Iz godine u godinu Hrvata je sve manje na Kosovu. Oni koji žive u Janjevu Božić slave u teškim uslovima i sa izgubljenom nadom.
Ljubica Berišić je učiteljica u osnovnoj školi u Janjevu i njena najveća briga je mali broj hrvatskih đaka te odlazak mladih. Iz dana u dan ona u svojoj učionici vidi manje dece. Stanovnici ovog sela i Ljubica kažu da ljudi odlaze u potrazi za boljim životom.
“Imamo 85 učenika 47 su hrvatske nacionalnosti a tu su i Romi sa nama. Sad su neki završili srednju školu nema posla i otišli su njih petoro. Nema posla inače baš pre neki dan jedan dečko pita šta da radi i otišao je”, izjavila je ona.
Do pre desetak godina u selu je živelo oko 4000 Hrvata, a danas ih je oko 250. Među njima je i Ljubica. Ona se upravo vratila iz kupovine, ali ne uobičajene.
Promrzlim rukama Ljubica drži kese sa namirnicama za božićnu trpezu. Iako živi sama očekuje da joj neko naiđe. Ali radost praznika se u ovom mestu polako guši bolnim činjenicama.
“Jako teško se živi od 45 evra od pomoći. Nas nekoliko rako, četiri, pet u školi i dve medicinske sestree jako je teško, nema se odakle.”
“Nemamo ni kome da se obratimo. Mi smo narod koji smo trpeli i ćutali i zato smo ugroženi”, rekla je ona.
Iz Prištine je autom potrebno manje od pola sata do brdovitog Janjeva, sela opštine Lipljan u kome živi najveća zajednica Hrvata na Kosovu. Nekada važno rudarsko, zanatlijsko i trgovačko mesto, Janjevo je danas veoma siromašno i dolazak do posla podjednako muči Albance, Hrvate i Rome. U ovoj mešovitoj sredini nema međuetničkih tenzija.
Od centra sela krivudavim uskim ulicama dolazi se do brežuljka, na kome je smešteno hrvatsko naselje. A na vrhu oronule kuće, mnoge napuštene, blatnjave ulice i svuda smeće koje niko ne odnosi.
Život se vodi iza zidova kuća, a na ulicama tek poneki Janjevac. Cveta Golomerić čisti dvorište i sprema se za Božić. Ona živi sa suprugom i sinom, ali kako?
Nema ništa od socijalne pomoći - Cveta
"Prodajemo ponešto. Od socijalne nemamo ništa.Prodajemo neku stoku. Kupi - prodaj. Nemamo penziju, ni socijalnu pomoć."
RFE: Šta ste spremali za Božić?
"Sve po malo. Sarmu, pitu, pasulj, sve kako treba za Božić."
RFE: Smatrate li da je vaša budućnost u Janjevu?
"Za sada ćemo ostati, pa videćemo dalje."
Cvetina kuća je blizu crkve svetog Nikole, važnog utočišta ovdašnjih Hrvata. Kako zajednica nema svog političkog predstavnika, ulogu štićenika često preuzima janjevski župnik Mateja Palić.
MNOGI ODLAZE
Okupljeni u crkvi Janjevci obeležavaju Božić. To je njihovo mesto za molitvu, radost i tugu. Crkva i nova zgrada škole su samo neki tragovi normalnog života i odgovor na dilemu da ipak nisu baš svi napustili svoje rodno mesto. Ali neki kažu da će teško još izdržati.
Tadija Gucić je vlasnik kafića u kome se od popodnevnih sati okupljaju Hrvati. Tadija kaže da od tog posla ne može da prehrani porodicu, ali ni njegovi gosti. Hrvati se okupljaju da bi se družili, a Tadija kaže da je od zarade digao ruke.
"Svake godine je sve gore i gore. Maltene ovde se radi humanitarno. Dođu ljudi popiju piće i odu ima ljudi koji piju pa odu pa kad dobiju oni plate."
RFE: A o čemu ljudi pričaju kada dođu ovde kod vas u kafanu?
"Šta bude na televiziji to se priča, nema drugo šta. Mozak je stao, ljudi su stali sve je stalo u Janjevu kod nas."
RFE: Dokle mislite ovako?
"Ja do proleća najverovatnije. Odlazim odavde. Definitivno idem. Nema perspektive, imam troje dece. Samohrani sam otac", kaže Tadija.
Iako kažu da sve lošije žive Janjevci se trude da na pravi način proslave Božić. Ipak tvrde da kada svečana atmosfera prođe ostaće im isti problemi.
Ljubica Berišić je učiteljica u osnovnoj školi u Janjevu i njena najveća briga je mali broj hrvatskih đaka te odlazak mladih. Iz dana u dan ona u svojoj učionici vidi manje dece. Stanovnici ovog sela i Ljubica kažu da ljudi odlaze u potrazi za boljim životom.
“Imamo 85 učenika 47 su hrvatske nacionalnosti a tu su i Romi sa nama. Sad su neki završili srednju školu nema posla i otišli su njih petoro. Nema posla inače baš pre neki dan jedan dečko pita šta da radi i otišao je”, izjavila je ona.
Do pre desetak godina u selu je živelo oko 4000 Hrvata, a danas ih je oko 250. Među njima je i Ljubica. Ona se upravo vratila iz kupovine, ali ne uobičajene.
Promrzlim rukama Ljubica drži kese sa namirnicama za božićnu trpezu. Iako živi sama očekuje da joj neko naiđe. Ali radost praznika se u ovom mestu polako guši bolnim činjenicama.
“Jako teško se živi od 45 evra od pomoći. Nas nekoliko rako, četiri, pet u školi i dve medicinske sestree jako je teško, nema se odakle.”
“Nemamo ni kome da se obratimo. Mi smo narod koji smo trpeli i ćutali i zato smo ugroženi”, rekla je ona.
Iz Prištine je autom potrebno manje od pola sata do brdovitog Janjeva, sela opštine Lipljan u kome živi najveća zajednica Hrvata na Kosovu. Nekada važno rudarsko, zanatlijsko i trgovačko mesto, Janjevo je danas veoma siromašno i dolazak do posla podjednako muči Albance, Hrvate i Rome. U ovoj mešovitoj sredini nema međuetničkih tenzija.
Od centra sela krivudavim uskim ulicama dolazi se do brežuljka, na kome je smešteno hrvatsko naselje. A na vrhu oronule kuće, mnoge napuštene, blatnjave ulice i svuda smeće koje niko ne odnosi.
Život se vodi iza zidova kuća, a na ulicama tek poneki Janjevac. Cveta Golomerić čisti dvorište i sprema se za Božić. Ona živi sa suprugom i sinom, ali kako?
"Prodajemo ponešto. Od socijalne nemamo ništa.Prodajemo neku stoku. Kupi - prodaj. Nemamo penziju, ni socijalnu pomoć."
RFE: Šta ste spremali za Božić?
"Sve po malo. Sarmu, pitu, pasulj, sve kako treba za Božić."
RFE: Smatrate li da je vaša budućnost u Janjevu?
"Za sada ćemo ostati, pa videćemo dalje."
Cvetina kuća je blizu crkve svetog Nikole, važnog utočišta ovdašnjih Hrvata. Kako zajednica nema svog političkog predstavnika, ulogu štićenika često preuzima janjevski župnik Mateja Palić.
MNOGI ODLAZE
Okupljeni u crkvi Janjevci obeležavaju Božić. To je njihovo mesto za molitvu, radost i tugu. Crkva i nova zgrada škole su samo neki tragovi normalnog života i odgovor na dilemu da ipak nisu baš svi napustili svoje rodno mesto. Ali neki kažu da će teško još izdržati.
Tadija Gucić je vlasnik kafića u kome se od popodnevnih sati okupljaju Hrvati. Tadija kaže da od tog posla ne može da prehrani porodicu, ali ni njegovi gosti. Hrvati se okupljaju da bi se družili, a Tadija kaže da je od zarade digao ruke.
"Svake godine je sve gore i gore. Maltene ovde se radi humanitarno. Dođu ljudi popiju piće i odu ima ljudi koji piju pa odu pa kad dobiju oni plate."
RFE: A o čemu ljudi pričaju kada dođu ovde kod vas u kafanu?
"Šta bude na televiziji to se priča, nema drugo šta. Mozak je stao, ljudi su stali sve je stalo u Janjevu kod nas."
RFE: Dokle mislite ovako?
"Ja do proleća najverovatnije. Odlazim odavde. Definitivno idem. Nema perspektive, imam troje dece. Samohrani sam otac", kaže Tadija.
Iako kažu da sve lošije žive Janjevci se trude da na pravi način proslave Božić. Ipak tvrde da kada svečana atmosfera prođe ostaće im isti problemi.
