Tri opozicione partije – Srpska napredna stranka, Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije - zatražile su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, smatrajući da je neophodna promena vlasti u Srbiji.
Ovaj zahtev upućen je sa Vidovdanskog mitinga, održanog u ponedeljak uveče na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu.
Istražujemo – koliko su u ovom trenutku realni takvi zahtevi.
Sledeći simbolički značaj Kruševca, mesta u kome je knez Lazar, pre šest vekova, uspeo da pred Kosovski boj okupi sve tadašnje knezove, lideri najveće opozicione stranke u Srbiji, Srpske napredne, uspeli su da dobiju podršku samo jednog dela nevladajućeg partijskog korpusa – Nove Srbije Velimira Ilića i Demokratske stranke Srbije, ali bez njenog lidera Vojisalava Koštunice.
Ujedinjeni u uverenju da je došlo vreme za promene, ovaj deo opozicije zahteva raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je po mišljenju zamenika predsednika naprednjaka Aleksandra Vučića i volja većine u Srbiji:
“Naš je posao, dragi prijatelji, da u narednom periodu pokažemo da smo alternativa režimu, da pokažemo da možemo ozbiljnije, odgovornije i bolje od njih. Da pokažemo da možemo da se izborimo protiv korupcije i kriminala. Da pokažemo da u Srbiji ne sme da bude selektivne pravde.”
Aleksandar Vučić - iz arhive
Aleksandar Vučić je prethodno, u izjavi za RSE, je rekao da vlast ne interesuje mnogo šta misle građani Srbije i da vladajući krugovi imaju strah od popularnosti Srpske napredne stranke:
“Naravno, Slavica Đukić Dejanović ( predsednica Skupštine), ili neko drugi iz režima će ponovo reći – možete da skupite i dva, i tri miliona potpisa, to je opet manje od polovine građana Srbije. Mi imamo 126 u Skuštini i baš na briga za bilo šta.”
“Kada bi potpisi bili osnov za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pretpostavljam da Demokratska stranka nikad ne bi bila u opoziciji.”, tvrdi portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan, naglašavajući da vladajuća koalicija, u ovom trenutku, ima stabilnu većinu.
Ozbiljan test?
Nisu samo u pitanju brojke i podrška u parlamentu, kaže Trivan, već i jasna podrška birača na nekoliko poslednjih izbora:
“ Posle trinaest izbora, Demokratska stranka je u deset mesta formirala vlast i, ukoliko je i to neko merilo, onda je jasno da vladajuća većina ima stabilnu podršku građana koja je znatno veća nego podrška koju, u ovom trenutku, ima opozicija. A kada je reč o samom mitingu, on je legitimamn način borbe opozicije za svoje želje, međutim, ono što ovoj opoziciji nedostaje to je bilo kakav jasan koncept, bio kakva politika. Opozicija u svojoj ponudi ima samo želju da dođe na vlast.”
Umesto partijskog lidera Vojislava Koštunice, Demokratska stranka Srbije je delegirala u Kruševac šefa poslaničke grupe Miloša Aligrudića što, po rečima Vučića, neće sprečiti naprednjake da “postave temlje alternative režimu”:
“Da čak i oni koji su pritiv nas, u idejnom, ideološkom i svakom drugom smislu, ne osećaju bilo kakvu vrstu straha, već da znaju da su i oni i budućnost njihove dece u sigurnim rukama.”
Kako na Vidovdanski miting opozicije u Kruševcu gledaju politički analitičari, i da li veruju u mogućnost raspisivanja prevremenih izbora?
Zoran Stojiljković, Foto: Vesna Anđić
Profesor na Faklultetu političkih nauka Zoran Stoiljković smatra da je to neka vrsta ozbiljnog testa - u kojoj meri opozicija može da mobilizuje široko socijalno nezadovoljstvo:
“ Da ga politički usmeri i da pokaže, ili da signal, da može da bude jedinstvena. Od odziva građana i od spremnosti da to pokažu, zavisiće koliko će u narednim ključnim mesecima svoj zahtev učiniti relativno važnim i upotrebljivim u političko institucionalnom planu. Naravno, to je samo početak puta, jer da bi se raspisali izbori, to treba da prihvati vlast, odnosno da neko iz struktura vlasti promeni dres. To neće ići tako brzo i lako, ali ovo je jedan od onih koraka koji preostaju opoziciji.”
Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati smatra da nije previše verovatno da će opozicija uspeti da ubedi vladajuću strukturu da raspiše izbore.
Razlog za takav stav pronalazi pre svega u nejednistvu opozicije i činjenici da su pojedine stranke, kao npr. Liberalno-demokratska partija, po svojim proevropskim stavovima bliže vlastima. Teorijski gledano, kaže Goati, u sličnoj situaciji su sada i proevropski deklarisani naprednjaci:
“Meni se čini da su oni popalili mostove, da su prešli Rubikon i da nemaju mogućnost da se vrate natrag, a to što ne podržavaju sve proevropske zakone u skuštini, izlaze iz sale, ne glasaju… to je okolnost da je teško jednu veliku partiju reformisati u kratkom vremenu. Tako da su oni, kao i svi koji promene mišljenje – konvertiti, nepotpuni. To će se, čini mi se, vremenom ispraviti. Naravno, ovde ima i drugačijih mišljenja. Nisam savim siguran da sam ja baš u pravu.”
Ovaj zahtev upućen je sa Vidovdanskog mitinga, održanog u ponedeljak uveče na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu.
Istražujemo – koliko su u ovom trenutku realni takvi zahtevi.
Sledeći simbolički značaj Kruševca, mesta u kome je knez Lazar, pre šest vekova, uspeo da pred Kosovski boj okupi sve tadašnje knezove, lideri najveće opozicione stranke u Srbiji, Srpske napredne, uspeli su da dobiju podršku samo jednog dela nevladajućeg partijskog korpusa – Nove Srbije Velimira Ilića i Demokratske stranke Srbije, ali bez njenog lidera Vojisalava Koštunice.
Ujedinjeni u uverenju da je došlo vreme za promene, ovaj deo opozicije zahteva raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je po mišljenju zamenika predsednika naprednjaka Aleksandra Vučića i volja većine u Srbiji:
“Naš je posao, dragi prijatelji, da u narednom periodu pokažemo da smo alternativa režimu, da pokažemo da možemo ozbiljnije, odgovornije i bolje od njih. Da pokažemo da možemo da se izborimo protiv korupcije i kriminala. Da pokažemo da u Srbiji ne sme da bude selektivne pravde.”
Aleksandar Vučić je prethodno, u izjavi za RSE, je rekao da vlast ne interesuje mnogo šta misle građani Srbije i da vladajući krugovi imaju strah od popularnosti Srpske napredne stranke:
“Naravno, Slavica Đukić Dejanović ( predsednica Skupštine), ili neko drugi iz režima će ponovo reći – možete da skupite i dva, i tri miliona potpisa, to je opet manje od polovine građana Srbije. Mi imamo 126 u Skuštini i baš na briga za bilo šta.”
“Kada bi potpisi bili osnov za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pretpostavljam da Demokratska stranka nikad ne bi bila u opoziciji.”, tvrdi portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan, naglašavajući da vladajuća koalicija, u ovom trenutku, ima stabilnu većinu.
Ozbiljan test?
Nisu samo u pitanju brojke i podrška u parlamentu, kaže Trivan, već i jasna podrška birača na nekoliko poslednjih izbora:
“ Posle trinaest izbora, Demokratska stranka je u deset mesta formirala vlast i, ukoliko je i to neko merilo, onda je jasno da vladajuća većina ima stabilnu podršku građana koja je znatno veća nego podrška koju, u ovom trenutku, ima opozicija. A kada je reč o samom mitingu, on je legitimamn način borbe opozicije za svoje želje, međutim, ono što ovoj opoziciji nedostaje to je bilo kakav jasan koncept, bio kakva politika. Opozicija u svojoj ponudi ima samo želju da dođe na vlast.”
Umesto partijskog lidera Vojislava Koštunice, Demokratska stranka Srbije je delegirala u Kruševac šefa poslaničke grupe Miloša Aligrudića što, po rečima Vučića, neće sprečiti naprednjake da “postave temlje alternative režimu”:
“Da čak i oni koji su pritiv nas, u idejnom, ideološkom i svakom drugom smislu, ne osećaju bilo kakvu vrstu straha, već da znaju da su i oni i budućnost njihove dece u sigurnim rukama.”
Kako na Vidovdanski miting opozicije u Kruševcu gledaju politički analitičari, i da li veruju u mogućnost raspisivanja prevremenih izbora?
Profesor na Faklultetu političkih nauka Zoran Stoiljković smatra da je to neka vrsta ozbiljnog testa - u kojoj meri opozicija može da mobilizuje široko socijalno nezadovoljstvo:
“ Da ga politički usmeri i da pokaže, ili da signal, da može da bude jedinstvena. Od odziva građana i od spremnosti da to pokažu, zavisiće koliko će u narednim ključnim mesecima svoj zahtev učiniti relativno važnim i upotrebljivim u političko institucionalnom planu. Naravno, to je samo početak puta, jer da bi se raspisali izbori, to treba da prihvati vlast, odnosno da neko iz struktura vlasti promeni dres. To neće ići tako brzo i lako, ali ovo je jedan od onih koraka koji preostaju opoziciji.”
Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati smatra da nije previše verovatno da će opozicija uspeti da ubedi vladajuću strukturu da raspiše izbore.
Razlog za takav stav pronalazi pre svega u nejednistvu opozicije i činjenici da su pojedine stranke, kao npr. Liberalno-demokratska partija, po svojim proevropskim stavovima bliže vlastima. Teorijski gledano, kaže Goati, u sličnoj situaciji su sada i proevropski deklarisani naprednjaci:
“Meni se čini da su oni popalili mostove, da su prešli Rubikon i da nemaju mogućnost da se vrate natrag, a to što ne podržavaju sve proevropske zakone u skuštini, izlaze iz sale, ne glasaju… to je okolnost da je teško jednu veliku partiju reformisati u kratkom vremenu. Tako da su oni, kao i svi koji promene mišljenje – konvertiti, nepotpuni. To će se, čini mi se, vremenom ispraviti. Naravno, ovde ima i drugačijih mišljenja. Nisam savim siguran da sam ja baš u pravu.”