Uoči ministarske konferencije u Sarajevu, više od 450 nevladinih organizacija iz BiH, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Albanije i Kosova zatražilo je, u otvorenom pismu institucijama Evropske unije i vladama zemalja članica, da Zapadni Balkan i članstvo zemalja ove regije u Uniji budu najveći prioritet Brisela.
Organizacije civilnog društva pozvale se učesnike ministarskog sastanka u Sarajevu da otvore novo poglavlje u odnosima EU i Zapadnog Balkana, jasno naznače put ka punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana i daju nove podsticaje očuvanju stabilnosti, konsolidaciji demokratije i regionalnoj saradnji.
Uverene da je ministarski sastanak u Sarajevu jedinstvena prilika da se ponovo oživi usporeni proces pridruživanja Evropskoj uniji, organizacije civilnog društva, u svom predlogu, naglašavaju značaj očuvanja stabilnosti u regionu i potrebu osnaživanja perspektiva za njegov dalji demokratski razvoj i ekonomski oporavak.
One od EU traže i jasnu osudu bilo kakve dalje fragmentacije i podele po etničkim linijama.
Kriterijumi i pravila
Predstavnica Fonda za otvoreno društvo u Srbiji Jadranka Jelinčić kaže da su nevladine organizacije regiona ujedinjenje u stavu da je došao trenutak za jasno definisanje kriterijuma i pravila za prijem zapadnobalkanskih zemalja:
Jadranka Jelinčić, Foto: Vesna Anđić“Ovaj zahtev je savim dozreo i dolazi u pravo vreme. Sve zemlje u regionu, bez obzira što su mnogo toga mogle a nisu uradile, jesu prohodale taj put tzv. stabilizacije. Došlo je vreme da, zapravo, počnemo da pričamo, ne samo o evropskim perspektivama, nego kako ostvariti te evropske perspektive.”
Jedan od najbitnih uslova za ostvarivanje evropskih perspektiva regiona je njegova stabilnost i dobrosusedska sradnja. Evidentno je, da ona u ovom trenutku nije na zadovoljavajućem nivou, što se najsnažnije manifestuje u odnosima Beograda i Prištine.
U tom kontekstu, politički analitičar Behljuj Bećaj zapaža da vlasti s obe strane granice najmanje vode računa o tome šta misli običan građanin i koje su njegove najosnovnije potrebe:
“Jedna od tih potreba jeste i normalno kretanje po regionu kako smo se kretali pre nekoliko godina. Dakle, mi smo nazadovali i ovo nazadovanje nije u bilo čijem interesu. Naprotiv, mislim da šteti svakome. Mi smo jednostavno osuđeni na saradnju i verujem da civilno društvo to više i jasnije artikuliše, nego što to radi vlast.”
Bećaj napominje da vlast vuče pozitivne poteze u tom pravcu, samo kad je pod uticajem međunarodnih faktora, a ne zbog toga što uviđa potrebe svojih građana:
Momčilo Radulović“Mislim da svi mi skupa, koji smo direktno ili indirektno bili učesnici ili posmatrači zadnjih zbivanja, naravno da ne treba da zaboravimo to što se dogodilo, ali mislim da je u našoj obavezi da učinimo sve da predodredimo naš cilj, posao i naša stremljenja ka budućnosti. Ipak, je to važnije od onoga što smo nekada preživljavali.”
Nesređene političke odnose srpska politička elita, pored ostalih, ima i sa crnogorskim vlastima kojima, po mišljenju Momčila Radulovića iz podgoričkog Evropskog pokreta, upravo pitanje regionalne saradnje daje najveći politčki kredibilitet:
“Kada vidimo da srpska politička elita ima cijeli niz neriješenih pitanja sa gotovo svim susjedima u regionu, onda vidimo da su to, ipak, različite političke prakse. Mislim da će, ipak, vrijeme pokazati da će sve političke elite u regionu morati da idu u pravcu ovakve saradnje koja je zasnovana na nekim sasvim drugačijim principima, nego na možda nekim matricama koje, čini mi se, najviše smetaju modernizaciji i evropeizaciji same Srbije.”
Priča o raju
Radulović kaže da pojedine inicijative nevladinih organizacija regiona već nagoveštavaju prekid dosadašnje prakse, što se najbolje videlo na nedavnom samitu državnika koji je organizovala Igmanska inicijativa.
Novom inicijativom civilnog društva očekuju se i novi koraci. U tom smislu, predstavnici više od 450 nevladinih organizacija Zapadnog Balkana slažu se u stavu, da bi trebalo ohrabriti zemlje u regionu da se usredsrede na konkretne ciljeve.
Pre svega, dobijanje statusa kandidata za sve zemlje do kraja 2011. godine i otvaranje pristupnih pregovora, prvo sa Makedonijom do kraja 2010, a posle toga sa onim zemljama koje su najdalje odmakle u procesima reformi i pripremama za pristupanje EU, najkasnije do početka 2012. godine. Jadranka Jelinčić:
“Tačni datumi, tačna mapa puta, dakle tačni zadaci i tačna merila na osnovu kojih se meri progres, je zapravo ono što obezbeđuje u najvećoj meri pravolinijski put ka cilju.”
Ukoliko Evropska unija ne ponudi mehanizme koji će voditi zemlje Zapadnog Balkana u evropsku integraciju, celokupan taj put kroz – kako ga opisuje Dobrila Govedarica, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Bosne i Hrecegovine – “ šumu komplikovanih i zahtevnih zadataka” može da bude doveden u pitanje:
“Političke elite će vrlo brzo odustati, jer one nikad nisu ni spremne da rade prevelike reforme, jer znaju da ih to može koštati na izborima. Običan građanin teško da može da vidi tu daleku viziju dobrog života u Evropskoj uniji i doći ćemo u situaciju euroskepticizma, doći ćemo u situaciju o kojoj se već govori, da je Evropa zamorena od pridruživanja, a i naše zemlje su isto tako zamorene pričom o neizvjesnoj evropskoj budućnosti.”
Dobrila Govedarica ilustruje svoju tezu pričom o raju:
“Kao, svi ćemo jednog dana doći u raj ako budemo dobri! Bojim se da će nama, iz ove perspektive, priče o evropskoj budućnosti ako nam se samo plasiraju bez vrlo jasnih mehanizama i puteva kojima treba da idemo od tačke A do tačke B, od tačke B do tačke C, izgledati kao priča o raju.”
Organizacije civilnog društva pozvale se učesnike ministarskog sastanka u Sarajevu da otvore novo poglavlje u odnosima EU i Zapadnog Balkana, jasno naznače put ka punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana i daju nove podsticaje očuvanju stabilnosti, konsolidaciji demokratije i regionalnoj saradnji.
Uverene da je ministarski sastanak u Sarajevu jedinstvena prilika da se ponovo oživi usporeni proces pridruživanja Evropskoj uniji, organizacije civilnog društva, u svom predlogu, naglašavaju značaj očuvanja stabilnosti u regionu i potrebu osnaživanja perspektiva za njegov dalji demokratski razvoj i ekonomski oporavak.
One od EU traže i jasnu osudu bilo kakve dalje fragmentacije i podele po etničkim linijama.
Kriterijumi i pravila
Predstavnica Fonda za otvoreno društvo u Srbiji Jadranka Jelinčić kaže da su nevladine organizacije regiona ujedinjenje u stavu da je došao trenutak za jasno definisanje kriterijuma i pravila za prijem zapadnobalkanskih zemalja:
Jedan od najbitnih uslova za ostvarivanje evropskih perspektiva regiona je njegova stabilnost i dobrosusedska sradnja. Evidentno je, da ona u ovom trenutku nije na zadovoljavajućem nivou, što se najsnažnije manifestuje u odnosima Beograda i Prištine.
U tom kontekstu, politički analitičar Behljuj Bećaj zapaža da vlasti s obe strane granice najmanje vode računa o tome šta misli običan građanin i koje su njegove najosnovnije potrebe:
“Jedna od tih potreba jeste i normalno kretanje po regionu kako smo se kretali pre nekoliko godina. Dakle, mi smo nazadovali i ovo nazadovanje nije u bilo čijem interesu. Naprotiv, mislim da šteti svakome. Mi smo jednostavno osuđeni na saradnju i verujem da civilno društvo to više i jasnije artikuliše, nego što to radi vlast.”
Bećaj napominje da vlast vuče pozitivne poteze u tom pravcu, samo kad je pod uticajem međunarodnih faktora, a ne zbog toga što uviđa potrebe svojih građana:
Nesređene političke odnose srpska politička elita, pored ostalih, ima i sa crnogorskim vlastima kojima, po mišljenju Momčila Radulovića iz podgoričkog Evropskog pokreta, upravo pitanje regionalne saradnje daje najveći politčki kredibilitet:
“Kada vidimo da srpska politička elita ima cijeli niz neriješenih pitanja sa gotovo svim susjedima u regionu, onda vidimo da su to, ipak, različite političke prakse. Mislim da će, ipak, vrijeme pokazati da će sve političke elite u regionu morati da idu u pravcu ovakve saradnje koja je zasnovana na nekim sasvim drugačijim principima, nego na možda nekim matricama koje, čini mi se, najviše smetaju modernizaciji i evropeizaciji same Srbije.”
Priča o raju
Radulović kaže da pojedine inicijative nevladinih organizacija regiona već nagoveštavaju prekid dosadašnje prakse, što se najbolje videlo na nedavnom samitu državnika koji je organizovala Igmanska inicijativa.
Novom inicijativom civilnog društva očekuju se i novi koraci. U tom smislu, predstavnici više od 450 nevladinih organizacija Zapadnog Balkana slažu se u stavu, da bi trebalo ohrabriti zemlje u regionu da se usredsrede na konkretne ciljeve.
Pre svega, dobijanje statusa kandidata za sve zemlje do kraja 2011. godine i otvaranje pristupnih pregovora, prvo sa Makedonijom do kraja 2010, a posle toga sa onim zemljama koje su najdalje odmakle u procesima reformi i pripremama za pristupanje EU, najkasnije do početka 2012. godine. Jadranka Jelinčić:
“Tačni datumi, tačna mapa puta, dakle tačni zadaci i tačna merila na osnovu kojih se meri progres, je zapravo ono što obezbeđuje u najvećoj meri pravolinijski put ka cilju.”
Ukoliko Evropska unija ne ponudi mehanizme koji će voditi zemlje Zapadnog Balkana u evropsku integraciju, celokupan taj put kroz – kako ga opisuje Dobrila Govedarica, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Bosne i Hrecegovine – “ šumu komplikovanih i zahtevnih zadataka” može da bude doveden u pitanje:
“Političke elite će vrlo brzo odustati, jer one nikad nisu ni spremne da rade prevelike reforme, jer znaju da ih to može koštati na izborima. Običan građanin teško da može da vidi tu daleku viziju dobrog života u Evropskoj uniji i doći ćemo u situaciju euroskepticizma, doći ćemo u situaciju o kojoj se već govori, da je Evropa zamorena od pridruživanja, a i naše zemlje su isto tako zamorene pričom o neizvjesnoj evropskoj budućnosti.”
Dobrila Govedarica ilustruje svoju tezu pričom o raju:
“Kao, svi ćemo jednog dana doći u raj ako budemo dobri! Bojim se da će nama, iz ove perspektive, priče o evropskoj budućnosti ako nam se samo plasiraju bez vrlo jasnih mehanizama i puteva kojima treba da idemo od tačke A do tačke B, od tačke B do tačke C, izgledati kao priča o raju.”
