Nekadašnji novinar Grujica Spasović već tri godine obnaša funkciju ambasadora Srbije u Bosni i Hercegovini.
Ulaže, kako kaže, ogromne napore na poboljšanju odnosa između dvije države, koji su u posljednje vrijeme zategnuti.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, ambasador Spasović govori o tome šta Srbija može učiniti da se političko stanje u BiH popravi, iznosi stav o slučaju Ilija Jurišić, objašnjava značaj regionalne saradnje, te šta će mu ostati u sjećanju nakon što napusti Sarajevo.
RSE: Često potcrtavate kako je za poboljšanje odnosa između BiH i Srbije neophodno da se na neki način zatvore stranice krvave prošlosti. Postoji li dobra volja za to i u jednoj i u drugoj zemlji?
Spasović: Mislim da postoji, naročito kad je reč o Srbiji, jer ne bih hteo da ocenjujem bh. stranu. Jednostavno to je pitanje budućnosti, pitanje života nas i mlađih generacija. Kad kažem zatvoriti to poglavlje ne mislim zaboraviti. Naprotiv, smatram da iz toga treba da izvučemo vrlo ozbiljne pouke i da do kraja raščistimo šta se zaista dogodilo i da pred lice pravde dovedemo sve koji su krivi za taj užas koji smo živeli poslednjih maltene dve decenije.
RSE: Odnosi između BiH i Srbije, barem u posljednih nekoliko godina, rekla bih da su na neki način zategnuti. Puno je otvorenih pitanja - od Dobrovoljačke ulice, slučaja Jurišić, do toga da BiH još uvijek nema ambasadora u Beogradu. Mogu li se prevazići sva ta otvorena pitanja i mogu li se prevazići sa predstavnicima vlasti koji su i u jednoj i u drugoj zemlji trenutno?
Spasović: Čini mi se da često ima nepotrebne nervoze, prejakih reči koje ne stvaraju pogodnu atmosferu za dalji razvoj dobrih odnosa. I u isto vreme se znatno smanjio i broj kontakata na najvišem nivou, što se zna u diplomatiji i politici je to vrlo važno da se dođe što češće jer uglavnom je to najproduktivniji deo koji stvara atmosferu za poboljšanje odnosa. Međutim, puno toga se događa i dobrog, tako da je krenulo dosta poseta u poslednje vreme i ja očekujem da će ih biti sve više. Po meni je vrlo važno da je potpisan sporazum o ekonomskoj saradnji. Poseta, recimo, naše ministarke pravde i našeg Tužilaštva ovde i razgovori su rezultirali daljim razgovorima eksperata i ja mislim da vrlo brzo, čak ovih dana, će se to finalizirati i utvrditi da se ne bi događalo nešto kao što je ta, recimo, Tuzlanska kolona, kao što je Dobrovoljačka ulica, Ilija Jurišić itd.
RSE: Kad ste pomenuli slučaj Ilije Jurišića, u ponedjeljak je zakazano izricanje presude. Njegov advokat Đorđe Dozet je rekao kako ne zna niti jednog sudiju u Srbiji koji bi mogao da potpiše da je taj čovjek kriv. Istovremeno vi ste već izjavili da se ne želite miješati u taj slučaj, ali da vam je veoma teško.
Spasović: Naravno da je slučaj Ilije Jurišića veliko opterećenje u našim odnosima. Ono što je mene neprijatno iznenadilo ovde je to jedna od većih medijskih, političkih tema, dok u Srbiji je to dosta marginalizovano. Ja hoću da verujem da će sud doneti pravu odluku.
RSE: Jedno od otvorenih pitanja je i pitanje ambasadorske pozicije BiH u Beogradu. Nemamo ambasadora. Zbog čega Srbija odbija da da agreman prvobitno gospodinu Arnautu, a sada Seadu Avdiću? Šta je sporno?
Spasović: To jeste opterećenje i za moj posao ovde. Recimo, ako bi se dogodilo da se prvi ljudi dve zemlje dogovore da se održi konačno to međudržavno veće, koje nije već četiri godine održano, onda su glavni organizatori svega toga i oni koji praktično to treba da izvedu dva ambasadora. Nije u diplomatskoj praksi da se govore razlozi zašto neko nije dobio agreman i zbog toga ne mogu da vam odgovorim na to pitanje koji su razlozi zašto gospodin Arnaut nije dobio agreman, a za novog kandidata još nije završena stvar.
RSE: U BiH u posljednjih nekoliko dana kriza se sve više produbljava uprkos tome što bismo trebali da idemo prema evroatlantskim integracijama.
Spasović: Ja sam dosta zabrinut zbivanjima u BiH kratkoročno gledano, dugoročno ja sam veliki optimista da će i BiH biti jedna normalna evropska država u EU, zajedno sa svojim najboljim susedom - Srbijom.
SARAJEVO, NE BEOGRAD
Ambasador Spasojević u razgovoru sa našom novinarkomRSE: Šta Srbija konkretno može uraditi kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, koje korake može preduzeti eventualno da se postojeća kriza prevaziđe?
Spasović: Ja mislim da Srbija dosta toga i čini. To nekad ne nailazi na odgovarajući odjek u BiH i čak ono što bi trebalo nagraditi aplauzom, tome se zviždi, kritikuje itd. Moje je mišljenje da Srbija, zajedno sa Hrvatskom, može mnogo da pomogne BiH jednom iskrenom, otvorenom politikom.
RSE: U tom kontekstu vas moram pitati vezano za otvaranje Osnovne škole „Srbija“ na Palama. Nakon toga, iako zvuči da se radi o dijelu specijalnih veza koje RS ima sa Srbijom, ipak ovdje javnost, govorim o sarajevskoj i ovoj u Federaciji, smatra kako se radi o jednoj vrsti provokacije i da je to na neki način dolijevanje ulja na vatru.
Spasović: Otvaranje škole, čini mi se da tu će biti mesta za 620 đaka, je samo po sebi jedan mnogo lep događaj. I to treba pre svega tako gledati. Druga stvar, to jeste proizvod specijalnih, paralelnih veza Republike Srbije i RS, ali samo da podsetim da Srbija već najmanje tri godine predlaže te specijalne, paralelne veze i sa Federacijom, da se na taj način razvije to na celu BiH.
RSE: Mogu li postojati i specijalne veze sa BiH?
Spasović: Hajde da budemo krajnje iskreni, zna se kakve funkcije ima država BiH. Njene funkcije su mnogo manje nego funkcije koje ima država Srbija, što znači da vi za neke stvari jednostavno na državnom nivou ne možete da nađete parnjaka, ne možete da nađete prave sagovornike sa kojima ćete nešto da uradite, nego morate da idete na entitete.
RSE: Kad je predsjednik Hrvatske Stjepan Mesić postao predsjednik, jasno je poručio bh. Hrvatima da će se Hrvatska uvijek o njima brinuti jer je Ustavom na to obavezana, ali da Hrvati moraju znati prihvatiti da je Sarajevo, a ne Zagreb, adresa za rješavanje njihovih problema. Da li je realno očekivati da takvu poruku uputi i predsjednik Srbije Boris Tadić? Da li bi takva poruka relaksirala odnose između dvije zemlje i relaksirala odnose unutar BiH?
Spasović: Predsednik Tadić je, i ne samo predsednik Tadić, svojim rečima apsolutno istu poruku više puta uputio - da Srbi moraju da se za svoja prava u BiH bore u Sarajevu, a ne u Beogradu.
RSE: A šta je to što će vas činiti zadovoljnim i sretnim nakon što napustite Sarajevo?
Spasović: Ja ću biti zadovoljan svojim privatnim životom koji sam živeo ovde i čini mi se da sam svoj život obogatio sa dosta novih prijatelja. Bilo je lepo ovde u Sarajevu. Sigurno neću biti zadovoljan efektima moga posla ovde. Ja sam se trudio i mislim da rezultati nisu u skladu sa trudom. Bio je mnogo veći trud, ali ipak je rezultat ono što ostaje. Sad je druga stvar što je veliko pitanje koliko je sve to zavisilo od mene i kako bi bilo da sam se ja više izborio za ono što sam mislio da treba uraditi.
Ulaže, kako kaže, ogromne napore na poboljšanju odnosa između dvije države, koji su u posljednje vrijeme zategnuti.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, ambasador Spasović govori o tome šta Srbija može učiniti da se političko stanje u BiH popravi, iznosi stav o slučaju Ilija Jurišić, objašnjava značaj regionalne saradnje, te šta će mu ostati u sjećanju nakon što napusti Sarajevo.
RSE: Često potcrtavate kako je za poboljšanje odnosa između BiH i Srbije neophodno da se na neki način zatvore stranice krvave prošlosti. Postoji li dobra volja za to i u jednoj i u drugoj zemlji?
Spasović: Mislim da postoji, naročito kad je reč o Srbiji, jer ne bih hteo da ocenjujem bh. stranu. Jednostavno to je pitanje budućnosti, pitanje života nas i mlađih generacija. Kad kažem zatvoriti to poglavlje ne mislim zaboraviti. Naprotiv, smatram da iz toga treba da izvučemo vrlo ozbiljne pouke i da do kraja raščistimo šta se zaista dogodilo i da pred lice pravde dovedemo sve koji su krivi za taj užas koji smo živeli poslednjih maltene dve decenije.
RSE: Odnosi između BiH i Srbije, barem u posljednih nekoliko godina, rekla bih da su na neki način zategnuti. Puno je otvorenih pitanja - od Dobrovoljačke ulice, slučaja Jurišić, do toga da BiH još uvijek nema ambasadora u Beogradu. Mogu li se prevazići sva ta otvorena pitanja i mogu li se prevazići sa predstavnicima vlasti koji su i u jednoj i u drugoj zemlji trenutno?
Spasović: Čini mi se da često ima nepotrebne nervoze, prejakih reči koje ne stvaraju pogodnu atmosferu za dalji razvoj dobrih odnosa. I u isto vreme se znatno smanjio i broj kontakata na najvišem nivou, što se zna u diplomatiji i politici je to vrlo važno da se dođe što češće jer uglavnom je to najproduktivniji deo koji stvara atmosferu za poboljšanje odnosa. Međutim, puno toga se događa i dobrog, tako da je krenulo dosta poseta u poslednje vreme i ja očekujem da će ih biti sve više. Po meni je vrlo važno da je potpisan sporazum o ekonomskoj saradnji. Poseta, recimo, naše ministarke pravde i našeg Tužilaštva ovde i razgovori su rezultirali daljim razgovorima eksperata i ja mislim da vrlo brzo, čak ovih dana, će se to finalizirati i utvrditi da se ne bi događalo nešto kao što je ta, recimo, Tuzlanska kolona, kao što je Dobrovoljačka ulica, Ilija Jurišić itd.
RSE: Kad ste pomenuli slučaj Ilije Jurišića, u ponedjeljak je zakazano izricanje presude. Njegov advokat Đorđe Dozet je rekao kako ne zna niti jednog sudiju u Srbiji koji bi mogao da potpiše da je taj čovjek kriv. Istovremeno vi ste već izjavili da se ne želite miješati u taj slučaj, ali da vam je veoma teško.
Spasović: Naravno da je slučaj Ilije Jurišića veliko opterećenje u našim odnosima. Ono što je mene neprijatno iznenadilo ovde je to jedna od većih medijskih, političkih tema, dok u Srbiji je to dosta marginalizovano. Ja hoću da verujem da će sud doneti pravu odluku.
RSE: Jedno od otvorenih pitanja je i pitanje ambasadorske pozicije BiH u Beogradu. Nemamo ambasadora. Zbog čega Srbija odbija da da agreman prvobitno gospodinu Arnautu, a sada Seadu Avdiću? Šta je sporno?
Spasović: To jeste opterećenje i za moj posao ovde. Recimo, ako bi se dogodilo da se prvi ljudi dve zemlje dogovore da se održi konačno to međudržavno veće, koje nije već četiri godine održano, onda su glavni organizatori svega toga i oni koji praktično to treba da izvedu dva ambasadora. Nije u diplomatskoj praksi da se govore razlozi zašto neko nije dobio agreman i zbog toga ne mogu da vam odgovorim na to pitanje koji su razlozi zašto gospodin Arnaut nije dobio agreman, a za novog kandidata još nije završena stvar.
RSE: U BiH u posljednjih nekoliko dana kriza se sve više produbljava uprkos tome što bismo trebali da idemo prema evroatlantskim integracijama.
Spasović: Ja sam dosta zabrinut zbivanjima u BiH kratkoročno gledano, dugoročno ja sam veliki optimista da će i BiH biti jedna normalna evropska država u EU, zajedno sa svojim najboljim susedom - Srbijom.
SARAJEVO, NE BEOGRAD
Spasović: Ja mislim da Srbija dosta toga i čini. To nekad ne nailazi na odgovarajući odjek u BiH i čak ono što bi trebalo nagraditi aplauzom, tome se zviždi, kritikuje itd. Moje je mišljenje da Srbija, zajedno sa Hrvatskom, može mnogo da pomogne BiH jednom iskrenom, otvorenom politikom.
RSE: U tom kontekstu vas moram pitati vezano za otvaranje Osnovne škole „Srbija“ na Palama. Nakon toga, iako zvuči da se radi o dijelu specijalnih veza koje RS ima sa Srbijom, ipak ovdje javnost, govorim o sarajevskoj i ovoj u Federaciji, smatra kako se radi o jednoj vrsti provokacije i da je to na neki način dolijevanje ulja na vatru.
Spasović: Otvaranje škole, čini mi se da tu će biti mesta za 620 đaka, je samo po sebi jedan mnogo lep događaj. I to treba pre svega tako gledati. Druga stvar, to jeste proizvod specijalnih, paralelnih veza Republike Srbije i RS, ali samo da podsetim da Srbija već najmanje tri godine predlaže te specijalne, paralelne veze i sa Federacijom, da se na taj način razvije to na celu BiH.
RSE: Mogu li postojati i specijalne veze sa BiH?
Spasović: Hajde da budemo krajnje iskreni, zna se kakve funkcije ima država BiH. Njene funkcije su mnogo manje nego funkcije koje ima država Srbija, što znači da vi za neke stvari jednostavno na državnom nivou ne možete da nađete parnjaka, ne možete da nađete prave sagovornike sa kojima ćete nešto da uradite, nego morate da idete na entitete.
RSE: Kad je predsjednik Hrvatske Stjepan Mesić postao predsjednik, jasno je poručio bh. Hrvatima da će se Hrvatska uvijek o njima brinuti jer je Ustavom na to obavezana, ali da Hrvati moraju znati prihvatiti da je Sarajevo, a ne Zagreb, adresa za rješavanje njihovih problema. Da li je realno očekivati da takvu poruku uputi i predsjednik Srbije Boris Tadić? Da li bi takva poruka relaksirala odnose između dvije zemlje i relaksirala odnose unutar BiH?
Spasović: Predsednik Tadić je, i ne samo predsednik Tadić, svojim rečima apsolutno istu poruku više puta uputio - da Srbi moraju da se za svoja prava u BiH bore u Sarajevu, a ne u Beogradu.
RSE: A šta je to što će vas činiti zadovoljnim i sretnim nakon što napustite Sarajevo?
Spasović: Ja ću biti zadovoljan svojim privatnim životom koji sam živeo ovde i čini mi se da sam svoj život obogatio sa dosta novih prijatelja. Bilo je lepo ovde u Sarajevu. Sigurno neću biti zadovoljan efektima moga posla ovde. Ja sam se trudio i mislim da rezultati nisu u skladu sa trudom. Bio je mnogo veći trud, ali ipak je rezultat ono što ostaje. Sad je druga stvar što je veliko pitanje koliko je sve to zavisilo od mene i kako bi bilo da sam se ja više izborio za ono što sam mislio da treba uraditi.
