Odnos prema Bajramoviću govori o rasizmu u Srbiji

Video prilog Ive Martinović iz maja 2009. godine napravljen nakon što je udovica Šabana
Bajramovića najavila da će napusti Niš posle napada lokalnog stanovništva, koji protestuju
zbog promene naziva njihove ulice u ime preminulog romskog muzičara

Nekoliko dana uoči otkrivanja spomenika legendi romske muzike Šabanu Bajramoviću u Nišu, ne zna se tačno mesto gde će biti postavljen. Baš kao i ideja da jedna ulica u gradu u kojem je živeo ponese njegovo ime, i najava spomenika Bajramoviću izaziva nezadovoljstvo i podeljena mišljenja građana.

Iva Martinović

Ideja da Međunarodni džez festival Nišvil 12. avgusta bude otvoren otkrivanjem spomenika romskom pevaču Šabanu Bajramoviću izneta je još pre nekoliko meseci, no do danas gradske vlasti organizatorima nisu izdale dozvole, niti odredile tačno mesto gde spomenik može biti postavljen.

Direktor festivala Ivan Blagojević kaže za naš program da će ga u danu početka festivala fingirano otkriti ‘negde u gradu’, a da će ga, ukoliko u međuvremenu ne bude dozvole, vratiti vajaru:

“Napravićemo ispred parka otvaranje i tu ćemo ostaviti spomenik da stoji tokom festivala. Biće tu muzičari, Šabanovi prijatelji, sviraće se po običaju. Na scenografiji, pored njegovog lika, veličine sedam metara puta pet biće ispisana trećina njegovih kompozicija, toliko je moglo da stane. Ideja je bila i da se pravi džuboks da svi oni koji se slikaju pored spomenika mogu i da odslušaju neku Šabanovu pesmu po svom izboru. Ono što je bitno jeste da Niš treba da se oduži svim svojim umetnicima”, kaže Blagojević.

No, gradske vlasti, ali ni građani Niša do sada nisu pokazivali veliki entuzijazam i želju da to i učine. Iako je jedna ulica u gradu na kraju dobila njegovo ime, ova inicijativa praćena je oštrim protestima, a spomenik, ni nekoliko dana uoči otkrivanja nema mesto. Niko od gradskih čelnika nije odgovorio na naše pozive, a nezvanično saznajemo da neće biti postavljen u strogom centru grada, već nešto dalje, na keju pored reke Nišave.

Građani u razgovoru sa našom dopisnicom Dušicom Pešić podeljenih su mišljenja da li bi obeležje romskom umetniku trebalo da stoji u Nišu:



I dve godine nakon smrti, legenda romske muzike čije su kompozicije svirali i pevali na svim kontinentima, uživa veće poštovanje sveta nego svoje zemlje. To je, prema mišljenju jednog od inicijatora podizanja spomenika, Nišlije i nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Živkovića rezultat višedecenijskog urušavanja svakog sistema vrednosti u zemlji:

“Mi smo imali jednu estradizaciju i tabloidizaciju celog našeg društva, pa je takav i odnos građana. Verovatno bi za spomenik neke pevaljke sa silikonima Srbija u celini bila opredeljena. Ipak, ja sam siguran da većina pravih Nišlija apsolutno želi da Šaban dobije spomenik koji je na nivou njegovog doprinosa ovom gradu i ovoj državi”, kaže Živković.

A Šaban Bajramović bio je pravi Nišlija, poručuje koordinator Lige za dekadu Roma Osman Balić. Većinsko mišljenje da tom gradu ne pripada ne govori o odnosu ljudi prema jednom umetniku, već o rasizmu i nacionalizmu koji u Srbiji ne jenjava.

“Kada šalju Šabana Bajramovića u mahalu, moraju da znaju da on nikada nije živeo u mahali. Živeo je u centru grada, tu je bila jedna romska mahala koja još uvek postoji, ali je potpuno integrisana u arhitekturu grada. Dakle, ako govorimo o tome ko je autentičan Nišlija, Šaban Bajramović je jedan vrstan primer. Niš je njegov grad i to što ga teraju u atare, u getoe je zapravo potvrda da se radi o rasizmu i nacionalizmu”, tvrdi Balić.

Zvezda koja je proslavila romsku muziku, poslednje dane života proveo je sam, uz suprugu Milicu, koja je nakon njegove smrti okružena protestima komšija, koji su uz negodovanja i uvrede sprečili da njihova ulica ponese ime pevača, razmišljala čak i da se odseli iz zemlje.

Prema obećanju organizatora, bez obzira na takve glasove, sećanje na muzičku legednu uveličaće ovog leta džez festival u Nišu.

*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekst Sete nas se oko Đurđevdana