Odnosi Srbije i Rusije idu uzlaznom putanjom i postoje slične ocene situacije u Evropi i svetu, ocenili su predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev u Beogradu. Da li Srbija menja svoj spoljno politički kurs?
Nakon svečanog dočeka, susreta “tet a tet”, a potom i zajedničkih razgovora dve državne delegacije predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev izrazili su zadovoljstvo odnosima dve zemlje i istakli značaj jačanja saradnje, posebno na ekonomskom planu. Tadić je ocenio da je Rusija nezaobilazan faktor međunarodne politike, svetske ekonomije i međunarodne bezbednosti.
„Mi danas razvijamo odnose sa Rusijom u domenu ekonomije koji danas imaju izuzetan značaj za srpsku privrednu saradnju i razvoj naše privrede uopšte. Rusija je danas apsolutno nezaobilazni faktor međunarodne politike zato što se nalazimo, a to smo se saglasili predsednik Medvedev i ja, pred jednom novom etapom izgradnje međunarodnih odnosa“, rekao je Tadić.
Obojica predsednika složila su se da su razgovori bili odlični i veoma efikasni, a Medvedev je naglasio da će novi projekti još čvršće povezati Srbiju i Rusiju.
Medvedev je naglasio da će novi projekti još čvršće povezati Srbiju i Rusiju, Foto: Vesna Anđić
„Danas smo na pravom putu i ovi veliki projekti na kojima radimo podržavaju našu istorijsku međusobnu povezanost i atmosferu prijateljstva i poverenja koja tradicionalno povezuje naše narode. To se odnosi praktično na sve aspekte naše saradnje. Učešće u modernizaciji NIS-a, koji pretenduje na ulogu regionalnog lidera u oblasti energetike, učešće Rusije u projektu Južni tok i u izgradnji skladišta gasa Banatski dvor, sve su to primeri strateškog karaktera naših odnosa“, izjavio je Medvedev.
Obećavajući da će Rusija i dalje pružati podršku Srbiji oko Kosova ruski predsednik Dmitrij Medvedev osvrnuo se i na strateški spoljnopolitički cilj Srbije - članstvo u EU.
“Mi uvažavamo i druge odluke koje za sebe formuliše Srbija, uključujući odluku o razvoju evropskih intergracija. Uveren sam da možemo izgraditi takve odnose koji će se temeljiti na parnerstvu i obostranom poštovanju, a istovremeno i koji će dati našim državama da se razvijaju u okviru onih integracijskih struktura koje smo izabrali”, objasnio je ruski predsednik.
“Sve zemlje zapadnog Balakana su na putu integracije u Evropsku uniju i postaće članice EU jednog dana, a samo jedna od njih ima ovakvu vrstu odnosa i uzajamne podrške sa Rusijom. To je Srbija. To nas čini posebnim, to nas čini jačim i centrom ovog regiona i to ćemo itekako umeti da iskoristimo.”
Sergej Lavrov i Vuk Jeremić nedavno u MoskviDa li Srbija, ne samo ovom posetom, nego pre svega retorikom koja je pratila dolazak ruskog predsednika, menja svoj spoljnopolitički kurs. Ili drži dobar balans između Brisela, Vašingtona i Moskve kako je uoči posete u intervjuu jednoj ruskoj televiziji pokušao da objasni Tadić, rekavši da težnja ka članstvu u EU, ne znači izbor između Istoka i Zapada.
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja kaže za naš program da u ovom trenutku nije jasno šta je srpski spoljno politički prioritet:
“Do pre nekih mesec dana je bilo Kosovo, sada se to promenilo, pa je članstvo u EU. Međutim ponašanje na međunarodnoj sceni ukazuju na to da je u suštini ključno da se ostane izvan NATO i da se igra na takozvanoj politici promenljivih savezništava sa svima. To je jako, jako rizična politika, pa ćemo videti dokle će to dovesti“, smatra Gligorov.
Na samom početku posete i iz obraćanja dvojice predsednika nije saopšteno kada i pod kojim uslovima će Rusija dati Srbiji kredit od milijardu dolara.
Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja upozorava upravo na činjenicu da se ne zna pod kojim uslovima će kredit biti vraćan.
“Pogotovo što je to opasno ako dođete u nemogućnost redovnog servisiranja tih dugova i da to ima i određene političke reperkusije i da vam se sužava suverenitet u donošenju određenih političkih odluka. To je taj veći rizik od državnih kredita”, kaže Đogović i dodaje:
“ U suštini bi bilo jako dobro ako bi ceo iznos kreditnih sredstava išao u investicione projekte koji bi upošljavali radnu snagu i obezbeđivali bolje privredne performanse i jačanje konkurentske pozicije naše zemlje, jer bi na taj način mogli da računamo i na jači privredni rast i na bazi toga servisiranje osnovnih kreditnih sredstava. Mene žalosti što će veliki deo tih sredstava, otići na budžetsku potrošnju i krpljenje tekućih rupa.”
Beograd je zbog posete Dmitrija Medvedeva izgledao potpuno drugačije od uobičajenih dana. Pre nego što je ruski avion Iljušin i sleteo na beogradski aerodrom već su bile vidljive mere najvišeg stepena obezbeđenja, kada su, recimo, policajci na Novom Boegradu duž auto puta sa obe strane bili raspoređeni na svakih deset metara.
Nakon svečanog dočeka, susreta “tet a tet”, a potom i zajedničkih razgovora dve državne delegacije predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev izrazili su zadovoljstvo odnosima dve zemlje i istakli značaj jačanja saradnje, posebno na ekonomskom planu. Tadić je ocenio da je Rusija nezaobilazan faktor međunarodne politike, svetske ekonomije i međunarodne bezbednosti.
„Mi danas razvijamo odnose sa Rusijom u domenu ekonomije koji danas imaju izuzetan značaj za srpsku privrednu saradnju i razvoj naše privrede uopšte. Rusija je danas apsolutno nezaobilazni faktor međunarodne politike zato što se nalazimo, a to smo se saglasili predsednik Medvedev i ja, pred jednom novom etapom izgradnje međunarodnih odnosa“, rekao je Tadić.
Obojica predsednika složila su se da su razgovori bili odlični i veoma efikasni, a Medvedev je naglasio da će novi projekti još čvršće povezati Srbiju i Rusiju.
Obećavajući da će Rusija i dalje pružati podršku Srbiji oko Kosova ruski predsednik Dmitrij Medvedev osvrnuo se i na strateški spoljnopolitički cilj Srbije - članstvo u EU.
“Mi uvažavamo i druge odluke koje za sebe formuliše Srbija, uključujući odluku o razvoju evropskih intergracija. Uveren sam da možemo izgraditi takve odnose koji će se temeljiti na parnerstvu i obostranom poštovanju, a istovremeno i koji će dati našim državama da se razvijaju u okviru onih integracijskih struktura koje smo izabrali”, objasnio je ruski predsednik.
Jeremić: Jači smo sa Rusijom
Posetu Medvedeva Srbiji i pre njegovog dolaska srpski zvaničnici označili su kao istorijsku. Jedno od objašnjenja dao je danas šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.
“Sve zemlje zapadnog Balakana su na putu integracije u Evropsku uniju i postaće članice EU jednog dana, a samo jedna od njih ima ovakvu vrstu odnosa i uzajamne podrške sa Rusijom. To je Srbija. To nas čini posebnim, to nas čini jačim i centrom ovog regiona i to ćemo itekako umeti da iskoristimo.”
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja kaže za naš program da u ovom trenutku nije jasno šta je srpski spoljno politički prioritet:
“Do pre nekih mesec dana je bilo Kosovo, sada se to promenilo, pa je članstvo u EU. Međutim ponašanje na međunarodnoj sceni ukazuju na to da je u suštini ključno da se ostane izvan NATO i da se igra na takozvanoj politici promenljivih savezništava sa svima. To je jako, jako rizična politika, pa ćemo videti dokle će to dovesti“, smatra Gligorov.
Kredit koristan samo ako ode u investicije
Na samom početku posete i iz obraćanja dvojice predsednika nije saopšteno kada i pod kojim uslovima će Rusija dati Srbiji kredit od milijardu dolara.
Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja upozorava upravo na činjenicu da se ne zna pod kojim uslovima će kredit biti vraćan.
“ U suštini bi bilo jako dobro ako bi ceo iznos kreditnih sredstava išao u investicione projekte koji bi upošljavali radnu snagu i obezbeđivali bolje privredne performanse i jačanje konkurentske pozicije naše zemlje, jer bi na taj način mogli da računamo i na jači privredni rast i na bazi toga servisiranje osnovnih kreditnih sredstava. Mene žalosti što će veliki deo tih sredstava, otići na budžetsku potrošnju i krpljenje tekućih rupa.”
Beograd je zbog posete Dmitrija Medvedeva izgledao potpuno drugačije od uobičajenih dana. Pre nego što je ruski avion Iljušin i sleteo na beogradski aerodrom već su bile vidljive mere najvišeg stepena obezbeđenja, kada su, recimo, policajci na Novom Boegradu duž auto puta sa obe strane bili raspoređeni na svakih deset metara.
