Stavovi novog patrijarha SPC Irineja po pitanju Kosova, evropskih integracija zemlje i odnosa prema drugim verskim zajednica najavljuju mogući zaokret kako u budućim potezima, tako i u mestu koje će crkva zauzimati u društvu. U Patrijaršiji, poznatoj po krutosti i zatvorenosti, prvi je od 1946. godine koji je seo pred novinare i bez bilo kakvog uvoda, odgovarao na postavljena mu pitanja.
Za razliku od dosadašnje prakse Srpske crkve koja se uplitala u sva državna pitanja, promena na njenom čelu najavljuje mogući iskorak ka razdvajanju. Ključne političke probleme novi patrijarh Irinej, ako je suditi po njegovoj izjavi, prepušta vlastima. Za razliku od brojnih vladika, od kojih su se neki hteli ivojsku da šalju, Irinej po pitanju Kosova upućuje umerenije tonove.
“Država je najpozvanija da čini svoje, a mi smo da pomognemo državi u onome što je naše. Nama ništa neće smetati da delimo suživot i sudbinu sa narodima koji su tu bili i koji žive tu, ali da nađemo modus vivendi da opstanemo - i mi i oni”, rekao je Irinej.
Odustaje se, čini se, i od tvrdog stava po pitanju daljih evropskih integracija i dilema gde je Srbiji mesto:
“Mi smatramo da smo čitavom svojom istorijom u Evropi. Sa nadom da će Evropa poštovati naš identitet, kuturu, pravoslavnu veru, da će je uvažavati, nema potrebe da zaziremo od evropske zajednice.”
OTVARANJE PREMA DRUGIMA
Izrazivši nadu da je sadašnji kurs Vlade dobar i da će biti korisan i za crkvu i za državu, Irinej je najavio susret sa predsednikom Srbije. Analitičari iz ovoga čitaju naznaku uravnoteženijeg odnosa, koji je do sada često nametao dilemu ko zapravo vlada Srbijom.
“Ovde prepoznajemo jedan umereniji odnos jer je patrijarh Irinej svestan da nikada u istoriji nije bilo da Srpska pravoslavna crkva bude u opoziciji sopstvenoj državi. U tom smislu je ovo vrlo važno. On je izričito naglasio nužnost evropske integracije, a ujedno je i precizirao i potpuno odbacio onaj doskora tvrdi stav da je globalizacija zlo neviđeno. Ponudio je jedno mnogo umerenije tumačenje tog osetljivog problema", smatra sociolog religije Mirko Đorđević.
Dolaskom na tron SPC, novi poglavar najavljuje otvaranje prema drugim verskim zajednicama, razgovore sa Makedonskom pravoslavnom crkvom i nadu da će odnos sa Crnogorskom crkvom, koji je označio kao "kritičniji", biti rešen.
Ponovio je da je proslava Milanskog edikta 2013. godine prilika da papa Benedikt XVI poseti Srbiju i da se predstavnici crkava sretnu i razgovaraju. Mnogi, međutim, nisu delili ovakvo mišljenje.
„Dobro, i ranije je bilo govora i izražena je želja pape da poseti Srbiju. Mi smo tada kao Sabor smatrali da nije zgodno vreme. Znate, imali smo progone razne, seobe i tako dalje. Ima svakojakih ljudi i ne bi želeli da se Rimskom episkopu desi nešto kod nas u Beogradu ili u Srbiji i da se to pripiše nama.“
Sudeći po našoj anketi, većina građana spremna je da sledi patrijarha uz podršku razgovorima i saradnji sa svima:
Mirko Đorđević kaže da novi odnos srpske crkve prema Svetoj stolici i najava posete pape ima veliki značaj.
“Već dva puta patrijarh Irinej naglašava da će susret u Nišu povodom proslave Milanskog edikta biti istorijski trenutak, ne samo kao obeležavanje velikog jubileja, nego prilika da se sretnu pravoslavni i katolici i da nastave dijalog. To nije mala novina kod nas i nadajmo se da će u tom pravcu stvari ići”, objašnjava Đorđević.
PARADA PONOSA KAO TEST?
Irinej se založio za dobre odnose sa susedima i najavio tolerantan stav prema Islamskoj i malim verskim zajednicama. Uneo je još jednu novinu, poslednji put viđenu pre 70 godina. U Parijaršiji je seo pred novinare, i bez bilo kakvog uvoda, odgovarao na postavljena mu pitanja:
“Poslednji put je to bilo 1946. godine kada se patrijarh Gavrilo Dožić, čuveni antifašista, obratio novinarima nakon proglašenja republike. Rekao je – izvolite, ja sam otvoren za sva pitanja domaćih i stranih dopisnika. Ovo je dobar gest.”
Novinari nisu imali prilike da čuju patrijarhov stav prema još jednom pitanju u koje se crkva do sada uplitala - pravu na seksualno opredeljenje. Povorka ponosa, najavljena za ovu godinu, biće test za one koji su je, nazivajući je paradom Sodome i Gomore, u velikoj meri odgovorni za sprečavanje prošlogodišnje.
Rijaset Islamske zajednice Srbije izrazio je nezadovoljstvo zbog ranije izjave patrijarha Irineja, objavljene u beogradskoj štampi, u kojoj se, između ostalog, navodi da je filozofija i psihologija islama da muslimani, kada su u manjem broju umeju da se ponašaju i da budu korektni, ali da kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak.
Rijaset je uputio pismo Srpskoj pravoslavnoj crkvi tražeći zvanično tumačenje, ocenjujući to kao je krajnje neprihvatljivo i nekorektno. Messihat Islamske zajednice u Srbiji na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić, saopštio je da je izjava poglavara SPC o islamu koju je preneo Blic "skandalozne i uvredljive".
Za razliku od dosadašnje prakse Srpske crkve koja se uplitala u sva državna pitanja, promena na njenom čelu najavljuje mogući iskorak ka razdvajanju. Ključne političke probleme novi patrijarh Irinej, ako je suditi po njegovoj izjavi, prepušta vlastima. Za razliku od brojnih vladika, od kojih su se neki hteli i
Dolaskom na tron SPC, novi poglavar najavljuje otvaranje prema drugim verskim zajednicama...
“Država je najpozvanija da čini svoje, a mi smo da pomognemo državi u onome što je naše. Nama ništa neće smetati da delimo suživot i sudbinu sa narodima koji su tu bili i koji žive tu, ali da nađemo modus vivendi da opstanemo - i mi i oni”, rekao je Irinej.
Odustaje se, čini se, i od tvrdog stava po pitanju daljih evropskih integracija i dilema gde je Srbiji mesto:
“Mi smatramo da smo čitavom svojom istorijom u Evropi. Sa nadom da će Evropa poštovati naš identitet, kuturu, pravoslavnu veru, da će je uvažavati, nema potrebe da zaziremo od evropske zajednice.”
OTVARANJE PREMA DRUGIMA
Izrazivši nadu da je sadašnji kurs Vlade dobar i da će biti korisan i za crkvu i za državu, Irinej je najavio susret sa predsednikom Srbije. Analitičari iz ovoga čitaju naznaku uravnoteženijeg odnosa, koji je do sada često nametao dilemu ko zapravo vlada Srbijom.
“Ovde prepoznajemo jedan umereniji odnos jer je patrijarh Irinej svestan da nikada u istoriji nije bilo da Srpska pravoslavna crkva bude u opoziciji sopstvenoj državi. U tom smislu je ovo vrlo važno. On je izričito naglasio nužnost evropske integracije, a ujedno je i precizirao i potpuno odbacio onaj doskora tvrdi stav da je globalizacija zlo neviđeno. Ponudio je jedno mnogo umerenije tumačenje tog osetljivog problema", smatra sociolog religije Mirko Đorđević.
Dolaskom na tron SPC, novi poglavar najavljuje otvaranje prema drugim verskim zajednicama, razgovore sa Makedonskom pravoslavnom crkvom i nadu da će odnos sa Crnogorskom crkvom, koji je označio kao "kritičniji", biti rešen.
Ponovio je da je proslava Milanskog edikta 2013. godine prilika da papa Benedikt XVI poseti Srbiju i da se predstavnici crkava sretnu i razgovaraju. Mnogi, međutim, nisu delili ovakvo mišljenje.
„Dobro, i ranije je bilo govora i izražena je želja pape da poseti Srbiju. Mi smo tada kao Sabor smatrali da nije zgodno vreme. Znate, imali smo progone razne, seobe i tako dalje. Ima svakojakih ljudi i ne bi želeli da se Rimskom episkopu desi nešto kod nas u Beogradu ili u Srbiji i da se to pripiše nama.“
Sudeći po našoj anketi, većina građana spremna je da sledi patrijarha uz podršku razgovorima i saradnji sa svima:
Mirko Đorđević kaže da novi odnos srpske crkve prema Svetoj stolici i najava posete pape ima veliki značaj.
“Već dva puta patrijarh Irinej naglašava da će susret u Nišu povodom proslave Milanskog edikta biti istorijski trenutak, ne samo kao obeležavanje velikog jubileja, nego prilika da se sretnu pravoslavni i katolici i da nastave dijalog. To nije mala novina kod nas i nadajmo se da će u tom pravcu stvari ići”, objašnjava Đorđević.
PARADA PONOSA KAO TEST?
Irinej se založio za dobre odnose sa susedima i najavio tolerantan stav prema Islamskoj i malim verskim zajednicama. Uneo je još jednu novinu, poslednji put viđenu pre 70 godina. U Parijaršiji je seo pred novinare, i bez bilo kakvog uvoda, odgovarao na postavljena mu pitanja:
“Poslednji put je to bilo 1946. godine kada se patrijarh Gavrilo Dožić, čuveni antifašista, obratio novinarima nakon proglašenja republike. Rekao je – izvolite, ja sam otvoren za sva pitanja domaćih i stranih dopisnika. Ovo je dobar gest.”
Novinari nisu imali prilike da čuju patrijarhov stav prema još jednom pitanju u koje se crkva do sada uplitala - pravu na seksualno opredeljenje. Povorka ponosa, najavljena za ovu godinu, biće test za one koji su je, nazivajući je paradom Sodome i Gomore, u velikoj meri odgovorni za sprečavanje prošlogodišnje.
Protestno pismo Rijaseta Islamske zajednice
Protestno pismo Rijaseta Islamske zajedniceRijaset Islamske zajednice Srbije izrazio je nezadovoljstvo zbog ranije izjave patrijarha Irineja, objavljene u beogradskoj štampi, u kojoj se, između ostalog, navodi da je filozofija i psihologija islama da muslimani, kada su u manjem broju umeju da se ponašaju i da budu korektni, ali da kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak.
Rijaset je uputio pismo Srpskoj pravoslavnoj crkvi tražeći zvanično tumačenje, ocenjujući to kao je krajnje neprihvatljivo i nekorektno. Messihat Islamske zajednice u Srbiji na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić, saopštio je da je izjava poglavara SPC o islamu koju je preneo Blic "skandalozne i uvredljive".
