Intervju Radovana Karadzica agenciji Rojters, u kojem kaze da mu je zao zrtava tog rata, ali da mu je savest cista, pokrenuo je nekoliko pitanja, od nedoumice – da li Karadzic zaista zali za zrtvama rata, ili, pak, pokusava da popravi svoju poziciju pred pocetak sudjenja, do pitanja etickog tipa - zbog cega ugledna agencija, na takav nacin, daje publicitet osobi optuzenoj za najstrasnije zlocine u novijoj istoriji?

"Žalim zbog onoga što se dogodilo tokom rata u Bosni - izgubljeno je mnogo života, patnji ljudi pripadnika svih naroda i razaranja porodica i imovine", naveo je Karadzic u pisanom intervjuu za Rojters.

Kome Radovan Karadzic porucuje da zali za zrtvama? Oni koji su podrzavali njegovu ratnu politiku, verovatno, tako nesto ne zele da cuju, a oni koji su bili zrtve takve politike – jos manje, jer prosto ne veruju!

Hajra Catic iz Udruzenja “Zene Srebrenice”:

“Mene, zaista, izjave Radovana Karadzica, zlocinca, uopste ne iznenadjuju. On nema sta ne govori, i nema cime se ne sluzi. Kada ga vidim na teveiziji, ja prebacim na neki drugi kanal. Ne mogu da slusam njegove izjave i njegove lazi.”

Munira Subasic iz Udruzenja “Majki enklave Srebrenica i Zepa”:

“Njegovo pokajanje je lazno pokajanje, kako bi sebi iznudio manju kaznu.”

Iako tvrdi da mu je žao svih izgubljenih života tokom sukoba od 1992 - 1995. , Karadzic, istovremeno, napominje da mu je savest potpuno cista:

“Ne žalim zbog sopstvene uloge, ja nisam tražio javnu funkciju, ali kad sam je dobio obavljao sam svoje dužnosti u najboljem interesu ljudi koji su mi u srcu”.

Bolje da je rekao gde su grobnice

„Pogledajte, kako je moguce!? Znaci, zna sta se sve tamo desilo, zna da je on jedan od organizatora genocida u Srebrenici, a cuj – savjest mu cista. Savjest mu je cista zasto sto je toliko, vjerovatno, pobio, a ono ostalo je protjerao. Nema gdje nas nema, na kojem kontinentu!“, kaze Hajra Catic.

Munira Subasic smatra da bi bilo bolje da je Karadziceva poruka imala drugaciji karakter:

„Da je kazao javno – tu i tu se nalazi ta grobnica, tu i tu se nalazi ta grobnica. Neka majke pronadju kosti svoje djece, pa mozda ce im, na neki nacin, biti lakse bar u dusi, a onaj teret i onaj zlocin i genocid koji sam ja napravio i planirao sa mojim kolegama, mislim da ce biti olasan za one majke koje, ipak, cetrnaest godina tragaju za kostima svojih najmilijih. I onda bih pomislila da se pokajao za sve to.“

Ono sto se, takodje, postavlja kao problem u ovom slucaju je i pitanje opravdanosti i eticnosti tog intervjua.

Svetlana Slapsak, antropolg i publicista, je duboko uverena da je ovaj intervju neetican, nemoralan, uvredljiv za zrtve i, konacno, dobra opomena da, nakon toliko godina, proces odgovornosti i suocavanja sa prosloscu u Srbiji nikad nije obavljen.

„Ja se, zaista, cudim jednoj takvoj agenciji, medjunarodno poznatoj agenciji, jednoj od najstarijih, na kraju krajeva, da sebi dozvoli takav gaf da intervjuise Radovana Karadzica. To mogu da objasnim jedinom ignorancijom i neznanjem toga da ce im Karadzic, sasvim sigurno, dati stereotipske odgovore koje bismo svi mi koji poznajemo situaciju, koji smo „native“ - sto bi se reklo domoroci, koju mi jako dobro prepoznajemo i tacno znamo sta bi on hteo da kaze i sta bi on rekao. I to je on upravo i uradio. On je rekao ono sto je potpuno predvidljivo.“

Besmisao intervjua

Misljenje Svetlane Slapsak deli i Petar Lukovic, glavni urednik portala E-novine:

„Ako ovo Rojters, ili ne znam ko, smatra intervjuom koji zasluzuje paznju, onda mislim da vise nismo u istom poslu. Ne vidim nikakvu novinarsku znatizelju da razgovaramo sa psihopatom kao sto je Karadzic, niti vidim, uopste, nekakvu potrebu da komentarisem reci psihopate i zlocinca kao sto je Radovan Karadzic.“

Na cemu Svetlana Slapsak temelji svoju argumentaciju protiv intervjua sa Karadzicem?

„Element koji odredjuje, ako hocete, kontekst sudjenja u Hagu jeste da nema smrtne kazne i u tome smislu je argument protiv intervjuisanja zatvorenika skoro apsolutan. Oni nemaju sta da traze. Oni ne traze spasenje svog zivota pa da im se odobri mogucnost dopiranja do javnosti i u ovome smislu, koji je, inace, po mom uverenju duboko nekorektan. Tako da, sa tim da nema smrtne kazne, otpada svaki razlog da se tim ljudima daje bilo kakva paznja u javnosti i da im se da mogucnost da jos nesto kazu, sto vise nije spasavanje njihovog zivota, nego zapravo, da sasvim otvoreno kazemo, vodjenje politike.“

Besmisao intervjua sa Karadzicem Petar Lukovic vidi u samom polazistu - cinjenici da ce svi bitni elementi biti duboko sakriveni:

„Nece reci da je kriv. Nece reci da je rat vodio iz svojih ludackih, zlocinackih, ili vec ne znam kakvih gerontoloskih potreba. Nece reci da je bio naredbodavac najstrasnijeg zlocina. Nece reci da je bio ideolog koji je to sve radio u saradnji sa Srbijom, da je ucestvovao u ratu kao jedan deo zlocinacke formacije u kojoj su ucestvovali i Milosevic i knizevnici i UDBA i SANU... i vise ne znam ko. Dakle, to nece reci!“