Pronalazak lica sa prostora bivše Jugoslavije, nestalih u ratnim sukobima, svake godine biva sve manji. To zabrinjava, ne samo porodice žrtava i lokalne predstavnike udruženja nestalih lica, već i međunarodne organizacije, kao što je Crveni krst. Mnogi se slažu u tome da bi inicijativa u vezi sa stvaranjem zajedničke Rezolucije o nestalim licima, mogla znatno da ubrza procese pronalaženja i identifikacije nestalih osoba.
Po poslednjim podacima 15.655 ljudi još uvek se vode kao nestali u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, istakli su predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta povodom 30. avgusta Međunarodnog dana nestalih.
Komisija za nestala lica Vlade Srbije saopštila je da će posebno insistirati na jačanju bilateralne i regionalne saradnje u rešavanju tog problema.
Predsednik te komisije, Veljko Odalović, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je za razliku od Bosne i Hercegovine (BiH) sa Hrvatskom potpisan međudržavni sporazum, ali da on još uvek ne daje ozbiljne rezultate i da je proces ekshumacije i identifikacije tela veoma važno regionalno pitanje. On u stvaranju zajedničke rezolucije o nestalim licima vidi mogući brži napredak u pogledu otkrivanja sudbine nestalih:
"Ona je imala i jedan, da ga tako nazovem, obavezujući karakter jer bi ona, time što smo je mi koji se ovom problematikom bavimo na određeni način zajednički usvojili, usaglasili je, bila obavezujuća i za državne organe, institucije, za Sudove, Tužilaštva da procesuiraju zločine, da nam jednostavno pruže pomoć u prikupljanju novih informacija, da oni koji se bave identifikacijom reše pitanje 500 tela u Hrvatskoj, 400 tela u mrtvačnici u Prištini, i ko zna koliko tela u Tuzli koja se nalaze u procesu identifikacije... Dobro bi bilo da pošaljemo zajedničku poruku svima, da tražimo da se svi krajnje profesionalno i odgovorno odnose prema ovom problemu."
I predstavnici udruženja nestalih osoba veruju da bi jedna takva rezolucija bila dobar znak za vlade u regionu da što pre obave sve potrebne pretrage na lokacijama koje su već poznate.
Zabrinutost zbog sporosti u rasvetljavanju sudbina
Ipak, Čedomir Marić, predsednik koordinacije udruženja porodica nestalih, govoreći za RSE, iznosi jedno – ali:
"Ali samo da ne ostane na papiru. Da ta rezolucija ne bude samo papir nego da taj papir bude podsticaj za što bržu implementaciju svega toga. Znači, da se što pre implementira takva rezolucija, tako nešto bi nas sigurno ohrabrilo. A, s druge strane, sporazum koji je ranije potpisan, činjenica je da nema poltičke volje da se to ubrza – jednostavno ne postoji."
Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Bosni i Herecegovini u periodu od 1992 – 1995. godine nestalo je 11.466 lica. U Hrvatskoj je od 1991 – 1995. godine nestalo 2300 lica, a na Kosovu od 1998 – 2000. godine, nestalo je 1.889 ljudi.
Šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Pol – Anri Arni, iznosi neke zapanjujuće podatke koje najveći broj građana u regionu, zapravo, i ne zna:
"Danas, od 34.372 lica koja su nestala širom ovog regiona, sudbina 15.655 i dalje je nepoznata. Međunarodni komitet Crvenog krsta je duboko zabrinut zbog sporog odvijanja ovog procesa. Daću vam neke podatke: u proteklih 12 meseci, pronađeni su odgovori i posmrtni ostaci za svega 1.149 ljudi i to uglavnom u BiH; broj razrešenih slučajeva u vezi sa sukobima u Hrvatskoj i na Kosovu veoma je mali i iz godine u godinu se sve više smanjuje."
Govoreći o tome, koje korake treba prve preduzeti kako bi se proces pronalaska tela nestalih ubrzao, Veljko Odalović kaže:
"Prvo, uraditi ekshumaciju svih poznatih grobnih mesta. Znači, da li je u pitanju Hrvatska, da li je Bosna i Hercegovina, da li je Kosovo, ako ima bilo ko sa saznanjem da i u Srbiji postoji takvo mesto ja sam spreman, kao što smo to pre dve godine uradili, da odem sa njim i da to uradimo. Znači, to je prva i najvažnija stvar. Naravno, onda je vrlo važna identifikacija tela koja se nalaze u postupku, znači sistem DNA analize treba produbiti i podići na viši nivo. Zato je bitno da porodice znaju da se radi i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu, da se svugde gde postoje informacije rade ekshumacije, da bi se ubrzao proces identifikacija i da se vrati vera u proces."
I domaći i međunarodni predstavnici, slažu se u tome da je identifikacija tela nestalih kao i njihovo vraćanje porodicama, važno političko pitanje, jer će od njegovog rešavanja u velikoj meri zavisiti proces pomirenja u regionu. Možda upravo zbog toga, izjava Pol-Anri Arnija, može zvučati i kao jedna vrsta prekora vladama u regionu:
"Broj od 15.655 ljudi za čije se sudbine ne zna, prevelik je za postizanje pomirenja na Zapadnom balkanu. Vlade u regionu treba da učine mnogo više."
Po poslednjim podacima 15.655 ljudi još uvek se vode kao nestali u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, istakli su predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta povodom 30. avgusta Međunarodnog dana nestalih.
Komisija za nestala lica Vlade Srbije saopštila je da će posebno insistirati na jačanju bilateralne i regionalne saradnje u rešavanju tog problema.
Predsednik te komisije, Veljko Odalović, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je za razliku od Bosne i Hercegovine (BiH) sa Hrvatskom potpisan međudržavni sporazum, ali da on još uvek ne daje ozbiljne rezultate i da je proces ekshumacije i identifikacije tela veoma važno regionalno pitanje. On u stvaranju zajedničke rezolucije o nestalim licima vidi mogući brži napredak u pogledu otkrivanja sudbine nestalih:
"Ona je imala i jedan, da ga tako nazovem, obavezujući karakter jer bi ona, time što smo je mi koji se ovom problematikom bavimo na određeni način zajednički usvojili, usaglasili je, bila obavezujuća i za državne organe, institucije, za Sudove, Tužilaštva da procesuiraju zločine, da nam jednostavno pruže pomoć u prikupljanju novih informacija, da oni koji se bave identifikacijom reše pitanje 500 tela u Hrvatskoj, 400 tela u mrtvačnici u Prištini, i ko zna koliko tela u Tuzli koja se nalaze u procesu identifikacije... Dobro bi bilo da pošaljemo zajedničku poruku svima, da tražimo da se svi krajnje profesionalno i odgovorno odnose prema ovom problemu."
I predstavnici udruženja nestalih osoba veruju da bi jedna takva rezolucija bila dobar znak za vlade u regionu da što pre obave sve potrebne pretrage na lokacijama koje su već poznate.
Zabrinutost zbog sporosti u rasvetljavanju sudbina
Ipak, Čedomir Marić, predsednik koordinacije udruženja porodica nestalih, govoreći za RSE, iznosi jedno – ali:
Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Bosni i Herecegovini u periodu od 1992 – 1995. godine nestalo je 11.466 lica. U Hrvatskoj je od 1991 – 1995. godine nestalo 2300 lica, a na Kosovu od 1998 – 2000. godine, nestalo je 1.889 ljudi.
Šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Pol – Anri Arni, iznosi neke zapanjujuće podatke koje najveći broj građana u regionu, zapravo, i ne zna:
"Danas, od 34.372 lica koja su nestala širom ovog regiona, sudbina 15.655 i dalje je nepoznata. Međunarodni komitet Crvenog krsta je duboko zabrinut zbog sporog odvijanja ovog procesa. Daću vam neke podatke: u proteklih 12 meseci, pronađeni su odgovori i posmrtni ostaci za svega 1.149 ljudi i to uglavnom u BiH; broj razrešenih slučajeva u vezi sa sukobima u Hrvatskoj i na Kosovu veoma je mali i iz godine u godinu se sve više smanjuje."
Govoreći o tome, koje korake treba prve preduzeti kako bi se proces pronalaska tela nestalih ubrzao, Veljko Odalović kaže:
"Prvo, uraditi ekshumaciju svih poznatih grobnih mesta. Znači, da li je u pitanju Hrvatska, da li je Bosna i Hercegovina, da li je Kosovo, ako ima bilo ko sa saznanjem da i u Srbiji postoji takvo mesto ja sam spreman, kao što smo to pre dve godine uradili, da odem sa njim i da to uradimo. Znači, to je prva i najvažnija stvar. Naravno, onda je vrlo važna identifikacija tela koja se nalaze u postupku, znači sistem DNA analize treba produbiti i podići na viši nivo. Zato je bitno da porodice znaju da se radi i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu, da se svugde gde postoje informacije rade ekshumacije, da bi se ubrzao proces identifikacija i da se vrati vera u proces."
I domaći i međunarodni predstavnici, slažu se u tome da je identifikacija tela nestalih kao i njihovo vraćanje porodicama, važno političko pitanje, jer će od njegovog rešavanja u velikoj meri zavisiti proces pomirenja u regionu. Možda upravo zbog toga, izjava Pol-Anri Arnija, može zvučati i kao jedna vrsta prekora vladama u regionu:
"Broj od 15.655 ljudi za čije se sudbine ne zna, prevelik je za postizanje pomirenja na Zapadnom balkanu. Vlade u regionu treba da učine mnogo više."
