Agencija za borbu protiv korupcije objavila je na svom sajtu Izveštaj o imovini i prihodima oko 700 najviših funkcionera u Srbiji. Čini se da je najsiromašniji funkcioner predsednik države Boris Tadić koji ima samo mesečnu platu, bez imovine je, štednje, akcija i automobila. Provera tačnosti dostavljenih podataka krenuće najpre od ministara, a u taj posao mogu da se uključe i građani.
Zbog velikog interesovanja u prvih nekoliko sati od objavljivanja podataka bila je blokirana veza sa linkom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije na kome se nalaze podaci o imovini i prihodima predsednika države, članova Vlade, Skupštine, kao i gradonačelnika i predsednika opština.
Od onih koji zauzimaju najviše funkcije najsiromašniji je upravo predsednik države Boris Tadić samo sa mesečnom platom od 142.944 dinara, odnosno oko 1.400 eura, bez drugih prihoda i imovine, poput nekretnina, štednje ili automobila, a živi u službenom stanu, čija struktura i površina nije navedena.
Ni vrednost sa imovinskih karata ostalih funkcionera nije posebno impresivna, ali ni tako skromna kao predsednikova.
Predsednik Vlade Mirko Cvetković prijavio je platu od 131.000 dinara (oko 1.300 eura), da ima štednju, i da poseduje 100 odsto akcija u S-tabaku, nominalne vrednosti oko 730 eura. Premijer ima otkupljen dvoiposoban stan od 71 kvadrata i jednoiposoban od 48 kvadrata koji je dobio od roditelja i sestre, kao i automobil volvo iz 2006.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, pored plate od 146.723 dinara (oko 1.400 eura), prijavio je depozite ili štednju u bankama, kao i da je vlasnik otkupljenih 90 kvadrata stana površine119 kvadrata.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić prijavio je prihode od plate - 109.318 dinara (oko 1.000 eura) i 28.616 (270 eura) koje dobija na osnovu članstva u Upravnom odboru Agencije za osiguranje depozita. Prijavio je štednju ili depozite u bankama, vlasnik je dvosobnog stana od 73 kvadrata i garaže.
Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić, pored plate od 97.775 dinara (od 950 eura), ima štednju i vlasnik je 100 odsto akcija u Hause of Europe inves B.V čija je nominalna vrednost 30.000 eura. Poseduje nasleđeni stan od 66 kvadrata, kuću koju je kupio i 33 odsto šume koja se prostire na 22 ara. Prijavio je i automobil jugo-kabrio iz 2002.
Veruju li Beograđani da li su funkcioneri prijavili pravo stanje stvari:
Nakon objavljivanja imovinskih kartica sledi i provera njihove tačnosti. U taj posao mogu da se uključe i građani dostavljajući materijalne dokaze, kaže za RSE Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Sama Agencija će pak proveravati podatke tako što će uzimati grupacije funkcionera, objašnjava Čupić:
“Polaziće se od kriterijuma rizika i onih funkcija koje imaju najveći mogući rizik kada je u pitanju korupcija, i gde su možda najteži slučajevi korupcije. Znači, prvo ćemo proveriti ministre, sve one koji su u Vladi, a onda će potom ići gradonačelnici, predsednici opština, poslanici, pa zatim direktori javnih preduzeća, javnih servisa, pa zatim savetnici.”
“Naravno, to neće ići brzo”, zaključuje Čupić, “to je proces koji je dug”.
U Izveštaju nisu objavljeni podaci o iznosu ušteđevine koji funkcioneri imaju u bankama ili drugim finansijskim organizacijama u Srbiji i inostranstvu, već je samo označeno da li je imaju ili nemaju. Osim toga imovinske karte sadrže i podatke o prihodima iz budžeta i drugih javnih izvora, nepokretnoj imovini, prevoznim sredstvima, akcijama i udelima u pravnom licu, kao i pravu na korišćenje stana za službene potrebe.
Nemanja Nenadić, arhiv, foto: Vesna AnđićNemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže da je moglo biti više od informacija koje su objavljene:
“Pogotovo u vezi sa podacima o bankovnim računima. Ne vidim neku naročitu svrhu objavljivanja, konkretno te informacije, bez podataka o visini uloga. Sam zakon je ograničio objavljivanje podataka. Funkcioneri prijavljuju mnogo više, prijavljuju i podatke za članove svoje porodice, za druga povezana lica, i ti podaci se ne nalaze na ovom sajtu.”
Ipak je značajno što se makar deo ovih podataka po prvi put pojavio u Srbiji zvanično na jednom sajtu kao nešto iza čega su funkcioneri stali svojim potpisom kada su predavali izveštaje, zaključuje Nenadić:
“Dugoročno gledano ta mera bi trebalo da doprinese povećanju poverenja između funkcionera i političara uopšte sa jedne strane i građana. Druga stvar je nešto što zavisi i od budućih aktivnosti agencije, dakle, koliko će agencija proveravati tačnost i potpunost podataka koji su joj dostavljeni. Postoji mogućnost da ova mera doprinese na neki način i borbi protiv korupcije.”
Pre objavljivanja na sajtu podataka o prihodima i imovini funkcionera pristup njima imale su samo četiri osobe iz Agencije za borbu protiv korupcije koji su primali i unosili izvešaje koje su funkcioneri predavali. Taj posao se obavljao u jednoj prostoriji koja je bila 24 sata pod video nadzorom.
Državni funkcioneri bili su obavezni da do 1. februara prijave imovinu koju trenutno poseduju, isto će morati da učine i na kraju mandata, a potom i još dva puta po napuštanju funkcija, kako bi moglo da se vrši poređenje stanja.
Zbog velikog interesovanja u prvih nekoliko sati od objavljivanja podataka bila je blokirana veza sa linkom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije na kome se nalaze podaci o imovini i prihodima predsednika države, članova Vlade, Skupštine, kao i gradonačelnika i predsednika opština.
Od onih koji zauzimaju najviše funkcije najsiromašniji je upravo predsednik države Boris Tadić samo sa mesečnom platom od 142.944 dinara, odnosno oko 1.400 eura, bez drugih prihoda i imovine, poput nekretnina, štednje ili automobila, a živi u službenom stanu, čija struktura i površina nije navedena.
Ni vrednost sa imovinskih karata ostalih funkcionera nije posebno impresivna, ali ni tako skromna kao predsednikova.
Predsednik Vlade Mirko Cvetković prijavio je platu od 131.000 dinara (oko 1.300 eura), da ima štednju, i da poseduje 100 odsto akcija u S-tabaku, nominalne vrednosti oko 730 eura. Premijer ima otkupljen dvoiposoban stan od 71 kvadrata i jednoiposoban od 48 kvadrata koji je dobio od roditelja i sestre, kao i automobil volvo iz 2006.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, pored plate od 146.723 dinara (oko 1.400 eura), prijavio je depozite ili štednju u bankama, kao i da je vlasnik otkupljenih 90 kvadrata stana površine119 kvadrata.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić prijavio je prihode od plate - 109.318 dinara (oko 1.000 eura) i 28.616 (270 eura) koje dobija na osnovu članstva u Upravnom odboru Agencije za osiguranje depozita. Prijavio je štednju ili depozite u bankama, vlasnik je dvosobnog stana od 73 kvadrata i garaže.
Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić, pored plate od 97.775 dinara (od 950 eura), ima štednju i vlasnik je 100 odsto akcija u Hause of Europe inves B.V čija je nominalna vrednost 30.000 eura. Poseduje nasleđeni stan od 66 kvadrata, kuću koju je kupio i 33 odsto šume koja se prostire na 22 ara. Prijavio je i automobil jugo-kabrio iz 2002.
Veruju li Beograđani da li su funkcioneri prijavili pravo stanje stvari:
Nakon objavljivanja imovinskih kartica sledi i provera njihove tačnosti. U taj posao mogu da se uključe i građani dostavljajući materijalne dokaze, kaže za RSE Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Sama Agencija će pak proveravati podatke tako što će uzimati grupacije funkcionera, objašnjava Čupić:
“Polaziće se od kriterijuma rizika i onih funkcija koje imaju najveći mogući rizik kada je u pitanju korupcija, i gde su možda najteži slučajevi korupcije. Znači, prvo ćemo proveriti ministre, sve one koji su u Vladi, a onda će potom ići gradonačelnici, predsednici opština, poslanici, pa zatim direktori javnih preduzeća, javnih servisa, pa zatim savetnici.”
“Naravno, to neće ići brzo”, zaključuje Čupić, “to je proces koji je dug”.
U Izveštaju nisu objavljeni podaci o iznosu ušteđevine koji funkcioneri imaju u bankama ili drugim finansijskim organizacijama u Srbiji i inostranstvu, već je samo označeno da li je imaju ili nemaju. Osim toga imovinske karte sadrže i podatke o prihodima iz budžeta i drugih javnih izvora, nepokretnoj imovini, prevoznim sredstvima, akcijama i udelima u pravnom licu, kao i pravu na korišćenje stana za službene potrebe.
“Pogotovo u vezi sa podacima o bankovnim računima. Ne vidim neku naročitu svrhu objavljivanja, konkretno te informacije, bez podataka o visini uloga. Sam zakon je ograničio objavljivanje podataka. Funkcioneri prijavljuju mnogo više, prijavljuju i podatke za članove svoje porodice, za druga povezana lica, i ti podaci se ne nalaze na ovom sajtu.”
Ipak je značajno što se makar deo ovih podataka po prvi put pojavio u Srbiji zvanično na jednom sajtu kao nešto iza čega su funkcioneri stali svojim potpisom kada su predavali izveštaje, zaključuje Nenadić:
“Dugoročno gledano ta mera bi trebalo da doprinese povećanju poverenja između funkcionera i političara uopšte sa jedne strane i građana. Druga stvar je nešto što zavisi i od budućih aktivnosti agencije, dakle, koliko će agencija proveravati tačnost i potpunost podataka koji su joj dostavljeni. Postoji mogućnost da ova mera doprinese na neki način i borbi protiv korupcije.”
Pre objavljivanja na sajtu podataka o prihodima i imovini funkcionera pristup njima imale su samo četiri osobe iz Agencije za borbu protiv korupcije koji su primali i unosili izvešaje koje su funkcioneri predavali. Taj posao se obavljao u jednoj prostoriji koja je bila 24 sata pod video nadzorom.
Državni funkcioneri bili su obavezni da do 1. februara prijave imovinu koju trenutno poseduju, isto će morati da učine i na kraju mandata, a potom i još dva puta po napuštanju funkcija, kako bi moglo da se vrši poređenje stanja.
