Nakon što je u Stokholmu predao kandidaturu, predsednik Boris Tadić izjavio je da očekuje da će Srbija iduće godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Na prijemu koji je u njegovu čast sinoć organizovao švedski šef diplomatije Karl Bilt, Tadić je poručio da će Srbija biti pozitivno iznenađenje u Evropi sledeće godine i zahvalio se Biltu i Švedskoj na pomoći Srbiji u evropskim integracijama.
Bilt je rekao da je u širem kontekstu evropskih odnosa, od važnosti to što je Srbija odlučila da podnese zahtev za članstvo.
"Ključni izbori u vašoj zemlji, predsednički, a zatim i parlamentarni, bili su veoma uspešni. Vaša platforma za evropske integracije i reforme dobila je vrlo jasnu većinu. Takođe ste istrajno primenjivali tu politiku, uključujući i onu koja se bavi saradnjom sa međunarodnim sudom za ratne zločine. To je ključna stvar koja je utabala put za prijavu kandidature danas. Zato želim da Vam čestitam za ono što ste učinili da vaša zemlja napreduje“, rekao je Bilt.
HAG JE STALNA PREPREKA
Ipak, da Srbiju posle zvaničnog zahteva za kandidaturu čeka veliki posao rekao je je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić. On je izjavio da Srbiju sada čeka mukotrpan rad, ali da veruje da će Evropska komisija razmotriti kandidaturu Srbije na proleće.
“Uvek se od nas postavlja pitanje da li postoji neka skrivena namera, neka skrivena agenda ili uslov koji nije još saopšten. Ne, nema nikakvog drugog uslova osim pune saradnje sa Haškim tribunalom", kaže Đelić.
Božidar Đelić
"To će biti uslov i za ratifikaciju punog sporazuma o ratifikaciji, to će ostati i uslov da dobijemo status kandidata. Ukoliko nastavimo punu saradnju, odradimo sve reforme koje su pred nama i sve ono što očekuje Evroska komisija od zemlje članice, onda bi u nabržem mogućem koraku mogli da dobijemo status kandidata do kraja 2010. godine”, rekao je Đelić.
On je rekao i da je dobro što Španija preuzima predsedavanje EU od Švedske, jer i ta zemlja podržava Srbiju na evropskom putu.
NADA, ALI...
Svetski mediji ocenjuju da je podnošenje kandidature korak napred od ratova i izolacije devedesetih ali da Srbiju očekuju neki veliki testovi, kao što je hapšenje haškog optuženika za genocid Ratka Mladića.
Britanski dnevni Times ocenjuje podnošenje zahtjeva Srbije za članstvo u Evropskoj uniji kao istorijski korak koji će rezultirati obostranom koristi.
Uticajni londonski dnevik smatra da kandidatura predstavlja važan pomak napred u odnosu na tamnu prošlost ali i otelotvorenje vizije premijera Zorana Đinđića koji je ubijen 2003. godine zbog nastojanja da zemlju izvede iz okova nacionalizma.
Kandidatura neće biti samo simbolična ako Srbija bude iskreno i bez rezerve radila na ispunjavanju uslova za prijem u moćni blok, piše u uredničkom osvrtu Timesa.
"Prijem u EU bi označio da se Srbija otresla malignog uticaja nečega što je bilo najbliže Nacional-socijalističkom režimu u Evropi od 1945. godine. Miloševićevo iredentistički, kesenofobični i ubilački plan da stvori Veliku Srbiju je bilo zločinački poduhvat kojim je raščerečena BiH i napadnuto Kosovo," smatra londonski dnevnik.
Srbija će međutim morati pojačati napore u reformi ekonomije, pravnog sitema i Ustava ako želi da buđe u EU.
Najvažniji korak je hapšenje generala Ratka Mladića, kojeg je haški tribunal optužio za genocid, nakon što je prošle godine uhapšen i haškom tribunalu isporučen Mladićev nalogodovac i također optuženik za genocid, Radovan Karadžić.
"Nijedna zemlja ne može biti blizu dostizanja evropskih standarada pravde i vladavine zakone dok krije takvog čovjeka," smatra Times i upozorava da su neke zemlje, poput Holandije, još uvijek oprezne u vezi saradnje sa Srbijom.
Na prijemu koji je u njegovu čast sinoć organizovao švedski šef diplomatije Karl Bilt, Tadić je poručio da će Srbija biti pozitivno iznenađenje u Evropi sledeće godine i zahvalio se Biltu i Švedskoj na pomoći Srbiji u evropskim integracijama.
Bilt je rekao da je u širem kontekstu evropskih odnosa, od važnosti to što je Srbija odlučila da podnese zahtev za članstvo.
"Ključni izbori u vašoj zemlji, predsednički, a zatim i parlamentarni, bili su veoma uspešni. Vaša platforma za evropske integracije i reforme dobila je vrlo jasnu većinu. Takođe ste istrajno primenjivali tu politiku, uključujući i onu koja se bavi saradnjom sa međunarodnim sudom za ratne zločine. To je ključna stvar koja je utabala put za prijavu kandidature danas. Zato želim da Vam čestitam za ono što ste učinili da vaša zemlja napreduje“, rekao je Bilt.
HAG JE STALNA PREPREKA
Ipak, da Srbiju posle zvaničnog zahteva za kandidaturu čeka veliki posao rekao je je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić. On je izjavio da Srbiju sada čeka mukotrpan rad, ali da veruje da će Evropska komisija razmotriti kandidaturu Srbije na proleće.
“Uvek se od nas postavlja pitanje da li postoji neka skrivena namera, neka skrivena agenda ili uslov koji nije još saopšten. Ne, nema nikakvog drugog uslova osim pune saradnje sa Haškim tribunalom", kaže Đelić.
"To će biti uslov i za ratifikaciju punog sporazuma o ratifikaciji, to će ostati i uslov da dobijemo status kandidata. Ukoliko nastavimo punu saradnju, odradimo sve reforme koje su pred nama i sve ono što očekuje Evroska komisija od zemlje članice, onda bi u nabržem mogućem koraku mogli da dobijemo status kandidata do kraja 2010. godine”, rekao je Đelić.
On je rekao i da je dobro što Španija preuzima predsedavanje EU od Švedske, jer i ta zemlja podržava Srbiju na evropskom putu.
NADA, ALI...
Svetski mediji ocenjuju da je podnošenje kandidature korak napred od ratova i izolacije devedesetih ali da Srbiju očekuju neki veliki testovi, kao što je hapšenje haškog optuženika za genocid Ratka Mladića.
Britanski dnevni Times ocenjuje podnošenje zahtjeva Srbije za članstvo u Evropskoj uniji kao istorijski korak koji će rezultirati obostranom koristi.
Uticajni londonski dnevik smatra da kandidatura predstavlja važan pomak napred u odnosu na tamnu prošlost ali i otelotvorenje vizije premijera Zorana Đinđića koji je ubijen 2003. godine zbog nastojanja da zemlju izvede iz okova nacionalizma.
Kandidatura neće biti samo simbolična ako Srbija bude iskreno i bez rezerve radila na ispunjavanju uslova za prijem u moćni blok, piše u uredničkom osvrtu Timesa.
"Prijem u EU bi označio da se Srbija otresla malignog uticaja nečega što je bilo najbliže Nacional-socijalističkom režimu u Evropi od 1945. godine. Miloševićevo iredentistički, kesenofobični i ubilački plan da stvori Veliku Srbiju je bilo zločinački poduhvat kojim je raščerečena BiH i napadnuto Kosovo," smatra londonski dnevnik.
Srbija će međutim morati pojačati napore u reformi ekonomije, pravnog sitema i Ustava ako želi da buđe u EU.
Najvažniji korak je hapšenje generala Ratka Mladića, kojeg je haški tribunal optužio za genocid, nakon što je prošle godine uhapšen i haškom tribunalu isporučen Mladićev nalogodovac i također optuženik za genocid, Radovan Karadžić.
"Nijedna zemlja ne može biti blizu dostizanja evropskih standarada pravde i vladavine zakone dok krije takvog čovjeka," smatra Times i upozorava da su neke zemlje, poput Holandije, još uvijek oprezne u vezi saradnje sa Srbijom.