Australijska policija traga za Draganom Vasiljkovićem, poznatijim kao kapetan Dragan, pošto je sud u Sidneju u utorak odlučio da treba biti izručen Hrvatskoj.
Vasiljković je državljanin Australije, gde koristi ime Danijel Sneden, i u utorak se nije pojavio pred sudom. Zbog čega Hrvatska traži izručenje kapetana Dragana i koja je njegova uloga u ratu početkom devedesetih.
Čovek sa dva pasoša, dva imena i prezimena, sa jos poznatijim nadimkom, koga mnogi u Srbiji još uvek doživljavaju kao heroja, dok Hrvatska traži njegovo izručenje zbog ratnih zločina, najverovatnije je u bekstvu. Na takav zaključak navodi njegovo nepojavljivanje pred australijskim sudom, koji je utvrdio da on može biti izručen Hrvatskoj.
Pouzdanije informacije o kretanju Vasiljkovića, ne mogu da ponude ni njegovi najbliži prijatelji, ni pravni savetnici. Advokat Ilija Glišić:
“Trenutno ne znamo da li je u bekstvu ili je hteo da malo pribere svoje misli, da vidi kako će da pristupi ovoj odluci. Mi to stvarno ne znamo i ja ne bih hteo da spekulišem o tome. Što se tiče Dragana i njegovog pristupa ovakvim stvarima, ja pretpostavljam da nije u bekstvu, mada ne mogu da tvrdim ni jedno, ni drugo. Nije to u njegovom karakteru da takve stvari čini.”
A kakav je, zapravo, karakter kapetana Dragana? Na ovo pitanje teško da bi mogli da odgovore i oni koju su smatrali da ga dobro poznaju.
Tokom ratnih devedesetih za Srbe u Hrvatskoj, a posebno u Srbiji, njegova popularnost imala je neverovatnu težinu, koja se često graničila sa mitološkim elementima.
Drago Kovačević, autor knjige “Krajina u dogovorenom ratu” i nekadašnji gradonačelnik Knina:
“O njemu su ispredane najrazličitije priče, kao o nekom čudu od vojnika koji se može provlačiti kroz cevi od pola cola. Toliko je bilo tu neke mistike. Onaj čuveni voz, što može leteti, i ići po pruzi, po cesti i po svemu drugom, i to je bio njegov patent. Bile su razne manifestacije specijalaca, spuštanje niz konopce, itd. Uglavnom, od njega je napravljen jedan veliki mit, što medijskim putem, što putem trača, kako kažu 'radio Milevom'”.
Kako ovaj lik, s jedne, i nesrećnu ratnu realnost, s druge strane, vidi Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme i autor dokumantarnog serijala “Jedinica”:
Dragan Vasiljković, 1991.“On je neka vrsta šoumena koji je volio medije. Volio je da daje različite izjave. Bio je, čak, i lik jednoga stripa. U tom trenutku bio je neko koga je ta Miloševićeva propaganda isturala u prvi plan kao velikog borca, komandosa, branioca srpskih ognjišta, kako se to, već, tad pisalo i govorilo.”
Dragan Vasiljković odlazi u Knin, neposredno posle prvih oružanih incidenata na Plitvicama, gde osniva kamp za obuku vojnika. Filp Švarm:
“On je otišao u Knin kao instruktor. Njega je angažovala državna bezbednost i, praktično, čitavo vrijeme koje je on radio, radio je kao neka vrsta čovjeka unutar, ili u vezi sa državnom bezbednosti MUP-a Srbije. Dakle, neka vrsta činovnika.”
Protiv Dragana Vasiljkovića je u Hrvatskoj, tokom devedesetih, vođen proces, ali je ubrzo obustavljen. Potom se pojavljuje pred Haškim tribunalom kao svedok, međutim ovaj sud protiv njega nije podigao bilo kakvu optužnicu. 2006. godine pojavljuje se aktuelna optužnica, kojom ga Hrvatska tereti za nehumano postupanje prema civilima i ratnim zarobljenicima. Tu se pominje i ubistvo, a takođe, ga tereti i za granatiranje jedne crkve u blizini Gline.
Po dolasku u Knin, kako kaže Drago Kovačević, kapetan Dragan je vrlo brzo došao u sukob sa lokalnim srpskim vlastima, pre svih sa Milanom Babićem:
“Tu je došlo do sukoba i onda su ga iz Beograda povukli. Već u julu mesecu njega tamo nema. U avgustu, kad počinje rat, ga nema.”
Kapetan Dragan se ponovo pojavljuje u Hrvatskoj za vreme napada na Maslenicu 1993. godine:
“Ali ja ni tada ne čujem da je on učestvovao u nekim akcijama. Postojao je, zaista, taj kamp u Bruškoj, kod Benkovca. Šta su tamo radili, ja nisam čuo za nekakve strašne stvari. Ja lično ne verujem u nekakva njegova vojna učešća, osim da je to bilo u ovom manekenskom, odnosno propagandističkom smsilu.”
I Filip Švarm kaže da je vrlo skeptičan prema težini ove optužbe:
“Kapetan Dragan je bio toliko medijski prisutan i sigurno nije bio neko ko je bio posebno obljubljen u Hrvatskoj. Skeptičan sam prema toj vrsti optužnice zbog toga, jer su te stvari bile jasne. Da je tu bila njegove odgovornosti, pojavilo bi se to mnogo ranije. Moram da priznam, da mi je prilično nejasno, zbog čega te optužnice nisu podignute ni devedesetih, ni posle dvehiljadite, nego se pojavilo, tek, kada je jedan australijski list napravio veliki tekst o kapetanu Draganu.”
Vasiljković je državljanin Australije, gde koristi ime Danijel Sneden, i u utorak se nije pojavio pred sudom. Zbog čega Hrvatska traži izručenje kapetana Dragana i koja je njegova uloga u ratu početkom devedesetih.
Čovek sa dva pasoša, dva imena i prezimena, sa jos poznatijim nadimkom, koga mnogi u Srbiji još uvek doživljavaju kao heroja, dok Hrvatska traži njegovo izručenje zbog ratnih zločina, najverovatnije je u bekstvu. Na takav zaključak navodi njegovo nepojavljivanje pred australijskim sudom, koji je utvrdio da on može biti izručen Hrvatskoj.
Pouzdanije informacije o kretanju Vasiljkovića, ne mogu da ponude ni njegovi najbliži prijatelji, ni pravni savetnici. Advokat Ilija Glišić:
“Trenutno ne znamo da li je u bekstvu ili je hteo da malo pribere svoje misli, da vidi kako će da pristupi ovoj odluci. Mi to stvarno ne znamo i ja ne bih hteo da spekulišem o tome. Što se tiče Dragana i njegovog pristupa ovakvim stvarima, ja pretpostavljam da nije u bekstvu, mada ne mogu da tvrdim ni jedno, ni drugo. Nije to u njegovom karakteru da takve stvari čini.”
A kakav je, zapravo, karakter kapetana Dragana? Na ovo pitanje teško da bi mogli da odgovore i oni koju su smatrali da ga dobro poznaju.
Tokom ratnih devedesetih za Srbe u Hrvatskoj, a posebno u Srbiji, njegova popularnost imala je neverovatnu težinu, koja se često graničila sa mitološkim elementima.
Drago Kovačević, autor knjige “Krajina u dogovorenom ratu” i nekadašnji gradonačelnik Knina:
“O njemu su ispredane najrazličitije priče, kao o nekom čudu od vojnika koji se može provlačiti kroz cevi od pola cola. Toliko je bilo tu neke mistike. Onaj čuveni voz, što može leteti, i ići po pruzi, po cesti i po svemu drugom, i to je bio njegov patent. Bile su razne manifestacije specijalaca, spuštanje niz konopce, itd. Uglavnom, od njega je napravljen jedan veliki mit, što medijskim putem, što putem trača, kako kažu 'radio Milevom'”.
Kako ovaj lik, s jedne, i nesrećnu ratnu realnost, s druge strane, vidi Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme i autor dokumantarnog serijala “Jedinica”:
Dragan Vasiljković odlazi u Knin, neposredno posle prvih oružanih incidenata na Plitvicama, gde osniva kamp za obuku vojnika. Filp Švarm:
“On je otišao u Knin kao instruktor. Njega je angažovala državna bezbednost i, praktično, čitavo vrijeme koje je on radio, radio je kao neka vrsta čovjeka unutar, ili u vezi sa državnom bezbednosti MUP-a Srbije. Dakle, neka vrsta činovnika.”
Protiv Dragana Vasiljkovića je u Hrvatskoj, tokom devedesetih, vođen proces, ali je ubrzo obustavljen. Potom se pojavljuje pred Haškim tribunalom kao svedok, međutim ovaj sud protiv njega nije podigao bilo kakvu optužnicu. 2006. godine pojavljuje se aktuelna optužnica, kojom ga Hrvatska tereti za nehumano postupanje prema civilima i ratnim zarobljenicima. Tu se pominje i ubistvo, a takođe, ga tereti i za granatiranje jedne crkve u blizini Gline.
Po dolasku u Knin, kako kaže Drago Kovačević, kapetan Dragan je vrlo brzo došao u sukob sa lokalnim srpskim vlastima, pre svih sa Milanom Babićem:
“Tu je došlo do sukoba i onda su ga iz Beograda povukli. Već u julu mesecu njega tamo nema. U avgustu, kad počinje rat, ga nema.”
Kapetan Dragan se ponovo pojavljuje u Hrvatskoj za vreme napada na Maslenicu 1993. godine:
“Ali ja ni tada ne čujem da je on učestvovao u nekim akcijama. Postojao je, zaista, taj kamp u Bruškoj, kod Benkovca. Šta su tamo radili, ja nisam čuo za nekakve strašne stvari. Ja lično ne verujem u nekakva njegova vojna učešća, osim da je to bilo u ovom manekenskom, odnosno propagandističkom smsilu.”
I Filip Švarm kaže da je vrlo skeptičan prema težini ove optužbe:
“Kapetan Dragan je bio toliko medijski prisutan i sigurno nije bio neko ko je bio posebno obljubljen u Hrvatskoj. Skeptičan sam prema toj vrsti optužnice zbog toga, jer su te stvari bile jasne. Da je tu bila njegove odgovornosti, pojavilo bi se to mnogo ranije. Moram da priznam, da mi je prilično nejasno, zbog čega te optužnice nisu podignute ni devedesetih, ni posle dvehiljadite, nego se pojavilo, tek, kada je jedan australijski list napravio veliki tekst o kapetanu Draganu.”