Miloš Teodorović
Nekoliko dana nakon što je Velimir Ilić napadnut u sred Beograda, Odbor Skupštine Srbije za bezbednost usvojio je zaključak u kome se konstatuje da napadi na narodne poslanike ugrožavaju političku stabilnost.
Takođe, od nadležnih se traži da rasvetle slučaj napada na lidera “Nove Srbije” i kazne počinioca, kome je određen jednomesečni pritvor. Dok čekaju konačni policijski izveštaj opozicioni poslanici ne prezaju ni od optužbi da iza napada stoji i tajna policija, istražuju šta je napadač držao u rukama, kao i kakve su tetovaže po njegovom telu. Uz to uvereni su da nije reč o bilo kakvom bezazlenom činu, već pokušaju atentata na Ilića.
Da je napadač imao nameru da likvidira Velimira Ilića, poslanik Miroslav Markićević sumnja zbog toga šta je u ruci držao predmet za koji se trenutno samo sluti šta je zapravo bio:
“Na snimku vidi se da napadač drži jedan predmet u ruci. Da li možete da nam kažete koji je to predmet?”
Isto pitanje je postavio i poslanik Koštuničine Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz:
“Da li je lice koje je napalo Velimira Ilića imalo neki predmet u ruci? I šta se dogodilo sa tim predmetom?”
“Mi ga za sada nismo konstatovali, ali sigurno ćemo i taj deo proveriti,” kaže direktor policije Milorad Veljović o spornom predmetu.
Po onome što je do sada policija utvrdila napač na Velimira Ilića je 35 godina stari Dejan Stojadinović iz sela Azanja kod Smederevske Palanke. Posle napada na Internetu su pronađene i njegove poruke i pretnje političarima na šta ukazuje i Miroslav Markićević, a što mu dalje budi sumnje da iza napada na Ilića stoji čitava organizacija:
“Formirana je i grupa ‘Svi smo mi Dejan Stojadinović’. Niko nije uhapšen. Šta to govori?”
Uz to Šormaz javno je izneo i procene koje po njemu, možda govore, odakle dolaze oni kojima je Ilić meta:
“Ovde do sada nije rečeno da čovek ima istetoviran lik Zorana Đinđića na ramenu.”
To što internet grupa koja podržava nasilnika zaista ima zadivljujuću i rastuću popularnost za sociologa Ivana Kuzminovića jedan je od očiglednih primera stanja u društvu:
“To znači, pod jedan da jako mnogo ljudi misli da je Ilić zaslužio to što mu se dogodilo. Ali, na žalost, to pre svega govori o tome da za ogroman broj građana u ovoj zemlji nasilje jeste jedan poželjan obrazac ponašanja, a za to političari snose ogromnu odgovornost.”
I zaista iznad incidenta koji je šokirao Srbiju, a kako tvrde u “Novoj Srbiji” i slučaja o kome je izvestilo 150 svetskih medija, stoji činjenica da se sudbina u najmanju ruku poigrala sa Ilićem. Napad na jednog od najzaslužnijih za petooktobarski prevrat usledili su nakon decenije koju je upravo i Ilić obeležio najuvredljivijim napadima na svoje političke protivnike, poput ovog na Borisa Tadića:
Velimir Ilić koji je diktirao pravila političkog dijaloga, začinjenog prostaklucima, bahatošću, pa i nasiljem, našao se u poziciji nekog ko je upravo tome najbrutalnije izložen. Beograđani koje je Zoran Glavonjić anketirao podvlače upravo taj paradoks:
Nasilje mehanizam za prevladavanje sukoba
I zaista neprihvatljivo nasilje nad Ilićem, i to ni godinu dana nakon što je, kako tvrde u njegovoj partiji, bio izložen napadu zbog kog je imao i operaciju na otvorenoj glavi, jeste i kulminacija prakse politike nasilnog i primitivnog, u čemu Ilić nije jedini, ali je jedan od onih koji prednjače.
“Ali u društvu u kome je nasilje već dve decenije prosto mehanizam za prevladavanje sukoba, ja mislim da se ništa bolje ne može očekivati pa ni od samih političara,” kaže socilog Kuzminović.
Inače, za napadača Stojadinovića nije utvrđeno da ima bilo kakav psihički poremećaj, ali je poznato da je dve godine radio kao konobar na grčkom ostrvu Krit, da je uoči napada u Smederevskoj Palanci predao zahtev za izdavanje novog pasoša, iako je istovremeno protiv njega bila na snazi poternica zbog izbegavanja vojne obaveze, ali nikada nije priveden. Zbog čega Markićević pita:
„Kako je moguće da on nije bilo uahpšen?“
Uz to Markićević je zatražio i dobio odgovor na pitanje da li je Stojadinović zapravo bio policajac u civilu:
„Kad je hapšeno lice u holu zgrade u koju se sklonio. Moja je slobodna procena, neka mi Bog oprosti ako grešim, da su ga dva policajca propustili što meni izaziva sumnju da oni njega poznaju. Da je on njihov kolega u civilu. Voleo bih da se BIA izjasnio o ovome o čemu govorim.“
Ogovorio je Miroslav Panić koji je sednici skupštinskog Odbora prisustvovao po ovlašćenju direktora Bezbednosno informativne agencije:
„Ni jedan pripadnik Bezbednosno informativne agencije nije bio pomenutog dana na pomenuto mesto upućen i nije mogao biti službeno.“
U Skupštini uporno ponavaljane apele opozicionara, poput Markićevića, da im je bezbednost ugrožena:
“Neka se policija, BIA i svi nadležni organi, zvanično izjasne da li nama garantuju bezbednost. A ako nisu u stanju da nam to pošteno i kažu, pa da se mi snalazimo kako znamo i umemo.”
Iako nije za to da se svako snalazi kako zna i ume šef policije Ivica Dačić je takođe pred članovima skupštinskog Odbora za bezbednost podvukao da je Iliću data dozvola za nošenje oružja:
“On je od nas dobio dozvolu za nošenje oružja.”
Dačić je takođe pozvao opozicione i vladajuće političare da se obrate za policijsku zaštitu onda kada procene da im je potrebna.
