U Beograd je doputovao ministar inostranih poslova Albanije Iljir Meta. Tokom dvodnevne posete sastaje se sa najvišim državnim zvaničnicima, uključujući i predsednika Borisa Tadića, ali po svemu sudeći u tim razgovorima uglavnom biti zaobiđena najosetljivija tema u odnosima dve države – Kosovo. Obnovljeni kontakti su većim delom zapravo inspirisani principima zacrtanim od Evropske unije.
Da Srbija u državi koja je u redu onih što su među prvima priznale kosovsku nezavisnost ipak vidi partnera od visokog značaja, javnost će se uveriti i po tome što će Iljir Meta u petak prisustvovati i komemoraciji povodom sedmogodišnjice od ubistva Zorana Đinđića.
Na taj skup gde će se okupiti državni vrh oličen u stranci koju je Đinđić do smrti vodio, zajedno sa aktuelnim partnerima u Vladi Srbije, Meta će, po svemu sudeći, stići nakon što tokom popodneva obiđe svoje sunarodnike u tri opštine na Jugu Srbije. Po rečima gradonačelnika Preševa Ragipa Mustafe, teme će biti sasvim uobičajene:
“Pre svega govoriće se o pitanjima u oblasti prosvete i ostalih prava nacinalne manjine Albanaca u Preševskoj dolini.”
Kosovo, međutim, neće biti zaobiđeno a naš sagovornik veruje da će biti postignut i napredak koji se mnogima čini nemoguć:
“Naravno da će to doprineti približavanju Srbije pre svega sa Albanijom, a to će uticati i na odnose prema Kosovu.”
RSE: U kom smislu mislite da će uticati?
Mustafa: U smislu poboljšanja odnosa između Prištine i Beograda.
RSE: Mislite da je to moguće?
Mustafa: Zašto nije moguće?
RSE: S obzirom na krut stav Beograda?
Mustafa: Pa dobro za sada je stav takav. Ali ja mislim da će biti promenjen. Sve je moguće u pozitivnom smislu.
Pomoć Tirane bila bi presudna
Ragip Mustafa ne otkriva zbog čega veruje da će Beograd postepeno popustiti u odbijanju da prizna kosovsku separaciju. Jedini poslanik Albanac u Skupštini Srbije Riza Halimi takođe veruje da bi Tirana mogla da odigra neku vrstu posredničke uloge između Prištine i Beograda. I to ne samo zato što bi zvanična Albanija poželela takvu ulogu:
“Mislim da bi pomoć Tirane bila od presudnog značaja da se konačno počne, i to daleko osetljivije nego do sada na obe strane, sa rešavanjem običnih pitanja građana. Mimo različitih političkih i statusnih stavova.”
Da Albanija može odigrati ključnu ulogu u odmrzavanju predugo zamrznutih prištinsko – beogradskih relacija, slaže se i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov:
“Albanija sigurno može pomoći da se između Beograda i Prištine nađe neki modus operandi, ako ne modus vivendi. Da stvari počnu na neki način da se otpliću. Da se rešavaju neka tehička pitanja koja se tiču normalnog funkcionisanja i života građana na Kosovu i generalno u regionu.”
Senke nad dobrim namerama
Životni problemi iskorišćeni su i kao povod za Metin dolazak u Beograd. Novinar Fahri Musliju tako podseća da je jedan od primarnih ciljeva njegove posete regulisanje pitanja statusa univerzitetskih diploma iz Albanije, tojest njihovog priznavanja u Srbiji. Musliju podseća da je poseta do sada zbog kašnjenja u pripremi dokumenata iz Beograda do sada odlagana, ali da dolazi u trenutku kada dve strane imaju nove, još ozbiljnije planove, baš kao što su suočene i sa jednako ozbiljnim principima Evropske unije:
“Ova poseta se realizuje u ovom trenutku zbog toga što na neki način, koliko sam ja obavešten, treba da posluži kao priprema za posetu koju će Tadić imati u Tirani negde do maja ili juna meseca ove godine. S druge strane i Beograd i Tirana prinuđene su od međunarodne zajednice da poboljšaju svoje odnose pošto i jedna i druga pretenduju da budu članice Evropske unije. A bez toga, bez tog uslova, to ne mogu postati.”
Nad dobrim namerama ipak ostaju i ozbiljne senke. Prva je, moglo bi se reći i tradicionalna. Kako kaže predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo je Albanija, kao retko koja druga država:
“Zalegla iza nezavisnosti Kosova. Tu se odmah otvaraju strahovi ne samo kod Srbije nego i generalno u regionu o mogućnosti stvaranja velike Albanije. Tu je u igri i Makedonija i Crna Gora.”
Drugu senku na dobre namere bacaju različiti pogledi na istragu sumnji o organizovanoj trgovini organima Srba i drugih sa Kosova, kanalima koji vode ka severu Albanije. Dobar znak je i po tom pitanju, pred dolazak u Beograd, uputio i sam Meta. Podseća Fahri Musliju:
“Upravo je Meta pre par dana izjavio da je Albanija spremna da sarađuje sa predstavnicima međunarodne zajednice oko takozvane žute kuće ili oko pitanja postojanja trgovine organima, odnosno svega onoga što je pisala Karla del Ponte.”
Ipak, da su očekivanja različita pokazuje i Metina izjava po kojoj je njegov dolazak u Beograd “istorijska poseta”, dok je u Kabinetu predsednika Srbije rečeno da se radi tek o “poseti važnoj za otvaranje bilateralnih odnosa”. Ako ništa drugo, u jednom će se složiti – masa pitanja od sudbinskog značaja za građane, dokazuje da su kontakti neophodni, i to ne samo zbog Brisela.
Da Srbija u državi koja je u redu onih što su među prvima priznale kosovsku nezavisnost ipak vidi partnera od visokog značaja, javnost će se uveriti i po tome što će Iljir Meta u petak prisustvovati i komemoraciji povodom sedmogodišnjice od ubistva Zorana Đinđića.
Na taj skup gde će se okupiti državni vrh oličen u stranci koju je Đinđić do smrti vodio, zajedno sa aktuelnim partnerima u Vladi Srbije, Meta će, po svemu sudeći, stići nakon što tokom popodneva obiđe svoje sunarodnike u tri opštine na Jugu Srbije. Po rečima gradonačelnika Preševa Ragipa Mustafe, teme će biti sasvim uobičajene:
“Pre svega govoriće se o pitanjima u oblasti prosvete i ostalih prava nacinalne manjine Albanaca u Preševskoj dolini.”
Kosovo, međutim, neće biti zaobiđeno a naš sagovornik veruje da će biti postignut i napredak koji se mnogima čini nemoguć:
“Naravno da će to doprineti približavanju Srbije pre svega sa Albanijom, a to će uticati i na odnose prema Kosovu.”
RSE: U kom smislu mislite da će uticati?
Mustafa: U smislu poboljšanja odnosa između Prištine i Beograda.
RSE: Mislite da je to moguće?
Mustafa: Zašto nije moguće?
RSE: S obzirom na krut stav Beograda?
Mustafa: Pa dobro za sada je stav takav. Ali ja mislim da će biti promenjen. Sve je moguće u pozitivnom smislu.
Pomoć Tirane bila bi presudna
Ragip Mustafa ne otkriva zbog čega veruje da će Beograd postepeno popustiti u odbijanju da prizna kosovsku separaciju. Jedini poslanik Albanac u Skupštini Srbije Riza Halimi takođe veruje da bi Tirana mogla da odigra neku vrstu posredničke uloge između Prištine i Beograda. I to ne samo zato što bi zvanična Albanija poželela takvu ulogu:
“Mislim da bi pomoć Tirane bila od presudnog značaja da se konačno počne, i to daleko osetljivije nego do sada na obe strane, sa rešavanjem običnih pitanja građana. Mimo različitih političkih i statusnih stavova.”
Da Albanija može odigrati ključnu ulogu u odmrzavanju predugo zamrznutih prištinsko – beogradskih relacija, slaže se i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov:
“Albanija sigurno može pomoći da se između Beograda i Prištine nađe neki modus operandi, ako ne modus vivendi. Da stvari počnu na neki način da se otpliću. Da se rešavaju neka tehička pitanja koja se tiču normalnog funkcionisanja i života građana na Kosovu i generalno u regionu.”
Senke nad dobrim namerama
Životni problemi iskorišćeni su i kao povod za Metin dolazak u Beograd. Novinar Fahri Musliju tako podseća da je jedan od primarnih ciljeva njegove posete regulisanje pitanja statusa univerzitetskih diploma iz Albanije, tojest njihovog priznavanja u Srbiji. Musliju podseća da je poseta do sada zbog kašnjenja u pripremi dokumenata iz Beograda do sada odlagana, ali da dolazi u trenutku kada dve strane imaju nove, još ozbiljnije planove, baš kao što su suočene i sa jednako ozbiljnim principima Evropske unije:
“Ova poseta se realizuje u ovom trenutku zbog toga što na neki način, koliko sam ja obavešten, treba da posluži kao priprema za posetu koju će Tadić imati u Tirani negde do maja ili juna meseca ove godine. S druge strane i Beograd i Tirana prinuđene su od međunarodne zajednice da poboljšaju svoje odnose pošto i jedna i druga pretenduju da budu članice Evropske unije. A bez toga, bez tog uslova, to ne mogu postati.”
Nad dobrim namerama ipak ostaju i ozbiljne senke. Prva je, moglo bi se reći i tradicionalna. Kako kaže predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo je Albanija, kao retko koja druga država:
“Zalegla iza nezavisnosti Kosova. Tu se odmah otvaraju strahovi ne samo kod Srbije nego i generalno u regionu o mogućnosti stvaranja velike Albanije. Tu je u igri i Makedonija i Crna Gora.”
Drugu senku na dobre namere bacaju različiti pogledi na istragu sumnji o organizovanoj trgovini organima Srba i drugih sa Kosova, kanalima koji vode ka severu Albanije. Dobar znak je i po tom pitanju, pred dolazak u Beograd, uputio i sam Meta. Podseća Fahri Musliju:
“Upravo je Meta pre par dana izjavio da je Albanija spremna da sarađuje sa predstavnicima međunarodne zajednice oko takozvane žute kuće ili oko pitanja postojanja trgovine organima, odnosno svega onoga što je pisala Karla del Ponte.”
Ipak, da su očekivanja različita pokazuje i Metina izjava po kojoj je njegov dolazak u Beograd “istorijska poseta”, dok je u Kabinetu predsednika Srbije rečeno da se radi tek o “poseti važnoj za otvaranje bilateralnih odnosa”. Ako ništa drugo, u jednom će se složiti – masa pitanja od sudbinskog značaja za građane, dokazuje da su kontakti neophodni, i to ne samo zbog Brisela.