Autor: Breffni O'Rourke
U Velikoj Britaniji se danas održavaju parlamentarni izbori. Birališta su, za oko 45 miliona građana sa pravom glasa, otvorena od 7 sati, a zatvaraju se u 22 časa po lokalnom vremenu.
Parlamentarni izbori mogli bi označiti početak kraja izbornog sistema koji je dugo vremena bio norma u britanskoj politici.
Za poslednjih 80 godina, vlast je uglavnom bila u rukama ili laburističke ili konzervativne stranke, gde su sve ostale partije bile osuđene da ostanu na marginama. Ali, to može da se promeni, jer ispitivanja javnog mnjenja stavljaju u istu ravan malu Liberalno demokratsku stranku sa „velikom dvojkom“.
Čini se da je novi lider liberalnih demokrata, Nik Kleg (Nick Clegg), promenio sreću svoje partije. To je postigao zadivivši biračko telo u seriji televizijskih debata sa liderima konzervativaca, Dejvidom Kameronom (David Cameron), i laburista, Gordonom Braunom (Gordon Brown).
„Licem u lice“ debate između kandidata su sastavni deo predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ali to je inovacija u Velikoj Britaniji.
Debate su pratili milioni Britanaca, sučeljavanja su predstavila Krega kao razboritog i inteligentnog političara sa obećavajućim snažnim liderskim sposobnostima. A povrh toga, on se pojavio kao solidna alternativa za premijera umesto Brauna ili Kamerona.
Braun nije popularan u britanskoj javnosti otkada je preuzeo vođstvo nad laburistima od Tonija Blera (Tony Blair) 2007. godine. U ovoj kampanji, prikazao je sliku osornog, iscrpljenog i tvrdoglavog čoveka. Njegova stranka izgleda umorno nakon 13 godina provedenih na vlasti.
Kameron, koji u većini slučajeva nije harizmatičan, nije uspeo da očuva imidž konzervativaca. Nije bio u stanju da sačuva prednost u ispitivanjima javnog mnjenja koju je njegova stranka uživala nekoliko meseci, zbog negativnog publiciteta laburista.
Postoji i otpor biračkog tela prema dvema glavnim partijama koje su bile upletene u raznorazne skandale i epizode sa podmićivanjem.
Finalni rezultat svega ovoga je da predizborna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da liberalne demokrate svojom popularnošću mogu da pariraju obema velikim partijama – iza su prvoplasiranih konzervativaca, ali otprilike na istom nivou sa laburistima.
'Postoji alternativa'
Dejvid Kameron, Nik Kleg i Gordon Braun na jednoj od TV debata, 22. april 2010.U jednoj od televiziskih debata, Kleg je predstavio liberalne demokrate kao svežu alternativu dvema umornim starim partijama.
„Verujem da stvari onakve kakve su sada, ne moraju takve i da budu,“ rekao je Kleg.
„Posle ovoga će vam večeras dvojica protivkandidata reći da je jedini izbor koji možete da napravite - izbor između dve stare partije koje su na vlasti godinama. Ja sam ovde da vas ubedim da postoji alternativa.“
Majkl Vajt (Michael White), politički komentator lista Gardijan (The Guardian), kaže da je Kleg takođe „profitirao“ zbog popularnosti portparola za finansije svoje stranke Vinsa Kejbla (Vince Cable), koji je pridobio javnost svojim merama za ekonomsku krizu.
"Kleg je imao mnogo sreće zbog svog portparola za finansije dr Vinsa Kejbla, bivšeg glavnog ekonomistu Šela (Shell),“ izjavio je Vajt za Rojters.
"On iza sebe ima pravog ekonomistu koga poštuju kako tržište tako i glasači,“ dodao je on.
Naravno, ne mora da znači da će talas popularnosti dovesti Klega na mesto premijera, jer britanski izborni sistem, gde pobednik ne mora da dobije većinu glasova, već je dovoljno da ih osvoji više od drugih kandidata, ima tendenciju da istisne sve sem dve najveće stranke. Zbog ovog sistema, čak iako liberalne demokrate osvoje 30 procenata glasova, imaće samo 100 od 650 mesta u Donjem domu Parlamenta.
Ukoliko glasanje zaista bude imalo iste rezultate kao što su pokazala ispitivanja javnog mnjenja, moglo bi da se desi da nijedna od stranaka nema većinu mesta.
Ova situacija je česta u većini demokratskih zemalja, nakon čega se prave koalicije kako bi se sastavila vladajuća većina. Ali, u Britaniji, gde izborni sistem nameće isključivo jednog pobednika, ova situacija mogla bi biti uznemirujuća. To se poslednji put dogodilo pre 36 godina.
Dejvid Kameron tokom predizborne kampanje, 4. maj 2010.Kleg je okrivio jednostavan izborni sistem koji daje mogućnost dvema glavnim partijama da se automatski smenjuju na vlasti. On je takođe optužio Kamerona da je arogantan.
"Dejvid Kameron već meri zavese za kancelariju. On misli da je to rođenjem stečeno pravilo,“ rekao je Kleg.
"On misli da ima pravo da samo tek tako ušeta u kancelariju premijera i kao što je rekao za novine – njega baš briga šta će glasači reći. Imam poruku za tebe, Dejvide Kamerone. U našoj zemlji se vlast ne nasleđuje, već stiče.“
Mogućnost pregovora
Nerešen rezultat na izborima predstavljao bi neprijatnu situaciju za dve najveće partije.
Ni laburisti ni konzervativci najverovatnije ne bi želeli da učestvuju u vlasti zajedno, pa bi morali da ili pregovaraju sa liberalnim demokratama za ulazak u koaliciju ili da probaju da vladaju kao manjinska vlada sa neformalnom podrškom Klegove stranke.
Gordon BraunKleg je već rekao da bi liberalne demokrate bile spremne da pregovaraju sa strankom koja osvoji najveći broj glasova i mesta. Ali, takođe je napomenuo da ne bi bio spreman da uđe u koaliciju ili da pruži podršku laburistima, ukoliko bi Braun ostao njihov lider.
Braun je već izjavio da će ostati na čelu laburista čak iako izgubi na izborima. Ali, bio bi pod velikim pritiskom od strane parlamentaraca iz redova svoje stranke koji bi želeli da bude smenjen zbog izborne odgovornosti.
Kleg bi bio u povoljnoj poziciji da zahteva da se velike partije dogovore na promeni izbornog sistema u proporcionalni izborni sistem. To je i prioritet liberalnih demokrata.
Bez obzira na to što bi se na ovaj način zakomplikovala britanska izborna scena, Kleg smatra da bi to bio korak napred u modernu demokratsku praksu.
(pripremila: Bojana Matić)
Pročitajte i ovo:
Braunov gaf dodatno podgrijao negativan publicitet laburista
U Velikoj Britaniji se danas održavaju parlamentarni izbori. Birališta su, za oko 45 miliona građana sa pravom glasa, otvorena od 7 sati, a zatvaraju se u 22 časa po lokalnom vremenu.
Parlamentarni izbori mogli bi označiti početak kraja izbornog sistema koji je dugo vremena bio norma u britanskoj politici.
Za poslednjih 80 godina, vlast je uglavnom bila u rukama ili laburističke ili konzervativne stranke, gde su sve ostale partije bile osuđene da ostanu na marginama. Ali, to može da se promeni, jer ispitivanja javnog mnjenja stavljaju u istu ravan malu Liberalno demokratsku stranku sa „velikom dvojkom“.
Čini se da je novi lider liberalnih demokrata, Nik Kleg (Nick Clegg), promenio sreću svoje partije. To je postigao zadivivši biračko telo u seriji televizijskih debata sa liderima konzervativaca, Dejvidom Kameronom (David Cameron), i laburista, Gordonom Braunom (Gordon Brown).
„Licem u lice“ debate između kandidata su sastavni deo predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ali to je inovacija u Velikoj Britaniji.
Debate su pratili milioni Britanaca, sučeljavanja su predstavila Krega kao razboritog i inteligentnog političara sa obećavajućim snažnim liderskim sposobnostima. A povrh toga, on se pojavio kao solidna alternativa za premijera umesto Brauna ili Kamerona.
Braun nije popularan u britanskoj javnosti otkada je preuzeo vođstvo nad laburistima od Tonija Blera (Tony Blair) 2007. godine. U ovoj kampanji, prikazao je sliku osornog, iscrpljenog i tvrdoglavog čoveka. Njegova stranka izgleda umorno nakon 13 godina provedenih na vlasti.
Kameron, koji u većini slučajeva nije harizmatičan, nije uspeo da očuva imidž konzervativaca. Nije bio u stanju da sačuva prednost u ispitivanjima javnog mnjenja koju je njegova stranka uživala nekoliko meseci, zbog negativnog publiciteta laburista.
Postoji i otpor biračkog tela prema dvema glavnim partijama koje su bile upletene u raznorazne skandale i epizode sa podmićivanjem.
Finalni rezultat svega ovoga je da predizborna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da liberalne demokrate svojom popularnošću mogu da pariraju obema velikim partijama – iza su prvoplasiranih konzervativaca, ali otprilike na istom nivou sa laburistima.
'Postoji alternativa'
„Verujem da stvari onakve kakve su sada, ne moraju takve i da budu,“ rekao je Kleg.
„Posle ovoga će vam večeras dvojica protivkandidata reći da je jedini izbor koji možete da napravite - izbor između dve stare partije koje su na vlasti godinama. Ja sam ovde da vas ubedim da postoji alternativa.“
Majkl Vajt (Michael White), politički komentator lista Gardijan (The Guardian), kaže da je Kleg takođe „profitirao“ zbog popularnosti portparola za finansije svoje stranke Vinsa Kejbla (Vince Cable), koji je pridobio javnost svojim merama za ekonomsku krizu.
"Kleg je imao mnogo sreće zbog svog portparola za finansije dr Vinsa Kejbla, bivšeg glavnog ekonomistu Šela (Shell),“ izjavio je Vajt za Rojters.
"On iza sebe ima pravog ekonomistu koga poštuju kako tržište tako i glasači,“ dodao je on.
Naravno, ne mora da znači da će talas popularnosti dovesti Klega na mesto premijera, jer britanski izborni sistem, gde pobednik ne mora da dobije većinu glasova, već je dovoljno da ih osvoji više od drugih kandidata, ima tendenciju da istisne sve sem dve najveće stranke. Zbog ovog sistema, čak iako liberalne demokrate osvoje 30 procenata glasova, imaće samo 100 od 650 mesta u Donjem domu Parlamenta.
Ukoliko glasanje zaista bude imalo iste rezultate kao što su pokazala ispitivanja javnog mnjenja, moglo bi da se desi da nijedna od stranaka nema većinu mesta.
Ova situacija je česta u većini demokratskih zemalja, nakon čega se prave koalicije kako bi se sastavila vladajuća većina. Ali, u Britaniji, gde izborni sistem nameće isključivo jednog pobednika, ova situacija mogla bi biti uznemirujuća. To se poslednji put dogodilo pre 36 godina.
"Dejvid Kameron već meri zavese za kancelariju. On misli da je to rođenjem stečeno pravilo,“ rekao je Kleg.
"On misli da ima pravo da samo tek tako ušeta u kancelariju premijera i kao što je rekao za novine – njega baš briga šta će glasači reći. Imam poruku za tebe, Dejvide Kamerone. U našoj zemlji se vlast ne nasleđuje, već stiče.“
Mogućnost pregovora
Nerešen rezultat na izborima predstavljao bi neprijatnu situaciju za dve najveće partije.
Ni laburisti ni konzervativci najverovatnije ne bi želeli da učestvuju u vlasti zajedno, pa bi morali da ili pregovaraju sa liberalnim demokratama za ulazak u koaliciju ili da probaju da vladaju kao manjinska vlada sa neformalnom podrškom Klegove stranke.
Braun je već izjavio da će ostati na čelu laburista čak iako izgubi na izborima. Ali, bio bi pod velikim pritiskom od strane parlamentaraca iz redova svoje stranke koji bi želeli da bude smenjen zbog izborne odgovornosti.
Kleg bi bio u povoljnoj poziciji da zahteva da se velike partije dogovore na promeni izbornog sistema u proporcionalni izborni sistem. To je i prioritet liberalnih demokrata.
Bez obzira na to što bi se na ovaj način zakomplikovala britanska izborna scena, Kleg smatra da bi to bio korak napred u modernu demokratsku praksu.
(pripremila: Bojana Matić)
Pročitajte i ovo:
Braunov gaf dodatno podgrijao negativan publicitet laburista
