U nesrećama na putevima u Srbiji u 2008. godini je poginulo 897 osoba dok je do kraja jula ove godine smrtno stradalo 453 učesnika u saobraćaju.
Ovaj katastrofalni bilans uveliko je i posledica veoma lošeg stanja srpskih puteva, zbog čega su nadležni preduzeli hitnu akciju sanacije takozvanih "crnih tačaka", na kojima vozači najčešće gube živote.
Samo u jednoj godini, 2008, u Srbiji se dogodilo 67.708 saobraćajnih nezgoda, a država je usled materijalne štete i drugih troškova izgubila milijardu dolara, govore zvanični podaci.
Mapa sa 250 opasnih mjesta na putevima, tzv. "crne tačke" Zbog toga je Srbija pokrenula hitnu akciju sanacije stotinu "crnih tačaka", najrizičnijih mesta na domaćim putevima, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2009. godine. Oznakom "crna tačka" u saobraćaju u Srbiji su obeležene deonice sa slabom preglednošću i lošim kolovozom, na kojima je u poslednjih par godina poginulo više od desetoro ljudi, a takvih mesta na domaćim putevima ima ukupno 262.
Milutin Mrkonjić, srpski ministar za infrastrukturu, izjavio je da su putevi u Srbiji po stepenu bezbednosti na evropskom proseku, ali da su potrebna veća ulaganja da bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća.
"Ulaganje od 50 miliona evra u naše puteve godišnje smanjilo bi, na period od 20 godina, broj nastradalih i mrtvih za 5.500 hiljada. To bi bila ušteda, ja o tome manje govorim ali je vrlo značajna, od negde oko 400 miliona evra za našu zemlju. Dakle, za jedan uloženi dinar u puteve godišnje vratilo bi se 8 dinara, na period od 20 godina," rekao je Mrkonjić.
Prema nekim istraživanjima, po kvalitetu saobraćajne infrastukture Srbija je na 83. mestu u svetu i polovina njenih puteva je u katastrofalnom stanju. Velikim delom i zbog toga što je za održavanje njene putne mreže potrebno milijardu i po evra godišnje, a do sada se izdvajalo samo 300 miliona.
Damir Okanović, iz Komiteta Srbije za bezbednost saobraćaja, kaže za RSE da postoji nekoliko činjenica zbog kojih su naši putevi daleko lošiji od evropskih.
"Ne samo da nisu komforni, znači ne pričamo o tome da li je put ravan ili neravan pa vam izaziva neprijatnost u putovanju, nego definitivno nisu bezbedni, u smislu što nisu često adekvatno obeleženi. Postoje neobeležene predvidljive opasnosti na putu. Takođe, imamo deonice puta koje su loše isprojektovane," rekao je Okanović za RSE.
Po broju nezgoda i kritičnih tačaka najgori put u Srbiji je Ibarska magistrala, dok su najbezbedniji putni pravci delovi Koridora 10 na kojima postoji pun profil autoputa. Mrkonjić je rekao da je krivac načešće ljudski faktor.
Milutin Mrkonjić, Foto: Vesna Anđić"Prvi faktor – naravno nisam to rekao kad sam otišao u Valjevo na onom mestu gde su poginula četiri mladića – svuda je čovek, i samo čovek. Onda je auto, pa tek onda put, a krivicu utvrđuje policija. Od momenta kad ste me prozvali, ne znam gde sam tačno bio, možda u Skupštini, i kad ste od toga napravili cirkus, počeo sam da se vezujem, u 65. godini, i zahvaljujem vam zbog toga – pre toga se nikad nisam vezivao. Dakle, to je delovalo na mene i ja sam u ovim godinama počeo da se vezujem," dodao je ministar.
Srpska putna mreža dugačka je više od 40.000 hiljada kilometara, od čega je oko 500 kilometara autoputeva.
Okanović kaže da ne postoji realna statistička slika koliko su opasni srpski putevi zbog toga što se, kada se analiziraju saobraćajne nezgode, kao relevantni uzimaju prvobitni podaci policije, a ne pravosnažna sudska odluka.
"U jako velikom broju slučajeva, prvi izveštaj govori da je za saobraćajnu nezgodu kriv vozač koji nije prilagodio brzinu stanju i uslovima puta. I onda, kada realno put jeste kriv – recimo, postoji rupa na putu ili blato na putu, ili put nije dobro projektovan, ili nije dobro održavan – ne dobijemo informaciju da je kriv put nego dobijemo informaciju da je kriv učesnik u saobraćaju, odnosno da je kriv ljudski faktor. I zbog toga, po zvaničnim statistikama, naši putevi ne da spadaju u evropski prosek, nego su u samom vrhu po bezbednosti – što bi bilo jako lepo kad bi bilo tačno."
Tako je u analizi 3.000 hiljade kilometara domaćih puteva zaključeno da je tri odsto putne mreže u Srbiji nebezbedno, dok je jedan odsto na najvišem nivou bezbednosti. Posle svih ovih brojki i analiza, nije čudila reakcija vozača u Beogradu.
"Užas i katastrofa! Samo što nisam sleteo s puta iz pravca Kragujevca ka Topoli. Ima jedna deonica gde je baš užasno. Kao neko klizište, i to baš dosta dugo stoji, mislim duže od godinu dana," rekao je jedan, dok je drugi dodao:
"Pa najgore su neke crne tačke, udarne rupe, koje se ne saniraju dobro – tako da ipak malo pažljivije vozim."
Francuz koji živi u Beogradu tri godine nije krio svoje impresije o srpskim putevima.
"Pa ne mogu baš da ih pohvalim. Znači, u centru grada imate rupetine, a van grada – zavisi. Na primer, kod mene u Šumadiji ima mesta gde su putevi dobri, ali u globalu nisu dobri. Ja sam zbog ovakvih puteva uništio zadnje amortizere. Vozite normalnim putem, odjednom upadnete u rupu i amortizer pukne. Ovi važni pravci su dobri, ali ako malo skrenete levo ili desno bude problem."
Kao najveći problem je izdvojio signalizaciju: "Nije sve dobro obeleženo."
Ovaj katastrofalni bilans uveliko je i posledica veoma lošeg stanja srpskih puteva, zbog čega su nadležni preduzeli hitnu akciju sanacije takozvanih "crnih tačaka", na kojima vozači najčešće gube živote.
Samo u jednoj godini, 2008, u Srbiji se dogodilo 67.708 saobraćajnih nezgoda, a država je usled materijalne štete i drugih troškova izgubila milijardu dolara, govore zvanični podaci.
Milutin Mrkonjić, srpski ministar za infrastrukturu, izjavio je da su putevi u Srbiji po stepenu bezbednosti na evropskom proseku, ali da su potrebna veća ulaganja da bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća.
"Ulaganje od 50 miliona evra u naše puteve godišnje smanjilo bi, na period od 20 godina, broj nastradalih i mrtvih za 5.500 hiljada. To bi bila ušteda, ja o tome manje govorim ali je vrlo značajna, od negde oko 400 miliona evra za našu zemlju. Dakle, za jedan uloženi dinar u puteve godišnje vratilo bi se 8 dinara, na period od 20 godina," rekao je Mrkonjić.
Prema nekim istraživanjima, po kvalitetu saobraćajne infrastukture Srbija je na 83. mestu u svetu i polovina njenih puteva je u katastrofalnom stanju. Velikim delom i zbog toga što je za održavanje njene putne mreže potrebno milijardu i po evra godišnje, a do sada se izdvajalo samo 300 miliona.
Damir Okanović, iz Komiteta Srbije za bezbednost saobraćaja, kaže za RSE da postoji nekoliko činjenica zbog kojih su naši putevi daleko lošiji od evropskih.
"Ne samo da nisu komforni, znači ne pričamo o tome da li je put ravan ili neravan pa vam izaziva neprijatnost u putovanju, nego definitivno nisu bezbedni, u smislu što nisu često adekvatno obeleženi. Postoje neobeležene predvidljive opasnosti na putu. Takođe, imamo deonice puta koje su loše isprojektovane," rekao je Okanović za RSE.
Po broju nezgoda i kritičnih tačaka najgori put u Srbiji je Ibarska magistrala, dok su najbezbedniji putni pravci delovi Koridora 10 na kojima postoji pun profil autoputa. Mrkonjić je rekao da je krivac načešće ljudski faktor.
Srpska putna mreža dugačka je više od 40.000 hiljada kilometara, od čega je oko 500 kilometara autoputeva.
Okanović kaže da ne postoji realna statistička slika koliko su opasni srpski putevi zbog toga što se, kada se analiziraju saobraćajne nezgode, kao relevantni uzimaju prvobitni podaci policije, a ne pravosnažna sudska odluka.
"U jako velikom broju slučajeva, prvi izveštaj govori da je za saobraćajnu nezgodu kriv vozač koji nije prilagodio brzinu stanju i uslovima puta. I onda, kada realno put jeste kriv – recimo, postoji rupa na putu ili blato na putu, ili put nije dobro projektovan, ili nije dobro održavan – ne dobijemo informaciju da je kriv put nego dobijemo informaciju da je kriv učesnik u saobraćaju, odnosno da je kriv ljudski faktor. I zbog toga, po zvaničnim statistikama, naši putevi ne da spadaju u evropski prosek, nego su u samom vrhu po bezbednosti – što bi bilo jako lepo kad bi bilo tačno."
Tako je u analizi 3.000 hiljade kilometara domaćih puteva zaključeno da je tri odsto putne mreže u Srbiji nebezbedno, dok je jedan odsto na najvišem nivou bezbednosti. Posle svih ovih brojki i analiza, nije čudila reakcija vozača u Beogradu.
"Užas i katastrofa! Samo što nisam sleteo s puta iz pravca Kragujevca ka Topoli. Ima jedna deonica gde je baš užasno. Kao neko klizište, i to baš dosta dugo stoji, mislim duže od godinu dana," rekao je jedan, dok je drugi dodao:
"Pa najgore su neke crne tačke, udarne rupe, koje se ne saniraju dobro – tako da ipak malo pažljivije vozim."
Francuz koji živi u Beogradu tri godine nije krio svoje impresije o srpskim putevima.
"Pa ne mogu baš da ih pohvalim. Znači, u centru grada imate rupetine, a van grada – zavisi. Na primer, kod mene u Šumadiji ima mesta gde su putevi dobri, ali u globalu nisu dobri. Ja sam zbog ovakvih puteva uništio zadnje amortizere. Vozite normalnim putem, odjednom upadnete u rupu i amortizer pukne. Ovi važni pravci su dobri, ali ako malo skrenete levo ili desno bude problem."
Kao najveći problem je izdvojio signalizaciju: "Nije sve dobro obeleženo."