Glavni izvozni partner Srbije u 2009. godini bila je Bosna i Hercegovina, u koju je izvezena roba za 1,02 milijarde dolara, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 1,97 milijardi dolara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Na spisku izvoznika u BiH najviše je poljoprivrednih i farmaceutskih proizvoda. U Privrednoj komori Srbije postoji i centar za regionalnu saradnju.
Direktor ove komore Miloje Miletić kaže da srpski privrednici koristeći između ostalog prednosti CEFTA sporazuma i jeftinijeg transporta prepoznaju BiH kao važnog partnera.
"Jedna od osnovnih pogodnosti kada je u pitanju saradnja u izvozu je industrijskom sektoru je činjenica da nema carina. Znači tu je carina nula, a kada je u pitanju poljopriverda i tu je izvršena u novije vreme obostrana maksimalna liberalizacija, tako da nesmetano idu proizvodi na obe strane. Poznato je da je u ranijem periodu, posebno uzeću konkretan primer tuzlanski basen naprimer, poznato je dakle da su za srpsko tržište uvek trebali i so i ugljevi, zatim kada je u u pitanju prerada drveta, tu takođe postoje tradicionalno dobri odnosi i dobra saradnja. S druge strane imajući u vidu da je Srbija takođe regionalni lider kada je u pitanju poljoprivreda, ima dosta roba za koje je zainteresovano bosansko-hercegovačko tržište," kaže Miletić.
Poljoprivreda je jedna od vodećih oblasti gde Srbija ostvaruje značajnje izvozne rezultate.
"Ono što je karakteristično za prošlu i pretprošlu godinu to je povećan nivo traženje poljoprivrednih pre svega proizvoda, dakle kao sirovina. To je dakle kukuruz, pšenica, uljarice, bila je tražnja i za sojom. Ta tražnja će sigurno biti izraženija sa rastom cena nafte," rekao je sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Milan Prostran.
"ROBA IDE TAMO GDE HOĆE"
Koliko je za Srbiju važno tržište BiH govori podatak da smo u pokušaju da obezbedimo sagovornika u tri velika srpska izvoznika dobili odgovor da su čelni ljudi kompanija odsutni i to baš vezano za poslove u zemljama regiona.
Neke već poznatu marke, kažu privrednici prihvaćene su iz vremana integrisanog tržišta bivše države. Dragan Mijanović vlasnik kompanije Altamed je regionalni izvoznik brenda Revita.
"Motiv je pre svega prisutnost da roba ide tamo gde hoće. Ljudi su očigledno čuli za Revitu. Mi ga definišemo kao jedno značajno tržište za nas, a i prepoznajemo ga kao takvo. Mi smo članice CEFTE i Bosna i Hercegovina i Srbija i tamo postoji samocarinsko evidentiranje, a što se tiče ostalih graničnih procedura one su prisutne kao i za bilo koju drugu zemlju. Konkretno sa BiH sarađujemo sa firmom Privalkom iz Banja Luke koja ima svoja predstavništva i distributivne centre u Međigorju u Sarajevu, Banja Luci i očekujemo otvaranje još nekih," izjavio je Mijanović.
Vodeći strani investitor u Bosni i Hercegovini je Srbija. Najveći deo novca Srbija je uložila u Republiku Srpsku, a njena najveća investicija je kupovina ’Telekoma Srpske’. Značajno je i ulaganje ’Hemofarma’ u Banjaluci.
"Bosna i Hercegovina je dobar spoljotrgovinski partner prevashodno što sa BiH imamo jedan ostvaren spoljotrgovinski deficit. On je drugi po vrednosti, prvi imamo sa Crnom Gorom oko 660 milona dolara. Naravno trebalo bi samo još da Srbija malo dublje da kažem zađe u Federaciju, jer i tamo su njihovi proizvodi prepoznatljivi i poznati su njihovi brendovi i sigurno mogu doći do krajnih potrošača," smatra ekonomski analitičar Instituta za tržišno istraživanje Saša Đogović.
Analitičari, ali i privrednici, naglašavaju da bi vreme takozvanog ekonomskog patriotizma u okruženju moralo postati prošlost.
Više o privredi i izvoznoj politici u BiH pročitajte OVDE
Na spisku izvoznika u BiH najviše je poljoprivrednih i farmaceutskih proizvoda. U Privrednoj komori Srbije postoji i centar za regionalnu saradnju.
Direktor ove komore Miloje Miletić kaže da srpski privrednici koristeći između ostalog prednosti CEFTA sporazuma i jeftinijeg transporta prepoznaju BiH kao važnog partnera.
"Jedna od osnovnih pogodnosti kada je u pitanju saradnja u izvozu je industrijskom sektoru je činjenica da nema carina. Znači tu je carina nula, a kada je u pitanju poljopriverda i tu je izvršena u novije vreme obostrana maksimalna liberalizacija, tako da nesmetano idu proizvodi na obe strane. Poznato je da je u ranijem periodu, posebno uzeću konkretan primer tuzlanski basen naprimer, poznato je dakle da su za srpsko tržište uvek trebali i so i ugljevi, zatim kada je u u pitanju prerada drveta, tu takođe postoje tradicionalno dobri odnosi i dobra saradnja. S druge strane imajući u vidu da je Srbija takođe regionalni lider kada je u pitanju poljoprivreda, ima dosta roba za koje je zainteresovano bosansko-hercegovačko tržište," kaže Miletić.
Jedna od osnovnih pogodnosti kada je u pitanju saradnja u izvozu je industrijskom sektoru je činjenica da nema carina.
Poljoprivreda je jedna od vodećih oblasti gde Srbija ostvaruje značajnje izvozne rezultate.
"Ono što je karakteristično za prošlu i pretprošlu godinu to je povećan nivo traženje poljoprivrednih pre svega proizvoda, dakle kao sirovina. To je dakle kukuruz, pšenica, uljarice, bila je tražnja i za sojom. Ta tražnja će sigurno biti izraženija sa rastom cena nafte," rekao je sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Milan Prostran.
"ROBA IDE TAMO GDE HOĆE"
Koliko je za Srbiju važno tržište BiH govori podatak da smo u pokušaju da obezbedimo sagovornika u tri velika srpska izvoznika dobili odgovor da su čelni ljudi kompanija odsutni i to baš vezano za poslove u zemljama regiona.
Neke već poznatu marke, kažu privrednici prihvaćene su iz vremana integrisanog tržišta bivše države. Dragan Mijanović vlasnik kompanije Altamed je regionalni izvoznik brenda Revita.
"Motiv je pre svega prisutnost da roba ide tamo gde hoće. Ljudi su očigledno čuli za Revitu. Mi ga definišemo kao jedno značajno tržište za nas, a i prepoznajemo ga kao takvo. Mi smo članice CEFTE i Bosna i Hercegovina i Srbija i tamo postoji samocarinsko evidentiranje, a što se tiče ostalih graničnih procedura one su prisutne kao i za bilo koju drugu zemlju. Konkretno sa BiH sarađujemo sa firmom Privalkom iz Banja Luke koja ima svoja predstavništva i distributivne centre u Međigorju u Sarajevu, Banja Luci i očekujemo otvaranje još nekih," izjavio je Mijanović.
Vodeći strani investitor u Bosni i Hercegovini je Srbija. Najveći deo novca Srbija je uložila u Republiku Srpsku, a njena najveća investicija je kupovina ’Telekoma Srpske’. Značajno je i ulaganje ’Hemofarma’ u Banjaluci.
"Bosna i Hercegovina je dobar spoljotrgovinski partner prevashodno što sa BiH imamo jedan ostvaren spoljotrgovinski deficit. On je drugi po vrednosti, prvi imamo sa Crnom Gorom oko 660 milona dolara. Naravno trebalo bi samo još da Srbija malo dublje da kažem zađe u Federaciju, jer i tamo su njihovi proizvodi prepoznatljivi i poznati su njihovi brendovi i sigurno mogu doći do krajnih potrošača," smatra ekonomski analitičar Instituta za tržišno istraživanje Saša Đogović.
Analitičari, ali i privrednici, naglašavaju da bi vreme takozvanog ekonomskog patriotizma u okruženju moralo postati prošlost.
Više o privredi i izvoznoj politici u BiH pročitajte OVDE
