Samo dan pre odluke narodne Supštine RS da će se u slučaju nametanja odluka Kancelarije visokog predstavnika (OHR), svi predstavnici RS u zajedničkim institucijama povući iz rada tih organa, premijera RS Milorada Dodika posetio je ministra spoljnjih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Stiče se utisak da se u svakoj krizi na relaciji Banjaluka – Sarajevo pojavi i neko iz Beograda. Ali, ostaje nejasno da li visoki zvaničnici iz Srbije svoje posete Banjaluci koriste da bi smirili ili podsticali Dodikov radikalizam?
Vatroslav Vekarić, spoljnopolitički analitičar i član Foruma ze međunarodne odnose Srbije, kaže za RSE da učestalost tih poseta može sugeristi na nešto neobično.
„Prosto kvantitativno učestalost tih susreta u situaciji u Bosni i Hercegovini koja je veoma rovita može da ostavi i utisak o nekom delovanju Beograda koje ne doprinosi stabilizaciji Bosne i Hercegovine“, objašnjava Vekarić.
Zajednički nastup Dosdika i Tadića na Palama, uz asistenciju predsednika Republike Srpske Rajka Kuzmanovića„Meni se čini da je generalni pristup Srbije bio do sada mnogo više u pravcu stišavanja situacije iako je situacija vrlo komplikovana. Čini mi se da u ovom trenutku dosta negativne energije vitla prostorom Bosne i Hercegovine. Naravno, postoje specijalne veze“, kaže Liht, ali napominje:
„Sve dokle god srpski zvaničnici insistiraju na tome da oni poštuju teritorijalni integritet BiH, meni se čini da taj njihov doprinos može isključivo da se oceni kao konstruktivan i pozitivan.“
„Jer potezi koje vuče i signali koje šalje su krajnje zbunjujući. S jedne strane, podržava se celovitost i privrženost teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine, a sa druge strane se vuku neki potezi, daju izjave i čine gestovi koji šalju neku drugačiju poruku. Srbija bi kao, faktički, najveća zemlja u regionu bi svojim konzistentnim odnosom mogla doprineti da se stabilizuje stvar i da ona bude stub stabilnosti u regionu, a ne da gradi neka tri, četiri stuba svoje spoljne politike. Srbija mora da ima konzistentniji stav, a ne da deluje čas ovako, čas onako. Jer ona zbunjuje onda javno mnenje i ne doprinosi baš stabilizaciji BiH“, tvrdi Popov.
"Prirodna bliskost"
Odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine, u najmanju ruku su složeni. Poslednji događaju kao što su presuda u Beogradu bosanskom državljaninu Iliji Jurišiću na 12 godina u slučaju Tuzlanska kolona ili odlazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Pale gde je otvorio školu pod nazivom „Srbija“, te odnose dodatno opterećuju.
Na pitanje kakva je uloga Srbije u poslednjoj bosanskoj krizi, Vatroslav Vekarić, kaže da je to teško reći, ali da je politika koju vodi predsednik Boris Tadić, uprkos svemu, veoma korektna:
„Mislim da on nema u vidu nikakvu kombinatoriku ili manipulacije koje bi za račun nekakvih sitnih dobitaka i poena dovele do ozbiljnije destabilizacije u Bosni. Na kraju krajeva nije nenormalno podržavati vladajuću garnituru u Republici Srpskoj. Ukoliko je ona i po političkim pogledima relativno bliska sadašnjoj garnituri u Beogradu, onda je to nešto sasvim prirodno“, ocenjuje Vekarić i dodaje:
„Naravno, u svakodnevnoj političkoj komunikaciji ako tome dodamo i ulogu medija, može se steći utisak o možda neumerenim potezima koji dolaze odavde. O potezima koji sami po sebi možda ne bi bili ništa loše, ali se oni, u optici te jedne fragilne Bosne, uvek pojavljuju kao problem. Uzmite primer otvaranje one škole, njenog naziva i tako dalje. Dakle, tu se mogu stvoriti utisci o delovanju Srbije koje možda nije dovoljno promišljeno.“
Stručnjaci naglašavaju da se sadašnji odnos Beograda i Sarajeva preko Banjaluke, može opisati kao vruće-hladno i da bi promena te politike bila daleko korisnija. Aleksandar Popov:
„Imala bi veće koristi od toga nego sa ovakvim nekonzistentnim ponašanjem.“
Stiče se utisak da se u svakoj krizi na relaciji Banjaluka – Sarajevo pojavi i neko iz Beograda. Ali, ostaje nejasno da li visoki zvaničnici iz Srbije svoje posete Banjaluci koriste da bi smirili ili podsticali Dodikov radikalizam?
Vatroslav Vekarić, spoljnopolitički analitičar i član Foruma ze međunarodne odnose Srbije, kaže za RSE da učestalost tih poseta može sugeristi na nešto neobično.
„Prosto kvantitativno učestalost tih susreta u situaciji u Bosni i Hercegovini koja je veoma rovita može da ostavi i utisak o nekom delovanju Beograda koje ne doprinosi stabilizaciji Bosne i Hercegovine“, objašnjava Vekarić.
Dok se poštuje intergitet, srpska politika nije zlonamerna
Ali, predsednik spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht, naglašava u izjavi za RSE da srbijanski političari, sudeći po potezima koje su povlačili poslenjih nedelja, čvrsto stoje iza stava da Bosna i Hercegovina mora biti celovita i da, kako kaže, imaju nameru da u tim procesima budu konstruktivni.
„Sve dokle god srpski zvaničnici insistiraju na tome da oni poštuju teritorijalni integritet BiH, meni se čini da taj njihov doprinos može isključivo da se oceni kao konstruktivan i pozitivan.“
Da bi se analizirala trenutna situacija moralo bi se videti šta je kontinuirana politika Srbije prema Republici Srpskoj ili prema BiH, ali pošto ona takvu politiku nema teško je tačno utvrdisti sadašnji nivo i sadržaj odnosa na relaciji Beograd – Banjaluka, kaže Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam.
„Jer potezi koje vuče i signali koje šalje su krajnje zbunjujući. S jedne strane, podržava se celovitost i privrženost teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine, a sa druge strane se vuku neki potezi, daju izjave i čine gestovi koji šalju neku drugačiju poruku. Srbija bi kao, faktički, najveća zemlja u regionu bi svojim konzistentnim odnosom mogla doprineti da se stabilizuje stvar i da ona bude stub stabilnosti u regionu, a ne da gradi neka tri, četiri stuba svoje spoljne politike. Srbija mora da ima konzistentniji stav, a ne da deluje čas ovako, čas onako. Jer ona zbunjuje onda javno mnenje i ne doprinosi baš stabilizaciji BiH“, tvrdi Popov.
"Prirodna bliskost"
Odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine, u najmanju ruku su složeni. Poslednji događaju kao što su presuda u Beogradu bosanskom državljaninu Iliji Jurišiću na 12 godina u slučaju Tuzlanska kolona ili odlazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Pale gde je otvorio školu pod nazivom „Srbija“, te odnose dodatno opterećuju.
Na pitanje kakva je uloga Srbije u poslednjoj bosanskoj krizi, Vatroslav Vekarić, kaže da je to teško reći, ali da je politika koju vodi predsednik Boris Tadić, uprkos svemu, veoma korektna:
„Mislim da on nema u vidu nikakvu kombinatoriku ili manipulacije koje bi za račun nekakvih sitnih dobitaka i poena dovele do ozbiljnije destabilizacije u Bosni. Na kraju krajeva nije nenormalno podržavati vladajuću garnituru u Republici Srpskoj. Ukoliko je ona i po političkim pogledima relativno bliska sadašnjoj garnituri u Beogradu, onda je to nešto sasvim prirodno“, ocenjuje Vekarić i dodaje:
„Naravno, u svakodnevnoj političkoj komunikaciji ako tome dodamo i ulogu medija, može se steći utisak o možda neumerenim potezima koji dolaze odavde. O potezima koji sami po sebi možda ne bi bili ništa loše, ali se oni, u optici te jedne fragilne Bosne, uvek pojavljuju kao problem. Uzmite primer otvaranje one škole, njenog naziva i tako dalje. Dakle, tu se mogu stvoriti utisci o delovanju Srbije koje možda nije dovoljno promišljeno.“
Stručnjaci naglašavaju da se sadašnji odnos Beograda i Sarajeva preko Banjaluke, može opisati kao vruće-hladno i da bi promena te politike bila daleko korisnija. Aleksandar Popov:
„Imala bi veće koristi od toga nego sa ovakvim nekonzistentnim ponašanjem.“
