Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde, osuđen je pred većem Višeg suda u Beogradu na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića. U ovom, ponovljenom, suđenju sud je dvadesetjednogodišnjem Mišiću izrekao istu kaznu kao i u prethodnom procesu.
Velimir Lazović, predsedavajući sudskog veća, u obrazloženju presude naveo je da je sud utvrdio da je Uroš Mišić na severnoj tribini stadiona Crvene zvezde, tokom masovnog napada navijača na fudbalskom meču protiv Hajduka u decembru 2007, pokušao da ubije Nebojšu Trajkovića upaljenom signalnom bakljom, temperature od 1.000 stepeni, kojom je prilazio licu i leđima žandarma. To je, kako se kaže u presudi, zaključeno i iz video snimaka sa utakmice i iskaza oštećenog.
"Sud nalazi da je Mišić pokušao da mu ugura baklju u usta. Sreća je bila što ju je Trajković rukom odgurnuo. To je bio masovni napad na jedno lice, sa ciljem da se što teže povredi", rekao je sudija Lazović i dodao da je sud cenio sve okolnosti, mladost Mišića, ali i sa druge strane stepen agresivnosti i način na koji su žandarmu nanete teške telesne povrede.
Borivoje Borović, advokat odbrane, rekao je da će se žaliti na presudu:
“U žalbenom postupku pred Apelacionim sudom pokušaćemo da otvorimo novi pretres sa istim dokazima sa ovog suđenja."
Advokati odbrane tokom suđenja tražili su da Uroš Mišić bude kažnjen za nanošenje teških telesnih povreda, tvrdeći da nema dokaza da je pokušao ubistvo. Za krivično delo pokušaja teškog ubistva, za koje je osuđen Uroš Mišić, 10 godina zatvora je zakonski minimum.
Kajanje
"Da sam policajac i da sam nekoga upucao u glavu dobio bih sedam godina zatvora", rekao je Uroš Mišić posle izricanja presude, aludirajući na nedavnu presudu policajcu beogradske interventne jedinice koji je, kako je utvrdio sud, intervenišući protiv propisa na ulici iz pištolja ubio dvadesetčetvorogodišnjeg mladića.
Nekoliko sati pre donošenja presude Urošu Mišiću, Mirjana Jakovljević, zamenica višeg tužioca u Beogradu, u završnoj reči zatražila je da on bude primereno kažnjen za pokušaj teškog ubistva sa umišljajem. Ona je rekla da je Mišić znao da se Trajković na tribini stadiona nalazi kao službeno lice i da je imao nameru da ga ubije. Navela je i da bi u obzir trebalo uzeti da je žandarm Nebojša Trajković, osim teških fizičkih povreda, pretrpeo i psihičke posledice, među kojima i posttraumatski stres, zbog čega je ranije penzionisan.
U završnoj reči pred sudom Uroš Mišić je rekao:
"Žao mi je što se ovo desilo, i još jednom se izvinjavam Nebojši Trajkoviću. Znam da sam pogrešio, ali želim da kažem da nisam hteo da ga ubijem. Nadam se da će mi sud pružiti šansu jer sam na početku životnog puta. Tada sam imao 18 godina i nisam razumno razmišljao. Kajem se."
Uroš Mišić je u septembru 2008. osuđen na 10 godina zatvora za isto delo, a Vrhovni sud je u martu 2009. ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.
Tokom završnih reči i izricanja presude u sudnici i ispred zgrade suda primenjene su jake mere bezbednosti. Publika je detaljno pretresana uz brojno prisustvo pripadanika sudske straže, dok se ispred Palate pravde i sudnice nalazio veliki broj policajaca. U publici i ispred suda bilo je dosta mladih ljudi, pretpostavlja se i navijača, ali bez obeležja. Po izricanju presude neki od njih obratili su se novinarima rečima "Šta pišete?!", ali većih incidenata nije bilo.
*****
Pročitajte i ovo
Suđenje Mišiću: Od kriminalca do uličnog heroja
Velimir Lazović, predsedavajući sudskog veća, u obrazloženju presude naveo je da je sud utvrdio da je Uroš Mišić na severnoj tribini stadiona Crvene zvezde, tokom masovnog napada navijača na fudbalskom meču protiv Hajduka u decembru 2007, pokušao da ubije Nebojšu Trajkovića upaljenom signalnom bakljom, temperature od 1.000 stepeni, kojom je prilazio licu i leđima žandarma. To je, kako se kaže u presudi, zaključeno i iz video snimaka sa utakmice i iskaza oštećenog.
"Sud nalazi da je Mišić pokušao da mu ugura baklju u usta. Sreća je bila što ju je Trajković rukom odgurnuo. To je bio masovni napad na jedno lice, sa ciljem da se što teže povredi", rekao je sudija Lazović i dodao da je sud cenio sve okolnosti, mladost Mišića, ali i sa druge strane stepen agresivnosti i način na koji su žandarmu nanete teške telesne povrede.
Borivoje Borović, advokat odbrane, rekao je da će se žaliti na presudu:
“U žalbenom postupku pred Apelacionim sudom pokušaćemo da otvorimo novi pretres sa istim dokazima sa ovog suđenja."
Advokati odbrane tokom suđenja tražili su da Uroš Mišić bude kažnjen za nanošenje teških telesnih povreda, tvrdeći da nema dokaza da je pokušao ubistvo. Za krivično delo pokušaja teškog ubistva, za koje je osuđen Uroš Mišić, 10 godina zatvora je zakonski minimum.
Kajanje
"Da sam policajac i da sam nekoga upucao u glavu dobio bih sedam godina zatvora", rekao je Uroš Mišić posle izricanja presude, aludirajući na nedavnu presudu policajcu beogradske interventne jedinice koji je, kako je utvrdio sud, intervenišući protiv propisa na ulici iz pištolja ubio dvadesetčetvorogodišnjeg mladića.
Nekoliko sati pre donošenja presude Urošu Mišiću, Mirjana Jakovljević, zamenica višeg tužioca u Beogradu, u završnoj reči zatražila je da on bude primereno kažnjen za pokušaj teškog ubistva sa umišljajem. Ona je rekla da je Mišić znao da se Trajković na tribini stadiona nalazi kao službeno lice i da je imao nameru da ga ubije. Navela je i da bi u obzir trebalo uzeti da je žandarm Nebojša Trajković, osim teških fizičkih povreda, pretrpeo i psihičke posledice, među kojima i posttraumatski stres, zbog čega je ranije penzionisan.
U završnoj reči pred sudom Uroš Mišić je rekao:
"Žao mi je što se ovo desilo, i još jednom se izvinjavam Nebojši Trajkoviću. Znam da sam pogrešio, ali želim da kažem da nisam hteo da ga ubijem. Nadam se da će mi sud pružiti šansu jer sam na početku životnog puta. Tada sam imao 18 godina i nisam razumno razmišljao. Kajem se."
Uroš Mišić je u septembru 2008. osuđen na 10 godina zatvora za isto delo, a Vrhovni sud je u martu 2009. ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.
Tokom završnih reči i izricanja presude u sudnici i ispred zgrade suda primenjene su jake mere bezbednosti. Publika je detaljno pretresana uz brojno prisustvo pripadanika sudske straže, dok se ispred Palate pravde i sudnice nalazio veliki broj policajaca. U publici i ispred suda bilo je dosta mladih ljudi, pretpostavlja se i navijača, ali bez obeležja. Po izricanju presude neki od njih obratili su se novinarima rečima "Šta pišete?!", ali većih incidenata nije bilo.
*****
Pročitajte i ovo
Suđenje Mišiću: Od kriminalca do uličnog heroja
