradu predvodi Albert Jeger, prvo će interesovati kolike je prihode država ostvarila od poreza i ostalih davanja i kako su ta sredstva trošena, odnosno koliki je minus.
Iako se Vlada Srbije u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom prethodno obavezala da do kraja godine neće rasti primanja u javnom sektoru, upravo pred ove pregovore ministar ekonomije Mlađan Dinkić izneo je ideju da bi i pre isteka tog roka trebalo odmrznuti penzije i plate.
MMF će nastaviti sa politikom čvrste ruke
Uprkos tome što su predstavnici MMF-a jasno odgovorili da to nije moguće, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za RSE kaže da bi pod određenim uslovima ta institucija možda i mogla da popusti zahtevima Beograda.
"Inače sam skeptičan da će oni to učiniti, jer je poznat njihov stav da bi ta varijanta bila moguća tek u aprilu. Ali, sa druge strane, mislim da će oni vagati političku konstelaciju u Srbiji. Mogli bi da pristanu ako procene da bi eventualna slabost vladajuće koalicije mogla da rezultira prevremenim izborima. Prema tome, respektovaće činjenicu da nije trenutak za izbore, i ukoliko bude popuštanja biće po toj liniji, iako oni to eksplicitno neće reći", smatra Đukić.
Ono oko čega se priča vrti je da je povećanje rashoda za Međunarodni monetarni fond prihvatljivo, ako se ono odnosi na investicije u infrastruktru, a ne na tekuće troškove. Zato Kovačević ne veruje da bi, bez obzira na sve, MMF pristao na promenu dogovorenog.
"To ukazuje na naš problem u funkcionisanju vlade, jer ako smo se dogovorili da plate i penzije budu zamrznute do kraja godine onda je normalno da niko iz vlade ne govori drugačije. Sigurno je da bi MMF više voleo da ove godine Srbije napravi manji deficit nego što je planirano, a ne da ga odmah troši za povećanje plata i penzija," ocenjuje on.
Po misljenju Đukića, čak i ako bude sitnih popuštanja ona će biti izuzeci koji potvrđuju pravilo da MMF nastavlja sa politikom čvrste ruke.
"MMF se tako ponaša i prema drugim zemljama zbog svetske ekonomske krize. I de facto to oni slede i u Srbiji da ne bi ovdašnja ekonomija, ili neka druga u regionu, bila remetilački faktor na finansijskom tržištu Evrope i sveta. Kako vreme bude odmicalo oni će ispoljavati i veći stepen strogosti, iz jednostavnog razloga što ne žele da urušavaju svoj autoritet," zaključuje Đukić.
Kovačević zaključuje da bi Srbija u ovom trenutku trebalo da razmišlja i o daljim koracima u odnosima sa MMF-om
"Naš odnos sa MMF-om traje samo do sredine iduće godine, a očito je da bi posle toga, najviše u roku od godinu dana, moglo da dođe do izbora. Tako da bih želeo da se već sada počne razgovarati o produžetku aranžmana sa MMF-om", rekao je Kovačević.
MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman vredan oko tri milijarde evra. Iz tog kredita za jačanje deviznih rezervi Srbija je do sada povukla oko 1,45 milijardi evra, a predviđeno je da aranžman traje do aprila 2011. godine.
U razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom prvo bi trebalo da budu razmotrena najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja, a uspešna revizija omogućiće Srbiji da povuče novu ratu kredita.
Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije i MMF-a, glavna tema nove runde razgovora je zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi Srbija trebalo da definiše do kog nivoa država može da se zadužuje.
"Sada bi važno bilo da pokažemo kredibilnost, da se predstavimo kao stabilna zemlja koja će ispuniti nešto što je dogovoreno. Zato je i bitan ovaj zakon o našem obavezivanju do kog iznosa ćemo se zaduživati i koliko će ići na javnu potrošnju. Verovatno će se razgovarati i o tome kakvi su nam planovi za budžet iduće godine, a verovatno će se pomenuti penzioni fond i šta će se ozbiljnije tu menjati," navodi Kovačević.
Eksperte Međunarodnog monetarnog fonda, koje u Beogradu predvodi Albert Jeger, prvo će interesovati kolike je prihode država ostvarila od poreza i ostalih davanja i kako su ta sredstva trošena, odnosno koliki je minus.
Iako se Vlada Srbije u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom prethodno obavezala da do kraja godine neće rasti primanja u javnom sektoru, upravo pred ove pregovore ministar ekonomije Mlađan Dinkić izneo je ideju da bi i pre isteka tog roka trebalo odmrznuti penzije i plate.
MMF će nastaviti sa politikom čvrste ruke
Uprkos tome što su predstavnici MMF-a jasno odgovorili da to nije moguće, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za RSE kaže da bi pod određenim uslovima ta institucija možda i mogla da popusti zahtevima Beograda.
"Inače sam skeptičan da će oni to učiniti, jer je poznat njihov stav da bi ta varijanta bila moguća tek u aprilu. Ali, sa druge strane, mislim da će oni vagati političku konstelaciju u Srbiji. Mogli bi da pristanu ako procene da bi eventualna slabost vladajuće koalicije mogla da rezultira prevremenim izborima. Prema tome, respektovaće činjenicu da nije trenutak za izbore, i ukoliko bude popuštanja biće po toj liniji, iako oni to eksplicitno neće reći", smatra Đukić.
Ono oko čega se priča vrti je da je povećanje rashoda za Međunarodni monetarni fond prihvatljivo, ako se ono odnosi na investicije u infrastruktru, a ne na tekuće troškove. Zato Kovačević ne veruje da bi, bez obzira na sve, MMF pristao na promenu dogovorenog.
"To ukazuje na naš problem u funkcionisanju vlade, jer ako smo se dogovorili da plate i penzije budu zamrznute do kraja godine onda je normalno da niko iz vlade ne govori drugačije. Sigurno je da bi MMF više voleo da ove godine Srbije napravi manji deficit nego što je planirano, a ne da ga odmah troši za povećanje plata i penzija," ocenjuje on.
Kako vreme bude odmicalo oni će ispoljavati i veći stepen strogosti, iz jednostavnog razloga što ne žele da urušavaju svoj autoritet, smatra Đorđe Đukić.
Po misljenju Đukića, čak i ako bude sitnih popuštanja ona će biti izuzeci koji potvrđuju pravilo da MMF nastavlja sa politikom čvrste ruke.
"MMF se tako ponaša i prema drugim zemljama zbog svetske ekonomske krize. I de facto to oni slede i u Srbiji da ne bi ovdašnja ekonomija, ili neka druga u regionu, bila remetilački faktor na finansijskom tržištu Evrope i sveta. Kako vreme bude odmicalo oni će ispoljavati i veći stepen strogosti, iz jednostavnog razloga što ne žele da urušavaju svoj autoritet," zaključuje Đukić.
Kovačević zaključuje da bi Srbija u ovom trenutku trebalo da razmišlja i o daljim koracima u odnosima sa MMF-om
"Naš odnos sa MMF-om traje samo do sredine iduće godine, a očito je da bi posle toga, najviše u roku od godinu dana, moglo da dođe do izbora. Tako da bih želeo da se već sada počne razgovarati o produžetku aranžmana sa MMF-om", rekao je Kovačević.
MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman vredan oko tri milijarde evra. Iz tog kredita za jačanje deviznih rezervi Srbija je do sada povukla oko 1,45 milijardi evra, a predviđeno je da aranžman traje do aprila 2011. godine.
