Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je da će Srbija morati da se odrekne Kosova ukoliko istraje u želji da uđe u NATO, nakon čega će i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer, kako je naveo, oni ne mogu biti veći Srbi od Srba.
"Često se spekuliše o tome da bi Srbija ulaskom u NATO priznala Kosovo. Međutim, treba jasno saopštiti da je ta teza u potpunosti netačna, zbog toga što nisu sve države NATO-a priznale Kosovo. Postoji nekoliko država članica NATO-a, kao što su recimo Španija, Grčka i Slovačka koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Ista stvar je i sa Evropskom unijom. Već pomenute države su i članice EU, tako da ni EU ni NATO nemaju stav prema ovom pitanju," rekao je za RSE Filip Ejdus, član Foruma za međunarodne odnose i asistent na Fakultetu političkih nauka.
Ejdus smatra da nema razloga da Kosovo bude prepreka za članstvo u NATO isto kao što nema razloga da bude prepreka za pristup EU.
"Ja ne kažem da naš stav prema Kosovu neće biti nikakva prepreka za članstvo u jednoj ili u obe ove organizacije, već hoću da kažem da za sada ne postoji razlika između ove dve organizacije. Da li bi pristupanjem Srbije u NATO, Rusija preispitala svoj stav, to je naravno pitanje ruske spoljne politike. Ovde očigledno postoji indicija da bi Rusija preispitala svoju odluku prema Kosovu i da bi verovatno, kako oni to najavljuju možda čak i promenila svoj stav i jednostavno pustila da Kosovo postane nezavisno, što se njih tiče," kaže Ejdus.
Ejdus dodaje da ova situacija liči na neku vrstu ucene.
„Postaje jasno da njihov stav prema Kosovu, nije bio stav koji je dolazio iz nekog velikog prijateljstva ili ljubavi, već prosto stav koji je dolazio iz interesa. Na taj način čini mi se da Ruska Federacija pokušava da spreči proširenje NATO-a na ovaj deo Balkana. Pošto je širenje NATO-a suprotno ruskim nacionalnim interesima, oni sve koriste kako bi sprečili to proširenje," smatra Ejdus.
Ejdus takođe navodi da postoji i druga strana cele priče, a to je da, kao i u svakoj državi, pa tako i u Rusiji, postoje uvek bar dve struje.
"Gospodin Rogozin je uvek bio pripadnik one tvrđe struje, ili je bar iznosio stavove te tvrđe struje, što ne mora da znači da je stav i ostalog dela rukovodstva u Rusiji,“ rekao je Ejdus.
Što se tiče eventualnih implikacija ovakve poruke u Srbiji, prema Ejdusovom mišljenju će to biti argument više za zagovornike neutralnosti.
"Ali, sa druge strane, to može da pokaže i slabost njihove argumentacije, zbog toga što Rusija pokazuje da je njena politika prema Kosovu, zapravo politika njenog interesa," tvrdi Ejdus.
"Često se spekuliše o tome da bi Srbija ulaskom u NATO priznala Kosovo. Međutim, treba jasno saopštiti da je ta teza u potpunosti netačna, zbog toga što nisu sve države NATO-a priznale Kosovo. Postoji nekoliko država članica NATO-a, kao što su recimo Španija, Grčka i Slovačka koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Ista stvar je i sa Evropskom unijom. Već pomenute države su i članice EU, tako da ni EU ni NATO nemaju stav prema ovom pitanju," rekao je za RSE Filip Ejdus, član Foruma za međunarodne odnose i asistent na Fakultetu političkih nauka.
Ejdus smatra da nema razloga da Kosovo bude prepreka za članstvo u NATO isto kao što nema razloga da bude prepreka za pristup EU.
"Ja ne kažem da naš stav prema Kosovu neće biti nikakva prepreka za članstvo u jednoj ili u obe ove organizacije, već hoću da kažem da za sada ne postoji razlika između ove dve organizacije. Da li bi pristupanjem Srbije u NATO, Rusija preispitala svoj stav, to je naravno pitanje ruske spoljne politike. Ovde očigledno postoji indicija da bi Rusija preispitala svoju odluku prema Kosovu i da bi verovatno, kako oni to najavljuju možda čak i promenila svoj stav i jednostavno pustila da Kosovo postane nezavisno, što se njih tiče," kaže Ejdus.
Ja ne kažem da naš stav prema Kosovu neće biti nikakva prepreka za članstvo u jednoj ili u obe ove organizacije, već hoću da kažem da za sada ne postoji razlika između ove dve organizacije.
Ejdus dodaje da ova situacija liči na neku vrstu ucene.
„Postaje jasno da njihov stav prema Kosovu, nije bio stav koji je dolazio iz nekog velikog prijateljstva ili ljubavi, već prosto stav koji je dolazio iz interesa. Na taj način čini mi se da Ruska Federacija pokušava da spreči proširenje NATO-a na ovaj deo Balkana. Pošto je širenje NATO-a suprotno ruskim nacionalnim interesima, oni sve koriste kako bi sprečili to proširenje," smatra Ejdus.
Ejdus takođe navodi da postoji i druga strana cele priče, a to je da, kao i u svakoj državi, pa tako i u Rusiji, postoje uvek bar dve struje.
"Gospodin Rogozin je uvek bio pripadnik one tvrđe struje, ili je bar iznosio stavove te tvrđe struje, što ne mora da znači da je stav i ostalog dela rukovodstva u Rusiji,“ rekao je Ejdus.
Što se tiče eventualnih implikacija ovakve poruke u Srbiji, prema Ejdusovom mišljenju će to biti argument više za zagovornike neutralnosti.
"Ali, sa druge strane, to može da pokaže i slabost njihove argumentacije, zbog toga što Rusija pokazuje da je njena politika prema Kosovu, zapravo politika njenog interesa," tvrdi Ejdus.
