Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije saopštilo je danas da je u toku provera navoda iz krivične prijave koju je u maju prošle godine protiv N.N. lica, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, podnelo Udruženje „Vukovar 1991.godina“.
U prijavi se navodi da su u drugoj polovini 1991. godine, u ratom zahvaćenim područjima u Hrvatskoj, posebno u Vukovaru, zarobljena lica prebacivana u Srbiju. Tamo su u koncentracionim logorima u Sremskoj Mitrovici, Stajićevu, Begejcima, Nišu i Beogradu, bila izložena zlostavljanju, zastrašivanju, sistematskom mučenju, premlaćivanju i pljačkanju. Zarobljenici su tom prilikom živeli u krajnje nehumanim i nehigijenskim uslovima bez adekvatne ishrane i zdravstvene zaštite, a pojedinci su tada i ubijeni.
Tužilaštavo je saopštilo da je pribavljena dokumentacija o ovim slučajevima i da se čekaju dokumenta od Hrvatskog tužilštva. Do tada - predmet je u evidenciji.
Ovo saopštenje je stiglo u trenutku kada je odložena najavljena poseta grupe bivših logoraša mestima gde su bili zatočeni u Vojvodini - Stajićevu u Begejcima. Zašto je otkazana ova poseta, kakve su reakcije u Zrenjaninu, da li je Srbija ustuknula pred još jednom pretnjom, kao što je to učinila u slučaju otkazivanja Parade ponosa?
Saopšteno je da je skup otkazan na osnovu dogovora nadležnih organa Hrvatske i Srbije i da će, kako su nam rekli Vukovarci, doći za dve nedelje, kada se u Srbiji smiri situacija u vezi sa poslednjim događajima, odnosno nasiljem i protestima na ulicama Beograda.
Dušan Šijan iz Udruženja boraca u Zrenjaninu kaže za naš program:
„Mi smo u subotu poslali poruku državi. Od naše države očekujemo da će braniti istinu i dostojanstvo ovog naroda i to je poruka. Ljudi su ogorčeni, kivni...“
RSE: Šta vi mislite ako oni budu došli za dve nedelje sa pločom koju hoće tamo da postave?
„Mislim da će to država da spreči.“
RSE: A ako ne spreči?
„Onda će ovde ljudi na trenu odlučiti šta će biti.“
RSE: Da li može da dođe do nasilja?
„Ne prema organima naše države, ne...“
RSE: Mislim prema ljudima koji ovde dolaze?
„Pa to baš nisam siguran.“
Zoran Šangut iz hrvatske Udruge veterana iz Vukovara kaže za RSE da je bilo dosta neistina u vezi sa dolaskom, kao što je i ona da će pevač ustaških pesama Tompson doći sa njima. On o odlaganju dolaska kaže: „Mislim da je to bio mudar potez da odložimo obilježavanje logora Stajićevo za 17. ovog meseca.“
Žarko Pavletić jedan od bivših logoraša o tome šta očekuje od posete: „Jedno poštovanje prema ljudima koji su tamo stradali, koji su ubijeni i onih tisuću i trista ljudi koji su tamo živjeli u neljudskim uslovima.“
Zoran Šangut: „Ponavljam – mi dolazimo s rukom prijateljstva, u miru i toleranciji. Ne dolazimo da bismo nekog provocirali, već da bsmo obilježili naše žrtve.“
Gradonačelnik Zrenjanina Aleksandar Marton podržao je ideju o poseti bivših logoraša iz Hrvatske i zbog toga već nedeljama ratni veterani traže njegovu smenu. Nedaljama je bio na tapetu. „I još sam. Nije prijatno slušati unazad nekoliko nedelja kako razna udrženja ratnih vojnih invalida govore ne baš lepo o meni. Ali ja zatvarati oči na nekim stvarima neću", kaže Morton.
Dušan Šijan koji se svojrevemno borio pod komandom JNA u Vukovaru , negira da su u Stajićevu logori: „Nisu bili koncentracioni logori kako to pokušavaju Hrvati da predstave. To su bili sabirni centri.“
Šta o tvrdnji Zrenjaninaca koji su bili na vukovarskom ratištu, da u Stajićevu i Begejcima nisu bili logori, već sabirni centri, kaže bivši logoraš Žarko Pavletić. „Tamo je Dante postao amater! Ono ne da je bio pakao, nego je bila strava koju ljudski rod ne poznaje. Tamo su zverski ubijeni Ivan Kamerla, Ivan Kunac, Branko Koh, Božo Kelava", opisuje Pavletić.
Bivši logoraši napravili su već ploču koju bi hteli da stave na mestu gde je bio logor. Šta piše na njoj prenosi nam Zoran Šangut: „Na ovome mjestu od 20.11.1991. godine do 23.12.1991. su od strane JNA bili zatočeni civili i branitelji grada Vukovara. U pomen na sve ubijene, spomen ploču podiže Udruga pravnika Vukovara 1991.“
Jednog dana, ako bude postavljena ploča, hoće li ona neoštećena stajati na tom mestu, pitali smo gradonačelnika Zrenjanina. „Iskreno se nadam da može. Nisam siguran da će biti, ali se nadam da može", kaže Morton.
Na pitanje šta misli o ideji da se i na teritoriji Hrvatske postave spomen obeležja na mestima gde su stradali Srbi, Žarko Pavletić kaže: „Pa naravno! Nije to izuzetak. Gde god se to dogodili, treba da se obilježi.“
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo smatra da ove godine nije realno da se realizuje poseta bivših logoraša i postavljanje spomen obeležja. Ona kaže da država na to nije spremna, jer je, po ko zna koji put , ustuknula. „Posle otkazivanja Gej parade u Srbiji više ništa nije kao ranije. Mi u jednom trenutku moramo da počnemo sa obeležavanjem tih mesta u Srbiji koja su služila za zatočeništvo, za mučenje, skrivanje ratnih zločina. Bez zvaničnog jakog stava iz Srbije – to neće uspeti!“
U prijavi se navodi da su u drugoj polovini 1991. godine, u ratom zahvaćenim područjima u Hrvatskoj, posebno u Vukovaru, zarobljena lica prebacivana u Srbiju. Tamo su u koncentracionim logorima u Sremskoj Mitrovici, Stajićevu, Begejcima, Nišu i Beogradu, bila izložena zlostavljanju, zastrašivanju, sistematskom mučenju, premlaćivanju i pljačkanju. Zarobljenici su tom prilikom živeli u krajnje nehumanim i nehigijenskim uslovima bez adekvatne ishrane i zdravstvene zaštite, a pojedinci su tada i ubijeni.
Tužilaštavo je saopštilo da je pribavljena dokumentacija o ovim slučajevima i da se čekaju dokumenta od Hrvatskog tužilštva. Do tada - predmet je u evidenciji.
Ovo saopštenje je stiglo u trenutku kada je odložena najavljena poseta grupe bivših logoraša mestima gde su bili zatočeni u Vojvodini - Stajićevu u Begejcima. Zašto je otkazana ova poseta, kakve su reakcije u Zrenjaninu, da li je Srbija ustuknula pred još jednom pretnjom, kao što je to učinila u slučaju otkazivanja Parade ponosa?
Saopšteno je da je skup otkazan na osnovu dogovora nadležnih organa Hrvatske i Srbije i da će, kako su nam rekli Vukovarci, doći za dve nedelje, kada se u Srbiji smiri situacija u vezi sa poslednjim događajima, odnosno nasiljem i protestima na ulicama Beograda.
Nije bezbedno?
Dušan Šijan iz Udruženja boraca u Zrenjaninu kaže za naš program:„Mi smo u subotu poslali poruku državi. Od naše države očekujemo da će braniti istinu i dostojanstvo ovog naroda i to je poruka. Ljudi su ogorčeni, kivni...“
RSE: Šta vi mislite ako oni budu došli za dve nedelje sa pločom koju hoće tamo da postave?
„Mislim da će to država da spreči.“
RSE: A ako ne spreči?
„Onda će ovde ljudi na trenu odlučiti šta će biti.“
RSE: Da li može da dođe do nasilja?
„Ne prema organima naše države, ne...“
RSE: Mislim prema ljudima koji ovde dolaze?
„Pa to baš nisam siguran.“
Zoran Šangut iz hrvatske Udruge veterana iz Vukovara kaže za RSE da je bilo dosta neistina u vezi sa dolaskom, kao što je i ona da će pevač ustaških pesama Tompson doći sa njima. On o odlaganju dolaska kaže: „Mislim da je to bio mudar potez da odložimo obilježavanje logora Stajićevo za 17. ovog meseca.“
Žarko Pavletić jedan od bivših logoraša o tome šta očekuje od posete: „Jedno poštovanje prema ljudima koji su tamo stradali, koji su ubijeni i onih tisuću i trista ljudi koji su tamo živjeli u neljudskim uslovima.“
Zoran Šangut: „Ponavljam – mi dolazimo s rukom prijateljstva, u miru i toleranciji. Ne dolazimo da bismo nekog provocirali, već da bsmo obilježili naše žrtve.“
Morton: Ne zatvarati oči!
Gradonačelnik Zrenjanina Aleksandar Marton podržao je ideju o poseti bivših logoraša iz Hrvatske i zbog toga već nedeljama ratni veterani traže njegovu smenu. Nedaljama je bio na tapetu. „I još sam. Nije prijatno slušati unazad nekoliko nedelja kako razna udrženja ratnih vojnih invalida govore ne baš lepo o meni. Ali ja zatvarati oči na nekim stvarima neću", kaže Morton.Dušan Šijan koji se svojrevemno borio pod komandom JNA u Vukovaru , negira da su u Stajićevu logori: „Nisu bili koncentracioni logori kako to pokušavaju Hrvati da predstave. To su bili sabirni centri.“
Šta o tvrdnji Zrenjaninaca koji su bili na vukovarskom ratištu, da u Stajićevu i Begejcima nisu bili logori, već sabirni centri, kaže bivši logoraš Žarko Pavletić. „Tamo je Dante postao amater! Ono ne da je bio pakao, nego je bila strava koju ljudski rod ne poznaje. Tamo su zverski ubijeni Ivan Kamerla, Ivan Kunac, Branko Koh, Božo Kelava", opisuje Pavletić.
Bivši logoraši napravili su već ploču koju bi hteli da stave na mestu gde je bio logor. Šta piše na njoj prenosi nam Zoran Šangut: „Na ovome mjestu od 20.11.1991. godine do 23.12.1991. su od strane JNA bili zatočeni civili i branitelji grada Vukovara. U pomen na sve ubijene, spomen ploču podiže Udruga pravnika Vukovara 1991.“
Jednog dana, ako bude postavljena ploča, hoće li ona neoštećena stajati na tom mestu, pitali smo gradonačelnika Zrenjanina. „Iskreno se nadam da može. Nisam siguran da će biti, ali se nadam da može", kaže Morton.
Na pitanje šta misli o ideji da se i na teritoriji Hrvatske postave spomen obeležja na mestima gde su stradali Srbi, Žarko Pavletić kaže: „Pa naravno! Nije to izuzetak. Gde god se to dogodili, treba da se obilježi.“
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo smatra da ove godine nije realno da se realizuje poseta bivših logoraša i postavljanje spomen obeležja. Ona kaže da država na to nije spremna, jer je, po ko zna koji put , ustuknula. „Posle otkazivanja Gej parade u Srbiji više ništa nije kao ranije. Mi u jednom trenutku moramo da počnemo sa obeležavanjem tih mesta u Srbiji koja su služila za zatočeništvo, za mučenje, skrivanje ratnih zločina. Bez zvaničnog jakog stava iz Srbije – to neće uspeti!“
