Lisabonski sporazum Evropske unije kao celina i u pojedinim članovima koje je jesenas žalbom napala grupa 17 čeških evroskeptičnih senatora, u skladu je sa češkim Ustavom, presudio je Ustavni sud Češke na sednici u Brnu.
Time je otklonjena poslednja prepreka da predsednik Vaclav Klaus potpiše Lisabonski sporazum. Do sada je odbijao da to učini, čak i nakon što su prošle sedmice u Briselu čelnici EU ponudili bitne ustupke, i tvrdoglavo tražio da poslednju reč kaže Ustavni sud.
Drama koja je traje skoro 11 meseci konačno je razrešena. „Lisabonski sporazum nije u suprtnosti sa Ustavom Češke“, saopštio je predsednik češkog Ustavnog suda Pavel Rihetski.
Stavljena je tačka na političku odiseju koja je u Češkoj probudila duboke rasprave u javnosti, proteste inelektualaca zbog držanja predsednika, njegov sukob sa Vladom, čitavom Evropskom unijom, a na samom kraju i povlačenje Brisela pred Klausovom nepopustljivošću koja nije prestala ni onda kada je Parlament ratifikovao Lisabonski sporazum.
Francuski predsednik Kušner optužio je Klausa da „izmišlja teškoće“ u trenutku kada je ovaj potegao argument straha da bi u slučaju prihvatanja Sporazuma Sudetski Nemci, koji su posle Drugog svetskog rata proterani iz Češke, mogli tražiti vraćanje svoje imovine.
Klausu je sada poslata poruka i iz samog Suda gde su rekli da nemaju nameru da razmatraju žalbe senatora koji takođe traže procenu i drugih bitnih evropskih dokumenata, poput Rimskog i Mastrihtskog sporazuma. „Ti zahtevi su neosnovani“, kazao je sudija Rihetski.
Češki premije Jan Fušer je zadovoljan
"Premijer Jan Fišer sa zadovoljstvom je saslušao presudu. Više ništa nije prepreka ratifikaciji. Premijer očekuje da će sada predsednik potpisati Lisabonski sporazum", preneo je portparol premijera Roman Prorok.
Među parlamentarnim strankama presudom su nezadovoljni samo nereformisani komunisti koji smatraju da je trebalo dati Česima pravo da o Lisabonskom sporazumu odluče na referendumu, kao što su učinili sa samim učlanjenjem u EU.
No bez obzira na neslaganja koja bi mogla uslediti, sada preostaje još samo da Klaus stavi svoj potpis, kao predstavnik poslednje - 27. članice Unije, čime će proces priprema biti zaokružen, i otvoren onaj drugi – proces reformi unutar zajednice evropskih država.
Time je otklonjena poslednja prepreka da predsednik Vaclav Klaus potpiše Lisabonski sporazum. Do sada je odbijao da to učini, čak i nakon što su prošle sedmice u Briselu čelnici EU ponudili bitne ustupke, i tvrdoglavo tražio da poslednju reč kaže Ustavni sud.
Drama koja je traje skoro 11 meseci konačno je razrešena. „Lisabonski sporazum nije u suprtnosti sa Ustavom Češke“, saopštio je predsednik češkog Ustavnog suda Pavel Rihetski.
Stavljena je tačka na političku odiseju koja je u Češkoj probudila duboke rasprave u javnosti, proteste inelektualaca zbog držanja predsednika, njegov sukob sa Vladom, čitavom Evropskom unijom, a na samom kraju i povlačenje Brisela pred Klausovom nepopustljivošću koja nije prestala ni onda kada je Parlament ratifikovao Lisabonski sporazum.
Francuski predsednik Kušner optužio je Klausa da „izmišlja teškoće“ u trenutku kada je ovaj potegao argument straha da bi u slučaju prihvatanja Sporazuma Sudetski Nemci, koji su posle Drugog svetskog rata proterani iz Češke, mogli tražiti vraćanje svoje imovine.
Klausu je sada poslata poruka i iz samog Suda gde su rekli da nemaju nameru da razmatraju žalbe senatora koji takođe traže procenu i drugih bitnih evropskih dokumenata, poput Rimskog i Mastrihtskog sporazuma. „Ti zahtevi su neosnovani“, kazao je sudija Rihetski.
"Premijer Jan Fišer sa zadovoljstvom je saslušao presudu. Više ništa nije prepreka ratifikaciji. Premijer očekuje da će sada predsednik potpisati Lisabonski sporazum", preneo je portparol premijera Roman Prorok.
Među parlamentarnim strankama presudom su nezadovoljni samo nereformisani komunisti koji smatraju da je trebalo dati Česima pravo da o Lisabonskom sporazumu odluče na referendumu, kao što su učinili sa samim učlanjenjem u EU.
No bez obzira na neslaganja koja bi mogla uslediti, sada preostaje još samo da Klaus stavi svoj potpis, kao predstavnik poslednje - 27. članice Unije, čime će proces priprema biti zaokružen, i otvoren onaj drugi – proces reformi unutar zajednice evropskih država.
