Američki ambasador na Kosovu Christopher Dell izjavio je da SAD u potpunosti podržavaju plan kosovske vlade i Međunarodne civilne kancelarije da se sever Kosova integriše u kosovski pravni sistem.
Dell je novinarima rekao da su pokušaji Srbije da ponovno nametne svoj pravni sistem na Kosovu otvoreno gaženje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Rezolucija 1244 priznaje teritorijalni integritet Kosova i činjenicu da na Kosovu postoji samo jedan sistem vladavine. Sve zemlje i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova, priznaju validnost Rezolucije 1244", rekao Christopher Dell, naglasivši da je svaka država dužna da se suprostavi paralelnim strukturama vlasti na Kosovu.
Za Beograd je potpuno neprihvatljiva strategija koju su ponudile prištinske vlasti i šef Međunarodne civilne kancelarije Peter Feith, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, podsetivši da je to i predsednik Srbije Boris Tadić vrlo jasno poručio na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Upitan da li veruje da Evropska unija stoji iza tog plana, Bogdanović je odgovorio:
“Od predstavnika Evropske unije u Beogradu dobio sam decidan odgovor da Evropska unija ne stoji iza te strategije. Potpuno je jasan stav i predsedavajućeg Evropske unije, španskog ambasadora u Beogradu i predstavnika Saveta Evrope u Beogradu. Oni su izjavili da nisu u tome učestvovali i da ne stoje iza toga.”
RFE: Posle lokalnih izbora koje je organizovala Priština, imamo u nekim opštinama svojevrsno dvovlašće. Kosovska vlast najavljuje i izbore u severnoj Mitrovici. Za pretpostaviti je da će neke srpske partije na tim izborima učestvovati, kao što su učestvovale i na prethodnim. Šta će u tom slučaju biti strategija Beograda?
Bogdanović: "Mi ni po koju cenu ne želimo da gasimo naše institucije na prostoru Kosova i Metohije. A što se tiče želje nekih da podele zajednicu kosovskih Srba na one koji su za vladu u Prištini i na one koji podržavaju vladu u Beogradu – mislim da im to neće uspeti. Na žalost, to se u nekim sredinama i dešava, ali na nama je velika odgovornost i obaveza da sprečimo da do takvih podela dođe.”
DELIMIČNO OSTVARIVA STRATEGIJA
Međunarodna zajednica je nakon lokalnih izbora i učvršćivanja vlade Hašima Tačija u Prištini rešena da sada učini ono što joj nije uspelo u prethodnim opštinskim izborima koje je raspisalo Kosovo, a to je da integriše sever Kosova, ocenjuje Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, ali i upozorava da taj posao neće moći da se obavi sasvim neometano.
“Ta je strategija delimično izvodiva. To se objektivno ne može postići bez saradnje sa Srbima na severu Kosova, ali i sa onima koji ih kontrolišu, dakle, sa Beogradom”.
Ta je strategija delimično izvodiva. To se objektivno ne može postići bez saradnje sa Srbima na severu Kosova, ali i sa onima koji ih kontrolišu, dakle, sa Beogradom - Dušan Janjić
Zašto baš u ovom trenutku dolazi agenda reintegracije severa Kosova?
“Očigledno je da su međunarodna zajednica, Vašington, Peter Feith i onaj deo Evropske unije koji ga podržava, koristeći političku slabost Beograda, slabost Srbije na Kosovu i slabost u njenim odnosima sa kosovskim Srbima, dobro procenili momenat i da pokušavaju da pomere realnost na terenu u svoju korist”, smatra Dušan Janjić.
Odluka Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu da sever Kosova stavi pod administrativnu nadležnost kosovskih institucija biće definistivno najveći izazov ne samo za Srbiju već i za zapadnu međunarodnu zajednicu na Balkanu 2010. godine, smatra Jelena Milić, predsednica Centra za evro-atlantske studije.
“Srpska javnost i srpski političari su mnogo lakše preživeli činjenicu gubljenja Kosova, nego što će progutati ovaj zalogaj. Sever Kosova nikad nije bio integrisan u ostatak Kosova i njegovo integrisanje predstavljaće Beogradu težak udarac. Paralelne institucije i dalje funkcionišu delom i zbog toga što međunarodna zajednica, kao i UNMIK, nikad nisu uspeli da pruže sve potrebne usluge građanima severa Kosova”, smatra Milić i zaključuje:
“Činjenica da ni sve članice Evropske unije nisu priznale Kosovo takođe je dala dozu legitimiteta državi Srbiji da nastavi takve aktivnosti.”
KOSOVO KAO PREDUSLOV EVROINTEGRACIJI
Sagovornici RSE odgovaraju i na pitanje hoće li se Feithova strategija integracije severa Kosova završiti uspehom ili neuspehom?
“Ako imate u vidu da je Evropska unija konačno usvojila Lisabonski sporazum, da se ustoličila nova američka administracija i ako shvatite odluku EU i SAD da sve koordinisanije deluju na Balkanu, pogotovo kad je u pitanju Bosna, ja verujem, bez obzira što Evropska unija nije rekla da je ovo njen zvaničan plan, da Sjedinjene Američke Države i Međunarodna kancelarija na Kosovu takvu odluku ne bi donele bez bar interne koordinacije sa EULEX-om”, smatra Jelena Milić.
Dušan Janjić, pak, smatra da Feithova strategija neće uspeti zato što se evropska politika gradi konsensusom, pa će na kraju zemlje koje nisu priznale Kosovo blokirati tu odluku. On, međutim, upozorava da će Fejt “napraviti politički i medijski prodor i moći da kaže da je imao uspešan mandat”.
Drugo, naglašava Janjić, “Feith će time stvoriti osnov za one države koje to žele da postave priznanje Kosova kao novi uslov evrointegracije Srbije, kao što je Holandija na svoju agendu stavila uslov hapšenja Mladića”.
Dell je novinarima rekao da su pokušaji Srbije da ponovno nametne svoj pravni sistem na Kosovu otvoreno gaženje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Rezolucija 1244 priznaje teritorijalni integritet Kosova i činjenicu da na Kosovu postoji samo jedan sistem vladavine. Sve zemlje i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova, priznaju validnost Rezolucije 1244", rekao Christopher Dell, naglasivši da je svaka država dužna da se suprostavi paralelnim strukturama vlasti na Kosovu.
BOGDANOVIĆ:Za Beograd je potpuno neprihvatljiva strategija koju su ponudile prištinske vlasti i šef Međunarodne civilne kancelarije Peter Feith.
Za Beograd je potpuno neprihvatljiva strategija koju su ponudile prištinske vlasti i šef Međunarodne civilne kancelarije Peter Feith, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, podsetivši da je to i predsednik Srbije Boris Tadić vrlo jasno poručio na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Upitan da li veruje da Evropska unija stoji iza tog plana, Bogdanović je odgovorio:
“Od predstavnika Evropske unije u Beogradu dobio sam decidan odgovor da Evropska unija ne stoji iza te strategije. Potpuno je jasan stav i predsedavajućeg Evropske unije, španskog ambasadora u Beogradu i predstavnika Saveta Evrope u Beogradu. Oni su izjavili da nisu u tome učestvovali i da ne stoje iza toga.”
RFE: Posle lokalnih izbora koje je organizovala Priština, imamo u nekim opštinama svojevrsno dvovlašće. Kosovska vlast najavljuje i izbore u severnoj Mitrovici. Za pretpostaviti je da će neke srpske partije na tim izborima učestvovati, kao što su učestvovale i na prethodnim. Šta će u tom slučaju biti strategija Beograda?
Bogdanović: "Mi ni po koju cenu ne želimo da gasimo naše institucije na prostoru Kosova i Metohije. A što se tiče želje nekih da podele zajednicu kosovskih Srba na one koji su za vladu u Prištini i na one koji podržavaju vladu u Beogradu – mislim da im to neće uspeti. Na žalost, to se u nekim sredinama i dešava, ali na nama je velika odgovornost i obaveza da sprečimo da do takvih podela dođe.”
DELIMIČNO OSTVARIVA STRATEGIJA
Međunarodna zajednica je nakon lokalnih izbora i učvršćivanja vlade Hašima Tačija u Prištini rešena da sada učini ono što joj nije uspelo u prethodnim opštinskim izborima koje je raspisalo Kosovo, a to je da integriše sever Kosova, ocenjuje Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, ali i upozorava da taj posao neće moći da se obavi sasvim neometano.
“Ta je strategija delimično izvodiva. To se objektivno ne može postići bez saradnje sa Srbima na severu Kosova, ali i sa onima koji ih kontrolišu, dakle, sa Beogradom”.
Zašto baš u ovom trenutku dolazi agenda reintegracije severa Kosova?
“Očigledno je da su međunarodna zajednica, Vašington, Peter Feith i onaj deo Evropske unije koji ga podržava, koristeći političku slabost Beograda, slabost Srbije na Kosovu i slabost u njenim odnosima sa kosovskim Srbima, dobro procenili momenat i da pokušavaju da pomere realnost na terenu u svoju korist”, smatra Dušan Janjić.
Odluka Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu da sever Kosova stavi pod administrativnu nadležnost kosovskih institucija biće definistivno najveći izazov ne samo za Srbiju već i za zapadnu međunarodnu zajednicu na Balkanu 2010. godine, smatra Jelena Milić, predsednica Centra za evro-atlantske studije.
“Srpska javnost i srpski političari su mnogo lakše preživeli činjenicu gubljenja Kosova, nego što će progutati ovaj zalogaj. Sever Kosova nikad nije bio integrisan u ostatak Kosova i njegovo integrisanje predstavljaće Beogradu težak udarac. Paralelne institucije i dalje funkcionišu delom i zbog toga što međunarodna zajednica, kao i UNMIK, nikad nisu uspeli da pruže sve potrebne usluge građanima severa Kosova”, smatra Milić i zaključuje:
“Činjenica da ni sve članice Evropske unije nisu priznale Kosovo takođe je dala dozu legitimiteta državi Srbiji da nastavi takve aktivnosti.”
KOSOVO KAO PREDUSLOV EVROINTEGRACIJI
Sagovornici RSE odgovaraju i na pitanje hoće li se Feithova strategija integracije severa Kosova završiti uspehom ili neuspehom?
“Ako imate u vidu da je Evropska unija konačno usvojila Lisabonski sporazum, da se ustoličila nova američka administracija i ako shvatite odluku EU i SAD da sve koordinisanije deluju na Balkanu, pogotovo kad je u pitanju Bosna, ja verujem, bez obzira što Evropska unija nije rekla da je ovo njen zvaničan plan, da Sjedinjene Američke Države i Međunarodna kancelarija na Kosovu takvu odluku ne bi donele bez bar interne koordinacije sa EULEX-om”, smatra Jelena Milić.
Dušan Janjić, pak, smatra da Feithova strategija neće uspeti zato što se evropska politika gradi konsensusom, pa će na kraju zemlje koje nisu priznale Kosovo blokirati tu odluku. On, međutim, upozorava da će Fejt “napraviti politički i medijski prodor i moći da kaže da je imao uspešan mandat”.
Drugo, naglašava Janjić, “Feith će time stvoriti osnov za one države koje to žele da postave priznanje Kosova kao novi uslov evrointegracije Srbije, kao što je Holandija na svoju agendu stavila uslov hapšenja Mladića”.
