Kakvo god da bude mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, to neće bitnije promeniti stanje na terenu, kaže za Radio Slobodna Evropa Mark Veler (Marc Weller), profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kembridžu. On smatra da nije realno očekivati nove pregovore o statusu Kosova, kao ni njegovu podelu, ali su mogući razgovori o aranžmanu za severni deo.
VELER: Sud ima tri opcije. Može najpre da se uzdrži od davanja mišljenja. Mislim, međutim, da je to malo verovatno. Druga mogućnost je da definiše pitanje veoma usko tako što će analizirati legalnost akta o proglašenju nezavisnosti od strane privremenih kosovskih institucija. Smatram da je malo verovatno da Sud oceni taj čin kao nezakonit. Treća opcija je da Međunarodni sud objavi uopštenije mišljenje o pravu na nezavisnost i samoopredeljenje, što bi bila prilika da se preciziraju norme međunarodnog prava o tim pitanjima. No, ne verujem da će se Sud odlučiti za taj pristup, mada pojedine sudije mogu saopšte izdvojene stavove o tome.
VELER: Međunarodni sud u principu nije sklon da daje mišljenje koje nije u skladu sa realnošću međunarodnog političkog života. Zatosmatram da je malo verovatno da će nedvosmisleno i decidirano da oceni nelegalnim proglašenje nezavisnosti Kosova. Istovremeno, ne verujem da će se upuštati u širu analizu o pravu na samoopredeljenje i sličnim pitanjima. Zbog toga treba očekivati izbalansirano mišljenje Međunarodnog suda. No, pošto je reč o neobavezujućem stavu ove institucije – kakav god da bude – ne treba očekivati dramatične promene na terenu.
Neuspeh institucija u Prištini
VELER: Zavisi od stava Suda. Ako oceni nelegalnim proglašenje nezavisnosti Kosova, Srbija može ponovo da se obrati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da zatraži novo mišljenje o posledicama tog čina. Ali, kao što sam rekao to je malo verovatno. Ukoliko stav Međunarodnog suda ne bude tako decidiran, kao što mnogi očekuju, onda će biti sve manje strpljenja u UN za pokušaje Srbije, jer joj je već data priliku da se njen zahtev razmotri u Hagu. Dakle, ukoliko Sud pravde ne osudi nedvosmisleno proglašenje nezavisnosti Kosova, to će se – ispravno ili pogrešno – smatrati kao indikacija težnje Kosova za nezavisnošću. No, očigledno je da Srbija neće odustati od svoje namere da se ponovo preispitaju pitanja koja su iscrpno elaborirana u Ahtisarijevom planu. Najmanje jedno pitanje ostaje da se reši, a to je neuspeh institucija u Prištini da uspostave kontrolu i upravu na severu Kosova. O tome treba iznova pregovarati. Beograd i Priština takođe treba da razgovaraju i o još nekim praktičnim pitanjima. Mišljenje Međunarodnog suda pravde može dati podsticaj za to. No, ne mislim da je realno otvaranje novih pregovora o statusu Kosova.
VELER: Malo je verovatno da će u tom slučaju države poput Rusije priznati nezavisnost Kosova. No, može se očekivati da će ga do 30 zemalja veoma brzo priznati, osim ako Sud pravde ne saopšti jasno da je proglašenje njegove nezavisnosti nelegalno. Dakle, stav Suda će pokrenuti lanac daljeg priznavanja Kosova, ali najveći protivnici poput Rusije, Kipra, svakako neće promeniti svoj stav.
VELER: Kosovo svakako nije sklono podeli. Istovremeno, Srbija bi želela da integriše severni deo Kosova, ali ne po cenu da izgubi deo svoje teritorije. Ni u međunarodnoj zajednici ne postoji preveliko raspoloženje za princip razmene teritorija, tako da ta opcija nije previše realistična. Dakle, treba očekivati pregovore kako Kosovo da postepeno reintegriše severni deo, imajući u vidu i legitimne interese koje Srbija ima prema toj teritoriji. U tom smislu mogu se zamisliti pregovori o uspostavljanju neke vrste specijalnih veza Beograda i severa Kosova kao i drugih pitanja.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i RSE video o raspravi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu:
RSE: Kakvo se mišljenje Međunarodnog suda pravde može očekivati i razvoj događaja nakon toga. Reč je svakako o veoma složenom pitanju, što potvrđuje i činjenica da je 14 zemalja tokom saslušanja u decembru prošle godine prezentiralo stavove u korist nezavisnosti Kosova, a 12 u prilog Srbije.
VELER: Sud ima tri opcije. Može najpre da se uzdrži od davanja mišljenja. Mislim, međutim, da je to malo verovatno. Druga mogućnost je da definiše pitanje veoma usko tako što će analizirati legalnost akta o proglašenju nezavisnosti od strane privremenih kosovskih institucija. Smatram da je malo verovatno da Sud oceni taj čin kao nezakonit. Treća opcija je da Međunarodni sud objavi uopštenije mišljenje o pravu na nezavisnost i samoopredeljenje, što bi bila prilika da se preciziraju norme međunarodnog prava o tim pitanjima. No, ne verujem da će se Sud odlučiti za taj pristup, mada pojedine sudije mogu saopšte izdvojene stavove o tome.
RSE: Ima očekivanja da će Međunarodni sud saopštiti višeslojno mišljenje što bi omogućilo i Beogradu i Prištini da ga iščitavaju kako im najviše odgovara.
VELER: Međunarodni sud u principu nije sklon da daje mišljenje koje nije u skladu sa realnošću međunarodnog političkog života. Zato
Pošto je reč o neobavezujućem stavu ove institucije – kakav god da bude – ne treba očekivati dramatične promene na terenu.
Neuspeh institucija u Prištini
RSE: Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić je juče izjavio da, kakvo god da bude mišljenje Međunarodnog suda pravde, to neće biti poslednji korak već da će Beograd nastaviti borbu za otvaranje novih pregovora o statusu Kosova. Koliko je to realno?
VELER: Zavisi od stava Suda. Ako oceni nelegalnim proglašenje nezavisnosti Kosova, Srbija može ponovo da se obrati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da zatraži novo mišljenje o posledicama tog čina. Ali, kao što sam rekao to je malo verovatno. Ukoliko stav Međunarodnog suda ne bude tako decidiran, kao što mnogi očekuju, onda će biti sve manje strpljenja u UN za pokušaje Srbije, jer joj je već data priliku da se njen zahtev razmotri u Hagu. Dakle, ukoliko Sud pravde ne osudi nedvosmisleno proglašenje nezavisnosti Kosova, to će se – ispravno ili pogrešno – smatrati kao indikacija težnje Kosova za nezavisnošću. No, očigledno je da Srbija neće odustati od svoje namere da se ponovo preispitaju pitanja koja su iscrpno elaborirana u Ahtisarijevom planu. Najmanje jedno pitanje ostaje da se reši, a to je neuspeh institucija u Prištini da uspostave kontrolu i upravu na severu Kosova. O tome treba iznova pregovarati. Beograd i Priština takođe treba da razgovaraju i o još nekim praktičnim pitanjima. Mišljenje Međunarodnog suda pravde može dati podsticaj za to. No, ne mislim da je realno otvaranje novih pregovora o statusu Kosova.
Stav Suda će pokrenuti lanac daljeg priznavanja Kosova, ali najveći protivnici poput Rusije, Kipra, svakako neće promeniti svoj stav.
RSE: Ukoliko Sud pravde oceni da proglašenje nezavisnosti Kosova nije nelegalno, da li će to uticati na zemlje koje ga nisu priznale, da to sada učine?
VELER: Malo je verovatno da će u tom slučaju države poput Rusije priznati nezavisnost Kosova. No, može se očekivati da će ga do 30 zemalja veoma brzo priznati, osim ako Sud pravde ne saopšti jasno da je proglašenje njegove nezavisnosti nelegalno. Dakle, stav Suda će pokrenuti lanac daljeg priznavanja Kosova, ali najveći protivnici poput Rusije, Kipra, svakako neće promeniti svoj stav.
RSE: Koliko je realistična opcija podele Kosova, možda zamene teritorija – sever Kosova za Preševsku dolinu?
VELER: Kosovo svakako nije sklono podeli. Istovremeno, Srbija bi želela da integriše severni deo Kosova, ali ne po cenu da izgubi deo svoje teritorije. Ni u međunarodnoj zajednici ne postoji preveliko raspoloženje za princip razmene teritorija, tako da ta opcija nije previše realistična. Dakle, treba očekivati pregovore kako Kosovo da postepeno reintegriše severni deo, imajući u vidu i legitimne interese koje Srbija ima prema toj teritoriji. U tom smislu mogu se zamisliti pregovori o uspostavljanju neke vrste specijalnih veza Beograda i severa Kosova kao i drugih pitanja.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i RSE video o raspravi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu:
