Preko sedam hiljada slučajeva nasilja nad ženama bilo je u Srbiji u 2008. A u prvih osam meseci ove godine ubijeno je 26 žena. Institucionalni mehanizmi za borbu protiv ovog nasilja skoro su zaokruženi ali problem su brzina odluka, visina kazni za počinioce, i nerazumevanje okoline.
Svaka treća ili četvrta žena u Srbiji je zlostavljana. Ove zastrašujuće cifre potvrđuje i slučajan uzorak ankete koju je naša dopisnica Novka Ilić uradila na ulicama Užica:
Upravo zbog ovakvih traumatičnih iskustava žena širom sveta i uverenja muškaraca da svoju ženu mogu i da tuku generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun zatražio je od muškaraca da se uključe u globalnu kampanju za zaustavljanje nasilja nad ženama.
Ovaj problem jeste prepoznat u Srbiji, menjani su zakoni, doneti su novi, i pomaka ima, kaže nam Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće, ali da li je to dovoljno:
“Vrlo je bitno da se muškarci uključe u tu kampanju, to je ono što je početna tema ovog razgovora, jer bez toga mi ne moćemo uraditi ništa.”
1990. godine je u Srbiji proradio prvi SOS telefon, 1994. prva Sigurna ženska kuća što se označava kao revolucionarni pomak. Iako priznaje da su cifre nasilja nad ženama zastrašujuće Snežana Lakićević Stojačić državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, kaže da se ova ranije nevidljiva tema, koja je držana između četiri zida, sada tretira kao društveni problem:
“Što se tiče zakonodavnog okvira uradili smo puno. Krivični zakon od 2005., pa njegove izmene, u mnogo čemu su pooštrile kažnjavanje, sada imamo dosta veći broj izrečenih kazni. Porodični zakon takođe pooštrava odredbe. Nažalost, još uvek ne možemo reći da možemo biti zadovoljni brzinom odluka, visinom kazni, i ako baš hoćete, i dovoljnim razmevanjem sredine. i dalje vrlo često imate argumente da ona nije izazivala ne bi joj se to desilo, ili u Kragujevcu su osuđena dva nasilnika jer su zlostavljali svoje supruge, a komentari su da su se zamenili pa tukli tuđu bili bi samo prekršajno kažnjeni, ovako imaju krivičnu odgovornost.“
Na pitanje ko zakazuje Vesna Stanojević iz Sigurne ženske kuće kaže svi generalno:
“Ne obraćamo dovoljno pažnju na to. i kada znamo da postoje porodice, u kojima problemi postoje godinama, mi ćutimo. i onda ćutimo dok se nešto ne desi. Zakazuje to što mi još u glavi imamo neki partijarhalni model po kome i žene smatraju da to što ih ponekad, kako one kažu, neko ošamari, i nije tako strašno. Naravno od tog nekog šamara počinju batine, počinju maltretiranja, zlostavljanja i na kraju se naka završe i smrtnim ishodom.”
Žene u Srbiji dobijaju sve veću podršku društva i države da nasilnike u porodici prijave i napuste, a pored zakonskih rešenja radi se i na uvođenju mehanizama za uspostavljanje rodne ravnospravnosti. Ali Snežana Lakićević Stojačić iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja upozorava da se pri tome zapada i u neke druge opasnosti:
“Ne možemo pričati o sigurnoj ženskoj kući kao o jedinom izlazu i spasu za sve žene koje su žrtve nasilja. Sigurna ženska kuća je nužno zlo ali mi moramo sankcionisati počinioce.“
I iz Skupštine Srbije stiglo je obećanje. Judita Popović, potpredsednica parlamenta:
“Narodna Skupština Republike Srbije usmeravaće svoje aktivnosti tako da vode ka našem zajedničkom cilju – Srbiji bez nasilja nad ženama.”
Svaka treća ili četvrta žena u Srbiji je zlostavljana. Ove zastrašujuće cifre potvrđuje i slučajan uzorak ankete koju je naša dopisnica Novka Ilić uradila na ulicama Užica:
Upravo zbog ovakvih traumatičnih iskustava žena širom sveta i uverenja muškaraca da svoju ženu mogu i da tuku generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun zatražio je od muškaraca da se uključe u globalnu kampanju za zaustavljanje nasilja nad ženama.
Ovaj problem jeste prepoznat u Srbiji, menjani su zakoni, doneti su novi, i pomaka ima, kaže nam Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće, ali da li je to dovoljno:
“Vrlo je bitno da se muškarci uključe u tu kampanju, to je ono što je početna tema ovog razgovora, jer bez toga mi ne moćemo uraditi ništa.”
1990. godine je u Srbiji proradio prvi SOS telefon, 1994. prva Sigurna ženska kuća što se označava kao revolucionarni pomak. Iako priznaje da su cifre nasilja nad ženama zastrašujuće Snežana Lakićević Stojačić državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, kaže da se ova ranije nevidljiva tema, koja je držana između četiri zida, sada tretira kao društveni problem:
“Što se tiče zakonodavnog okvira uradili smo puno. Krivični zakon od 2005., pa njegove izmene, u mnogo čemu su pooštrile kažnjavanje, sada imamo dosta veći broj izrečenih kazni. Porodični zakon takođe pooštrava odredbe. Nažalost, još uvek ne možemo reći da možemo biti zadovoljni brzinom odluka, visinom kazni, i ako baš hoćete, i dovoljnim razmevanjem sredine. i dalje vrlo često imate argumente da ona nije izazivala ne bi joj se to desilo, ili u Kragujevcu su osuđena dva nasilnika jer su zlostavljali svoje supruge, a komentari su da su se zamenili pa tukli tuđu bili bi samo prekršajno kažnjeni, ovako imaju krivičnu odgovornost.“
Na pitanje ko zakazuje Vesna Stanojević iz Sigurne ženske kuće kaže svi generalno:
“Ne obraćamo dovoljno pažnju na to. i kada znamo da postoje porodice, u kojima problemi postoje godinama, mi ćutimo. i onda ćutimo dok se nešto ne desi. Zakazuje to što mi još u glavi imamo neki partijarhalni model po kome i žene smatraju da to što ih ponekad, kako one kažu, neko ošamari, i nije tako strašno. Naravno od tog nekog šamara počinju batine, počinju maltretiranja, zlostavljanja i na kraju se naka završe i smrtnim ishodom.”
Žene u Srbiji dobijaju sve veću podršku društva i države da nasilnike u porodici prijave i napuste, a pored zakonskih rešenja radi se i na uvođenju mehanizama za uspostavljanje rodne ravnospravnosti. Ali Snežana Lakićević Stojačić iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja upozorava da se pri tome zapada i u neke druge opasnosti:
“Ne možemo pričati o sigurnoj ženskoj kući kao o jedinom izlazu i spasu za sve žene koje su žrtve nasilja. Sigurna ženska kuća je nužno zlo ali mi moramo sankcionisati počinioce.“
I iz Skupštine Srbije stiglo je obećanje. Judita Popović, potpredsednica parlamenta:
“Narodna Skupština Republike Srbije usmeravaće svoje aktivnosti tako da vode ka našem zajedničkom cilju – Srbiji bez nasilja nad ženama.”
