Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac očekuje da će, i pored svetske ekonomske krize, domaća odbrambena industrija uspeti da ponovi prošlogodišnji uspeh, kada je na strano tržište izvezla naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od 400 miliona dolara, što je čini najuspešnijom industrijskom granom u zemlji. Očekivanju ministra trebalo bi da doprinese i upravo otvoren sajam naoružanja "Partner 2009", koji neskriveno poziva potencijalne kupce postojećih i najnovijih vojnih dostignuća Srbije:
Dragan Šutanovac“Naprosto ovo je izlog domaće industrije i ukoliko želite da se pojavite ozbiljno sa domaćom industrijom u inostranstvu, morate da imate jedan ozbiljan sajam. A to što imamo 74 ili 75 izlagača i to što imamo izlagače iz preko 13 zemalja i veliki broj stranih delegacija dokazuje da zaista postoji potencijal.”
Ono što bi moglo da predstavlja problem je odluka Vlade da se profit javnih preduzeća, u koja spada i srpski izvoznik oružja firma “Jugoimport SDPR”, sliva direktno u budžet. Šutanovac, međutim, smatra da ta odluka nije konačna:
“Mi imamo želju da jedan deo sredstava, koja obezbeđuje “Jugoimport SDPR” putem prodaje domaćih proizvoda na stranom tržištu, stavimo u funkciju izgradnje, pre svega kovačnice u Krušiku i u nekim drugim kapacitetima u ovih šest fabrika koje se nalaze u Srbiji. Ako to ne bismo uradili tako direktno, morali bismo opet indirektno da pomognemo kao država i subvencionišemo,i ne mislim da je to pravo rešenje.”
Najznačajniji kupci ovdašnjeg naoružanja su, tradicionalno, zemlje Bliskog istoka. Stevan Nikčević, generalni direktor “Jugoimport SDPR”:
“Zalivske zemlje kao i zemlje severne Afrike, tu su i najveći partneri decenijama unazad – Irak, Kuvajt, Libija, ranije Alžir. Na ovom sajmu je prisutan još veći broj delegacija nego što je to ranije bilo i to pokazuje da interesovanje za našu proizvodnju naoružanja i vojne opreme u svetu realno raste.”
Ovakav, reklo bi se, iznenadan uspeh srpske odbrambene industrije u svetu najsnažnije se reflektuje u sredinama iz kojih stižu ovi proizvodi. Samo par godina unazad, kragujevački oružari su svakodnevnim protestima ukazivali na nepodnošljiv materijalni položaj, dok se sada ta slika menja iz korena. O promeni klime u “Zastava oružju”, marketing istraživač Danko Cvetić:
“Zaposlenima, kada ima dosta da se radi, svakako je teže na samom radnom mestu, ali je sigurno da su zadovoljni što ne sede skrštenih ruku. Pokazuje se da ćemo vrlo brzo biti sposobni da zapošljavamo nove kadrove, da osvajamo nove proizvode i da zauzmemo primat u Evropi u proizvodnji civilnog i vojnog proizvoda.”
Zastavin M21Najveći deo domaće proizvodnje namenske industrije unapred je prodat. Ili, kako slikovito objašnjava Danko Cvetić:
“Ima proizvodnje za sigurnog kupca. Znači, ne za magacine nego napraviš i prodaš.”
Ukoliko se uzme u obzir i činjenica da je ogroman deo vojne industrije uništen tokom NATO bombardovanja, onda je njen preporod još više iznenađujući, čak i za samog ministra:
“Zaista je iznenađujuće šta ljudi koji rade u tim fabrikama čine, i verujte mi da je veliki broj ljudi s kojima razgovaram u inostranstvu začuđen na koji način se mi vraćamo na tržište, imajući u vidu da mi imamo jako dobar kvalitet i jako dobar brend, odnosno, jako smo poznati širom sveta.”
Objašnjavajući fenomen uspeha vojne industrije, analitičar lista “Vreme” Miloš Vasić podseća na činjenicu da je bivša Jugoslavija u ovoj oblasti imala značajnu svetsku ulogu, a da vojni potencijali tokom proteklih ratova, ipak, nisu potrošeni:
“S obzirom na sadašnju situaciju Srbije, naravno da se prvo pojavljuju stare mušterije s kojima imamo odavno vrlo dobre odnose, na primer Libija i čitav niz nesvrstanih zemalja. Tako da uopšte nisam začuđen tim napretkom vojne industrije, odnosno preporodom vojne industrije. Ne zaboravite da je u staroj Jugoslaviji industrija naoružanja i vojne opreme imala po dve, tri, četiri milijarde dolara prometa godišnje. Tako da su se delovi toga, poslovne veze, sačuvali.”
Ono što bi moglo da predstavlja problem je odluka Vlade da se profit javnih preduzeća, u koja spada i srpski izvoznik oružja firma “Jugoimport SDPR”, sliva direktno u budžet. Šutanovac, međutim, smatra da ta odluka nije konačna:
“Mi imamo želju da jedan deo sredstava, koja obezbeđuje “Jugoimport SDPR” putem prodaje domaćih proizvoda na stranom tržištu, stavimo u funkciju izgradnje, pre svega kovačnice u Krušiku i u nekim drugim kapacitetima u ovih šest fabrika koje se nalaze u Srbiji. Ako to ne bismo uradili tako direktno, morali bismo opet indirektno da pomognemo kao država i subvencionišemo,
Zalivske zemlje kao i zemlje severne Afrike, tu su i najveći partneri decenijama unazad – Irak, Kuvajt, Libija, ranije Alžir.
Najznačajniji kupci ovdašnjeg naoružanja su, tradicionalno, zemlje Bliskog istoka. Stevan Nikčević, generalni direktor “Jugoimport SDPR”:
“Zalivske zemlje kao i zemlje severne Afrike, tu su i najveći partneri decenijama unazad – Irak, Kuvajt, Libija, ranije Alžir. Na ovom sajmu je prisutan još veći broj delegacija nego što je to ranije bilo i to pokazuje da interesovanje za našu proizvodnju naoružanja i vojne opreme u svetu realno raste.”
Ovakav, reklo bi se, iznenadan uspeh srpske odbrambene industrije u svetu najsnažnije se reflektuje u sredinama iz kojih stižu ovi proizvodi. Samo par godina unazad, kragujevački oružari su svakodnevnim protestima ukazivali na nepodnošljiv materijalni položaj, dok se sada ta slika menja iz korena. O promeni klime u “Zastava oružju”, marketing istraživač Danko Cvetić:
“Zaposlenima, kada ima dosta da se radi, svakako je teže na samom radnom mestu, ali je sigurno da su zadovoljni što ne sede skrštenih ruku. Pokazuje se da ćemo vrlo brzo biti sposobni da zapošljavamo nove kadrove, da osvajamo nove proizvode i da zauzmemo primat u Evropi u proizvodnji civilnog i vojnog proizvoda.”
“Ima proizvodnje za sigurnog kupca. Znači, ne za magacine nego napraviš i prodaš.”
Ukoliko se uzme u obzir i činjenica da je ogroman deo vojne industrije uništen tokom NATO bombardovanja, onda je njen preporod još više iznenađujući, čak i za samog ministra:
“Zaista je iznenađujuće šta ljudi koji rade u tim fabrikama čine, i verujte mi da je veliki broj ljudi s kojima razgovaram u inostranstvu začuđen na koji način se mi vraćamo na tržište, imajući u vidu da mi imamo jako dobar kvalitet i jako dobar brend, odnosno, jako smo poznati širom sveta.”
Objašnjavajući fenomen uspeha vojne industrije, analitičar lista “Vreme” Miloš Vasić podseća na činjenicu da je bivša Jugoslavija u ovoj oblasti imala značajnu svetsku ulogu, a da vojni potencijali tokom proteklih ratova, ipak, nisu potrošeni:
“S obzirom na sadašnju situaciju Srbije, naravno da se prvo pojavljuju stare mušterije s kojima imamo odavno vrlo dobre odnose, na primer Libija i čitav niz nesvrstanih zemalja. Tako da uopšte nisam začuđen tim napretkom vojne industrije, odnosno preporodom vojne industrije. Ne zaboravite da je u staroj Jugoslaviji industrija naoružanja i vojne opreme imala po dve, tri, četiri milijarde dolara prometa godišnje. Tako da su se delovi toga, poslovne veze, sačuvali.”
