Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu oslobodilo je danas krivice dvojicu bivših pripadnika MUP-a Srbije Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optuženih za povredu prava na pravično suđenje i mučenje braće Bitići.
Braća Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u Petrovom Selu 9. jula 1999. godine, gde su, dve godine kasnije u jednoj od dve grobnice pronađeni njihovi posmrtni ostaci.
Braća Bitići su bili američki državljani albanskog porekla i pripadnici takozvane "Atlantske brigade" koja je delovala u sklopu Oslobodilačke vojske Kosova.
"Ova presuda ovako da se oslobodi bilo ko ko je znao, ko je bio tamo kada su izvršena ubistva, to protivreči zdravom razumu", kaže predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, komentarišući oslobađajuću presudu za dvojicu bivših pripadnika MUP-a Srbije Sretena Popovića i Miloša Stojanovića.
Kandić, koja je na početku suđenja zastupala porodicu žrtva, javno je napustila ovaj slučaj - smatrajući “da je to jedno ruglo, jer taj slučaj pokazuje nemoć pravosuđa”.
S duge strane, oslobođeni policajci, rodbina i prijatelji imali su razloga za slavlje:
“Alo oslobođeni, poznajemo čoveka…Idemo da se napijemo sada!”
Obrazlažući oslobađajuću presudu Popoviću i Stojanoviću, predsedavajući sudskog veća Vesko Krstajić je rekao da "radnje opisane u preciziranoj optužnici od 3. septembra tokom dokaznog postupka nisu dokazane".
Krstajić je naglasio da je u izmenjenoj optužnici izostavljena ranija kvalifikacija "saizvršioci u ubistvu" koja je Popovića i Stojanovića teretila za pomaganje u ubistvu. Nova optužnica teretila ih je za povredu prava na pravično suđenje i mučenje.
"Nakon više od 90 saslušanih svedoka i veštaka došli smo do zaključka da ne stoje radnje koje se njima stavljaju na teret", naveo je Krstajić.
Tužilaštvo za ratne zločine nije zadovoljno isrečenom presudom i najavilo je žalbu, dok je branilac optuženih advokat Božo Prelević rekao da je zadovoljan:
„Nema nijednog dokaza, jer je vrlo jasno da su, ovde okrivljeni, braću Bitići, po naredbi generala Đorđevića, predali radnicima MUP-a, te nisu mogli znati kakva je njihova buduća sudbina. Ono što je takođe jasno, to je da u ovom postupku, ni policija, ni istražni sudija nisu imali mogućnosti da utvrde ko je ubio braću Bitići, kada ih je ubio – da li tada ili šest meseci posle toga, čime ih je ubio i s kojim motivom. Dakle, ništa od toga nije moglo biti utvrđeno, a ono što je sasvim jasno jeste da se radi o jednom gnusnom i teškom zločinu.“
Braća Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u Petrovom Selu 9. jula 1999. godine, gde su, dve godine kasnije u jednoj od dve grobnice pronađeni njihovi posmrtni ostaci.
Uhapšeni su zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju, spasavajuci svoje komšije, državljane Srbije, od Oslobodilačke vojske Kosova.
Sud u Prokuplju osudio ih je na 15 dana zatvora, a četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo gde su ubijeni.
Nataša Kandić kaže da Tužilaštvo nije bilo u stanju da prikupi podatke o ovom zločinu:
Zato što tu postoji zaštita, ćutanje..Nije mogla da otvori to pitanje I da se cela priča odmota. To su ta tvojica koja su učestvovala. Oni znaju kada su braća ubijena, znaju apsolutno sve do detalja, ali njih pred sudom niko ne može da primora da bilo šta kažu. Oni jesu, sasvim sigurno, saučesnici u odvođenju, dovođenju, u skrivanju. Ali, oni nisu glavni i odgovorni.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine:
„To se desilo u jedno nesrećno vreme kada je država na neki način stajala iza tog zločina. Takve stvari, ako želimo evropsku budućnost, moramo da sprečimo. Mi još imamo problem da probijemo taj zid ćutanja, to pitanje neposrednih izvršilaca. Međutim, radićemo i dalje na tom predmetu. Svakako da nam je u interesu da otkrijemo neposredne izvršioce, a već smo došli jer je komandni lanac kroz onu drugu istragu koja se vodi protiv određenih ljudi, kroz lociranje Vlastimira Đorđevića kao naredbodavca. Mi smo faktički razrešili lanac tog zločina. Dakle tražimo neposredne izvršioce i tu postoji određeni krug lica koji je na neki način sumnjiv.“
Šta je po Nataši Kandić pokazala ova oslobađajuća presuda?
„To samo pokazuje da ovde, kao što imamo grupe koje prete nasiljem, koje pokazuju da su ponekad jače od države, tako imamo i grupe unutar institucija koje su u stanju da potpuno blokiraju proces, koji su u stanju da zaustave protok bilo kakvih informacija, čak i onih koje nisu značajne, ali bi pomogle da otkriju i da daju sliku, na primer, tih crvenih beretki.“
Gde leži odgovor?
Bruno Vekarić:
„Odgovor na sva ta pitanja se nalazi u policiji. Policajci, što možete videti kroz samu odbranu i postupak, da su to bile potpuno uniformisane izjave pripadnika policije i pripadnika MUP-a. Kada policija reši da otvori taj slučaj na pravi način, jer sve se zna i ko je bio i ko je pucao. Pretpostavljam da svi vrlo dobro među sobom mogu da odrede ko je izvršio neposredno ubistvo. Mnogo ljudi to zna koji su tada bili na tom mestu.“
Braća Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u Petrovom Selu 9. jula 1999. godine, gde su, dve godine kasnije u jednoj od dve grobnice pronađeni njihovi posmrtni ostaci.
Braća Bitići su bili američki državljani albanskog porekla i pripadnici takozvane "Atlantske brigade" koja je delovala u sklopu Oslobodilačke vojske Kosova.
"Ova presuda ovako da se oslobodi bilo ko ko je znao, ko je bio tamo kada su izvršena ubistva, to protivreči zdravom razumu", kaže predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, komentarišući oslobađajuću presudu za dvojicu bivših pripadnika MUP-a Srbije Sretena Popovića i Miloša Stojanovića.
Kandić, koja je na početku suđenja zastupala porodicu žrtva, javno je napustila ovaj slučaj - smatrajući “da je to jedno ruglo, jer taj slučaj pokazuje nemoć pravosuđa”.
Idemo da se napijemo..
S duge strane, oslobođeni policajci, rodbina i prijatelji imali su razloga za slavlje:
“Alo oslobođeni, poznajemo čoveka…Idemo da se napijemo sada!”
Obrazlažući oslobađajuću presudu Popoviću i Stojanoviću, predsedavajući sudskog veća Vesko Krstajić je rekao da "radnje opisane u preciziranoj optužnici od 3. septembra tokom dokaznog postupka nisu dokazane".
Krstajić je naglasio da je u izmenjenoj optužnici izostavljena ranija kvalifikacija "saizvršioci u ubistvu" koja je Popovića i Stojanovića teretila za pomaganje u ubistvu. Nova optužnica teretila ih je za povredu prava na pravično suđenje i mučenje.
"Nakon više od 90 saslušanih svedoka i veštaka došli smo do zaključka da ne stoje radnje koje se njima stavljaju na teret", naveo je Krstajić.
Tužilaštvo za ratne zločine nije zadovoljno isrečenom presudom i najavilo je žalbu, dok je branilac optuženih advokat Božo Prelević rekao da je zadovoljan:
„Nema nijednog dokaza, jer je vrlo jasno da su, ovde okrivljeni, braću Bitići, po naredbi generala Đorđevića, predali radnicima MUP-a, te nisu mogli znati kakva je njihova buduća sudbina. Ono što je takođe jasno, to je da u ovom postupku, ni policija, ni istražni sudija nisu imali mogućnosti da utvrde ko je ubio braću Bitići, kada ih je ubio – da li tada ili šest meseci posle toga, čime ih je ubio i s kojim motivom. Dakle, ništa od toga nije moglo biti utvrđeno, a ono što je sasvim jasno jeste da se radi o jednom gnusnom i teškom zločinu.“
Braća Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u Petrovom Selu 9. jula 1999. godine, gde su, dve godine kasnije u jednoj od dve grobnice pronađeni njihovi posmrtni ostaci.
Uhapšeni su zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju, spasavajuci svoje komšije, državljane Srbije, od Oslobodilačke vojske Kosova.
Sud u Prokuplju osudio ih je na 15 dana zatvora, a četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo gde su ubijeni.
Zaštita i ćutanje
Nataša Kandić kaže da Tužilaštvo nije bilo u stanju da prikupi podatke o ovom zločinu:
Zato što tu postoji zaštita, ćutanje..Nije mogla da otvori to pitanje I da se cela priča odmota. To su ta tvojica koja su učestvovala. Oni znaju kada su braća ubijena, znaju apsolutno sve do detalja, ali njih pred sudom niko ne može da primora da bilo šta kažu. Oni jesu, sasvim sigurno, saučesnici u odvođenju, dovođenju, u skrivanju. Ali, oni nisu glavni i odgovorni.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine:
„To se desilo u jedno nesrećno vreme kada je država na neki način stajala iza tog zločina. Takve stvari, ako želimo evropsku budućnost, moramo da sprečimo. Mi još imamo problem da probijemo taj zid ćutanja, to pitanje neposrednih izvršilaca. Međutim, radićemo i dalje na tom predmetu. Svakako da nam je u interesu da otkrijemo neposredne izvršioce, a već smo došli jer je komandni lanac kroz onu drugu istragu koja se vodi protiv određenih ljudi, kroz lociranje Vlastimira Đorđevića kao naredbodavca. Mi smo faktički razrešili lanac tog zločina. Dakle tražimo neposredne izvršioce i tu postoji određeni krug lica koji je na neki način sumnjiv.“
Šta je po Nataši Kandić pokazala ova oslobađajuća presuda?
„To samo pokazuje da ovde, kao što imamo grupe koje prete nasiljem, koje pokazuju da su ponekad jače od države, tako imamo i grupe unutar institucija koje su u stanju da potpuno blokiraju proces, koji su u stanju da zaustave protok bilo kakvih informacija, čak i onih koje nisu značajne, ali bi pomogle da otkriju i da daju sliku, na primer, tih crvenih beretki.“
Gde leži odgovor?
Bruno Vekarić:
„Odgovor na sva ta pitanja se nalazi u policiji. Policajci, što možete videti kroz samu odbranu i postupak, da su to bile potpuno uniformisane izjave pripadnika policije i pripadnika MUP-a. Kada policija reši da otvori taj slučaj na pravi način, jer sve se zna i ko je bio i ko je pucao. Pretpostavljam da svi vrlo dobro među sobom mogu da odrede ko je izvršio neposredno ubistvo. Mnogo ljudi to zna koji su tada bili na tom mestu.“
