Skupština Srbije je pred jednomesečnim odmorom. Na letnju pauzu poslanici odlaze bez izglasanih zakona, ali sa dogovorom Demokratske stranke, G 17 plus i Liberalno demokratske partije o prolongiranju glasanja za mesec dana, kako bi se uz sporne izmene Zakona o informisanju pred poslanicima našao i set drugih medijskih zakona.
To je naime, bila cena LDP za podršku Zakonu o informisanju, pošto su se oko tog zakonskog predloga razišle vladajuće partije.
No, taman kada su novinarska udruženja pozdravila dogovor, tumačeći to kao spremnost da se sporni predlog zakona popravi, stigli su demati takvog vidjenja.
Izmene zakona o informisanju će biti izglasane u ovom obliku, objašnjava za naš program šefica poslaničke grupe G 17 plus Suzana Grubješić, koja ne isključuje mogućnost da je zbog ovog zakona stabilnost Vlade dovedena u pitanje:
“Ovaj zakon je prošao i načelnu raspravu i raspravu u pojedinostima, i ostalo je samo da se u danu za glasanje 31. avgusta izjasnimo. Ništa više. Problem je kada bilo koji zakonski predlog koji Vlada uputi nema većinu, i nemojmo da se pravimo da nije problem. Da li će eskalirati u nešto veće to ćemo videti.”
U istovetnim saopštenjima DS-a, G17 i LDP-a navedeno je da je neophodno da sadašnji Zakon o javnom informisanju bude promenjen, ali i da je za sednicu 31. avgusta potrebno pripremiti i set ostalih medijskih zakona, Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, izmenu Zakona o radio-difuziji, Zakon o oglašavanju.
Zakon će biti izmenjen ili ne?
I dok iz Liberalno-demokratske partije saopštavaju da u radu na izmenama Zakona o javnom informisanju žele da razgovaraju sa udruženjima novinara i profesionalnih emitera, Savetom Evrope, Evropskom unijom, i misijom OEBS-a a ne sa strankama, što asocira da će, po njihovom tumačenju, zakon biti menjan.
U Demokratskoj stranci, pak, kažu da to ne mora biti. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe:
“Da se sve ono što je neophodno zakonom regulisati uradi, uslovno rečeno, istovremeno. To ne mora da znači nužno i promenu ovog zakona. Postoji stranka u vladajućoj koaliciji koja ima problem sa tim zakonom, to niko nije ni pokušavao da sakrije. Ja verujem da to nije nešto zbog čega će Vlada biti destabilizovana.“
Interesantno je i da je dok je trajao dogovor DS, G 17 i opzicione LDP, upravo zbog odbijanja socijalista da podrže zakon o informisanju, predsednica Skupštine Slavica Djukić Dejanović, inače visoki funkcioner SPS-a, demantovala da je glasanje odloženo zbog problema oko parlamentarne većine:
“Nijedan zakon posebno, zaista, nije bio razlog, ali ne isključujem mogućnost da će se o svim zakonskim aktima i glasanju razgovarati medju zainteresovanima, i da će različitih uticaja biti i u ovom periodu odlaganja.“
Država je u rasulu
Sve to vraća na početno pitanje, šta se dešava u vladajućoj koaliciji. Za opoziciju nema dvojbe. Dragan Todorović, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke:
“U ovakvoj situaciji u svakoj, da kažem, iole normalnoj državi ili vladajućoj većini ovako nešto bi bio dovoljan razlog da predsednik Vlade podnese ostavku, i da se, ili stvori nova većina, ili da se ide na prevremene izbore.“
I Aleksandar Vučić iz Srpske napredne stranke smatra:
“Da se država nalazi u potpunom rasulu. Jer država nije u stanju da obezbedi većinu u skupštini za svoje zakone, vlast ne zna šta će da uradi ni 31. avgusta.“
Da vladajuće stranke imaju problem više nije prbolem ni njima samima da priznaju. Ipak, izbori za koje se opozicija verbalno zalaže čini se da su najmanje realno rešenje. Neki ga vide u promeni sastava vladajuće koalicije.
Sociolog Zagorka Golubović kaže da logika ili – ili, poput one, na primer, izbori ili cenzura, nije logika, te objašnjava da bi izbori bili najgore moguće rešenje u ovom trenutku:
“U vreme kad mi živimo u takvim uslovima, u takvoj krizi, sa deficitom budžeta koji se sve više povećava, a ministarka finansija vidi rešenje toga problema što će samo nove dodatne namete staviti na gradjane, onda izbori apsolutno nisu rešenje. Da li će ovaj zakon dovesti u pitanje ovu Vladu ili neće, po meni nije čak ni to bitno, po meni je bitno da neće dovesti ni do kakave solucije.”
To je naime, bila cena LDP za podršku Zakonu o informisanju, pošto su se oko tog zakonskog predloga razišle vladajuće partije.
No, taman kada su novinarska udruženja pozdravila dogovor, tumačeći to kao spremnost da se sporni predlog zakona popravi, stigli su demati takvog vidjenja.
Izmene zakona o informisanju će biti izglasane u ovom obliku, objašnjava za naš program šefica poslaničke grupe G 17 plus Suzana Grubješić, koja ne isključuje mogućnost da je zbog ovog zakona stabilnost Vlade dovedena u pitanje:
“Ovaj zakon je prošao i načelnu raspravu i raspravu u pojedinostima, i ostalo je samo da se u danu za glasanje 31. avgusta izjasnimo. Ništa više. Problem je kada bilo koji zakonski predlog koji Vlada uputi nema većinu, i nemojmo da se pravimo da nije problem. Da li će eskalirati u nešto veće to ćemo videti.”
U istovetnim saopštenjima DS-a, G17 i LDP-a navedeno je da je neophodno da sadašnji Zakon o javnom informisanju bude promenjen, ali i da je za sednicu 31. avgusta potrebno pripremiti i set ostalih medijskih zakona, Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, izmenu Zakona o radio-difuziji, Zakon o oglašavanju.
Zakon će biti izmenjen ili ne?
I dok iz Liberalno-demokratske partije saopštavaju da u radu na izmenama Zakona o javnom informisanju žele da razgovaraju sa udruženjima novinara i profesionalnih emitera, Savetom Evrope, Evropskom unijom, i misijom OEBS-a a ne sa strankama, što asocira da će, po njihovom tumačenju, zakon biti menjan.
U Demokratskoj stranci, pak, kažu da to ne mora biti. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe:
“Da se sve ono što je neophodno zakonom regulisati uradi, uslovno rečeno, istovremeno. To ne mora da znači nužno i promenu ovog zakona. Postoji stranka u vladajućoj koaliciji koja ima problem sa tim zakonom, to niko nije ni pokušavao da sakrije. Ja verujem da to nije nešto zbog čega će Vlada biti destabilizovana.“
Interesantno je i da je dok je trajao dogovor DS, G 17 i opzicione LDP, upravo zbog odbijanja socijalista da podrže zakon o informisanju, predsednica Skupštine Slavica Djukić Dejanović, inače visoki funkcioner SPS-a, demantovala da je glasanje odloženo zbog problema oko parlamentarne većine:
“Nijedan zakon posebno, zaista, nije bio razlog, ali ne isključujem mogućnost da će se o svim zakonskim aktima i glasanju razgovarati medju zainteresovanima, i da će različitih uticaja biti i u ovom periodu odlaganja.“
Država je u rasulu
Sve to vraća na početno pitanje, šta se dešava u vladajućoj koaliciji. Za opoziciju nema dvojbe. Dragan Todorović, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke:
“U ovakvoj situaciji u svakoj, da kažem, iole normalnoj državi ili vladajućoj većini ovako nešto bi bio dovoljan razlog da predsednik Vlade podnese ostavku, i da se, ili stvori nova većina, ili da se ide na prevremene izbore.“
I Aleksandar Vučić iz Srpske napredne stranke smatra:
“Da se država nalazi u potpunom rasulu. Jer država nije u stanju da obezbedi većinu u skupštini za svoje zakone, vlast ne zna šta će da uradi ni 31. avgusta.“
Da vladajuće stranke imaju problem više nije prbolem ni njima samima da priznaju. Ipak, izbori za koje se opozicija verbalno zalaže čini se da su najmanje realno rešenje. Neki ga vide u promeni sastava vladajuće koalicije.
Sociolog Zagorka Golubović kaže da logika ili – ili, poput one, na primer, izbori ili cenzura, nije logika, te objašnjava da bi izbori bili najgore moguće rešenje u ovom trenutku:
“U vreme kad mi živimo u takvim uslovima, u takvoj krizi, sa deficitom budžeta koji se sve više povećava, a ministarka finansija vidi rešenje toga problema što će samo nove dodatne namete staviti na gradjane, onda izbori apsolutno nisu rešenje. Da li će ovaj zakon dovesti u pitanje ovu Vladu ili neće, po meni nije čak ni to bitno, po meni je bitno da neće dovesti ni do kakave solucije.”
