Iva Martinović, Vesela Laloš, Enes Halilović
Na izborima za nacionalni savet Bošnjaka najviše glasova dobila je Bošnjačka kulturna zajednica Muamera Zukorlića. Na drugom mestu je Bošnjačka lista, bliska Sulejmanu Ugljaninu, a na trećem Bošnjački preporod, koji je podržao Rasim Ljaić.
Nosilac liste Bošnjačke kulturne zajednice Muamer Zukorlić sinoć je na Trgu u Novom Pazaru pred nekoliko hiljada pristalica proglasio “apsolutnu pobedu Bošnjačke kulturne zajednice na izborima za nacionalni savet bošnjaka”.
Bošnjaka kulturna zajednica pobedila je u Novom Pazaru, Sjenici, Novoj varoši, Prijepolju i Priboju, dok je Bošnjačka lista bliska Sulejmanu Ugljaninu dobila
Muamer Zukorlićnajviše glasova u Tutinu.
Interesantno je da niti u jednoj sandžačkoj opštini ista Bošnjački preporod bliska Rasimu Ljajiću nije bila na prvom mestu.
Pretpostavlja se da će verovatno biti žalbi iz sva tri tabora posle izbora s obzirom da nekoliko hiljada bošnjaka nije moglo da ostvari biračko pravo, jer ih nije bilo u posebnom biračkom spisku za manjine.
Inače Muamer Zukorlić je rekao da su bošnjaci ovim glasanjem pobedili i predsednika republike koji je, kako tvrdi, prekršio predizbornu tišinu i učestvovao u kampanji dva ministra.
On je takođe optužio i tajne službe rekavši da su one pomagale listama dvojice ministara, ali ni to, kako je rekao, nije pomoglo.
Uprkos svim pritužbama, manjinski izbori su, prema oceni Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Centralne izborne komisije, protekli uglavnom bez većih nepravilnosti, mada je na par izbornih mesta toga bilo.
Iz manjinskih zajednica, pak, stiže dosta pritužbi na regularnost izbornog procesa, najviše iz mađarske zajednice.
Lista pod rednim brojem jedan Mađarska sloga, koju je podržavao Savez vojvođanskih Mađara, osvojila je apsolutnu većinu.
Ipak, Ištvan Pastor navodi da su generalno izbori izuzetno loše organizovani te da to govori da se njima nije pristupilo sa neophodnom ozbiljnošću.
“Nije pokazana dovoljna pažnja u odnosu na pripremu ovih izbora od strane i Ministarstva i Republičke izborne komisije. Administracija ove države je sposobna da organizuje i sprovede poštene izbore, po pravilima. To smo dokazali unazad deset godina nekoliko puta. Ako se to sada nije desilo, a nije se desilo, onda mislim da to upućuje poruku da su ovi izbori bili manje značajni ili drugorazredno značajni”, kaže Pastor.
Neka biračka mesta su otvorena sa dva ili više časova zakašnjenja jer su rešenja o imenovanju pojedinih članova izborne komisije stigla tek nekoliko sati nakon početka izbora.
Očekivani rezultati
Bilo je takođe kršenja izborne tišine i propusta u izbornim spiskovima na kojima nije bilo nekih imena iako su se građani uredno registrovali. To je bila primedba i u bunjevačkoj zajednici.
Mirko Bajić, nosilac liste Saveza bačkih bunjevaca kaže da u potpunosti podržava reakciju iz mađarske zajednice.
“Ne pamtim da su izbori ovako loše organizovani, počev od stalnih sastava biračkih odbora gde se pokazalo da neki ljudi ni pojma nisu imali da su u sastavu biračkih odbora. Gledajući kroz to, velika sumnja se stavlja u namere organizatora”, ocenjuje Bajić.
Aleksandar Popov
Na izbornim mestima gde su Slovaci birali svoj Savet dogodili su se čak i veći incidenti poput razbijanja glasačkih kutija u Staroj Pazovi, pa i blokiranja biračkih mesta opet zbog neblagovremenih rešenja o biračkim odborima.
Govoreći o samim izbornim rezultatima, Aleksandar Popov iz Centra za regioonalizam za RSE program kaže da su oni u suštini očekivani.
“Imajući u vidu koliko je u Sandžaku jak uticaj verskog faktora, mada ne i samo to. Mislim da je Zukorlić i kroz institucije, kao na primer Univerzitet čiji je vlasnik, i kroz uticaj na druge institucije u Sanžaku, ostario takav rezultat, tako da je s te strane očekivano. Mada bi bolje bilo da je pobedila neka opcija koja nije verskog karaktera, čak mislim da nije dobro da se na taj način verski faktor upliće u rad nacionalnih saveta.”
RSE: Kakave će sada mogućnosti imati predstavnici nacionalnih manjina članstvom u ovim savetima?
“Po novom zakonu, Nacionalni saveti imaju strahovito velika ovlašćenja. To su, ustvari, vidovi nacionalnih samouprava. Oni delegiraju članove opštinskih saveta za međunacionalne odnose, mogu da osnivaju ustanove za obrazovanje, informisanje, kulturu…I čak država može da prenosi osnivačka prava na njih. Mogu da predlažu i učestvuju u kreiranju zakona i da stavljaju primedbe na njihovo sprovođenje. To je nešto što zaista nije bilo viđeno u Srbiji i zato je i bilo izuzetno veliko interesovanje za izbore ovih saveta i bilo je kontroverza koje su pratile izborni tok.”
Na izborima za nacionalni savet Bošnjaka najviše glasova dobila je Bošnjačka kulturna zajednica Muamera Zukorlića. Na drugom mestu je Bošnjačka lista, bliska Sulejmanu Ugljaninu, a na trećem Bošnjački preporod, koji je podržao Rasim Ljaić.
Nosilac liste Bošnjačke kulturne zajednice Muamer Zukorlić sinoć je na Trgu u Novom Pazaru pred nekoliko hiljada pristalica proglasio “apsolutnu pobedu Bošnjačke kulturne zajednice na izborima za nacionalni savet bošnjaka”.
Bošnjaka kulturna zajednica pobedila je u Novom Pazaru, Sjenici, Novoj varoši, Prijepolju i Priboju, dok je Bošnjačka lista bliska Sulejmanu Ugljaninu dobila
Interesantno je da niti u jednoj sandžačkoj opštini ista Bošnjački preporod bliska Rasimu Ljajiću nije bila na prvom mestu.
Pretpostavlja se da će verovatno biti žalbi iz sva tri tabora posle izbora s obzirom da nekoliko hiljada bošnjaka nije moglo da ostvari biračko pravo, jer ih nije bilo u posebnom biračkom spisku za manjine.
Inače Muamer Zukorlić je rekao da su bošnjaci ovim glasanjem pobedili i predsednika republike koji je, kako tvrdi, prekršio predizbornu tišinu i učestvovao u kampanji dva ministra.
On je takođe optužio i tajne službe rekavši da su one pomagale listama dvojice ministara, ali ni to, kako je rekao, nije pomoglo.
Uprkos svim pritužbama, manjinski izbori su, prema oceni Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Centralne izborne komisije, protekli uglavnom bez većih nepravilnosti, mada je na par izbornih mesta toga bilo.
Iz manjinskih zajednica, pak, stiže dosta pritužbi na regularnost izbornog procesa, najviše iz mađarske zajednice.
Lista pod rednim brojem jedan Mađarska sloga, koju je podržavao Savez vojvođanskih Mađara, osvojila je apsolutnu većinu.
Ipak, Ištvan Pastor navodi da su generalno izbori izuzetno loše organizovani te da to govori da se njima nije pristupilo sa neophodnom ozbiljnošću.
“Nije pokazana dovoljna pažnja u odnosu na pripremu ovih izbora od strane i Ministarstva i Republičke izborne komisije. Administracija ove države je sposobna da organizuje i sprovede poštene izbore, po pravilima. To smo dokazali unazad deset godina nekoliko puta. Ako se to sada nije desilo, a nije se desilo, onda mislim da to upućuje poruku da su ovi izbori bili manje značajni ili drugorazredno značajni”, kaže Pastor.
Neka biračka mesta su otvorena sa dva ili više časova zakašnjenja jer su rešenja o imenovanju pojedinih članova izborne komisije stigla tek nekoliko sati nakon početka izbora.
Očekivani rezultati
Bilo je takođe kršenja izborne tišine i propusta u izbornim spiskovima na kojima nije bilo nekih imena iako su se građani uredno registrovali. To je bila primedba i u bunjevačkoj zajednici.
Mirko Bajić, nosilac liste Saveza bačkih bunjevaca kaže da u potpunosti podržava reakciju iz mađarske zajednice.
“Ne pamtim da su izbori ovako loše organizovani, počev od stalnih sastava biračkih odbora gde se pokazalo da neki ljudi ni pojma nisu imali da su u sastavu biračkih odbora. Gledajući kroz to, velika sumnja se stavlja u namere organizatora”, ocenjuje Bajić.
Na izbornim mestima gde su Slovaci birali svoj Savet dogodili su se čak i veći incidenti poput razbijanja glasačkih kutija u Staroj Pazovi, pa i blokiranja biračkih mesta opet zbog neblagovremenih rešenja o biračkim odborima.
Govoreći o samim izbornim rezultatima, Aleksandar Popov iz Centra za regioonalizam za RSE program kaže da su oni u suštini očekivani.
“Imajući u vidu koliko je u Sandžaku jak uticaj verskog faktora, mada ne i samo to. Mislim da je Zukorlić i kroz institucije, kao na primer Univerzitet čiji je vlasnik, i kroz uticaj na druge institucije u Sanžaku, ostario takav rezultat, tako da je s te strane očekivano. Mada bi bolje bilo da je pobedila neka opcija koja nije verskog karaktera, čak mislim da nije dobro da se na taj način verski faktor upliće u rad nacionalnih saveta.”
RSE: Kakave će sada mogućnosti imati predstavnici nacionalnih manjina članstvom u ovim savetima?
“Po novom zakonu, Nacionalni saveti imaju strahovito velika ovlašćenja. To su, ustvari, vidovi nacionalnih samouprava. Oni delegiraju članove opštinskih saveta za međunacionalne odnose, mogu da osnivaju ustanove za obrazovanje, informisanje, kulturu…I čak država može da prenosi osnivačka prava na njih. Mogu da predlažu i učestvuju u kreiranju zakona i da stavljaju primedbe na njihovo sprovođenje. To je nešto što zaista nije bilo viđeno u Srbiji i zato je i bilo izuzetno veliko interesovanje za izbore ovih saveta i bilo je kontroverza koje su pratile izborni tok.”
