Nije tačno da niko ništa nije znao! Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je kako se pre dve godine policija obraćala nadležnim pravosudnim organima koji su tada ocenili da nije bilo elemenata za krivično gonjenje:
“Policija je nekoliko puta vodila razgovore, obraćala se nadležnim pravosudnim organima koji nisu ocenili da je u nekim postupcima bilo
Ivica Dačić, Foto: Vesna Anđićelemenata za krivično gonjenje.”
Ovi krici mladića koji je u centar “Crna Reka“ došao spasa radi, a dobio udarce lopatom, a zatim i kolenom u lice, nisu bili dovoljno jaki da bi bilo ko odreagovao i nešto preduzeo, sve dok šokantno brutalni i potresni snimci nisu dospeli u ruke novinara. Od tog dana policija preduzima opsežnu istragu. Ivica Dačić:
“Bez obzira što je reč o centru koji formalno pravno ima veze s verskim zajednicama, niko nema pravo na maltretiranje drugih građana.”
Prvi čovek policije zapravo je ukazao na suštinski problem koji je isplivao iz slučaja “Crna Reka”. Naime, ovaj centar, sa epitetom duhovnog, otvoren je uz dozvolu i primenu pravila koja vladaju unutar Crkve. Ispalo je tako da oni koji su njime upravljali nisu polagali račune nikome do Sinodu, odnosno patrijarhu. Ono što savremeni zdravstveni standardi zahtevaju u slučajevima lečenja obolelih zavisnika, a o čemu govori direktor privatne Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Boro Lazić, u Crkvi se nije razmatralo ni u jednoj varijanti:
“Ozbiljna zdravstvena ustanova koja se bavi zavisnošću, ako sebe naziva bolnicom, mora u startu imati minimum 5 stručnjaka raznih profila među kojima je jedan psihijatar, jedan psiholog, jedan socijalni radnik, jedan specijalni pedagog.”
Psiholozi, psihijatri i, uopšte, medicinski radnici, u “Crnu Reku“ nisu kročili, a niko iz Ministarstva zdravlja
Snežana Malovićtim povodom nije reagovao. Ministarka pravde Snežana Malović, u izjavi za naš program pozvala se upravo na objašnjenje koje je stiglo iz zdravstvenog resora:
“Mogli smo, takođe, da čujemo ministra zdravlja da to nije nešto što je bilo pod ingerencijom tog Ministarstva.”
Istina je, dakle, da država, barem u ovom slučaju, nema pravo da se upliće u crkvene poslove. To izgleda važi onda kada je Srpska pravoslavna crkva u pitanju. Naime, potražili smo slične primere. Udruženje građana “Raskršće” jedna je od sličnih organizacija koja je u Srbiji prilično poznata na polju lečenja narkomanije. Pomoćnica direktora, koja je pre 20 godina izašla iz pakla zavisnosti od droge,Svetlana Ivanović rekla nam je kako je “Raskršće” prošlo sve neophodne radnje pri registraciji. Ona poziva da se istraga u slučaju ”Crna Reka” koncentriše na pojedince koji su upotrebljavali silu, kao i da se ovaj incident ne sme koristiti za pritisak na druge centre koji koriste alternativne metode lečenja:
“Treba dozvoliti potpunu slobodu postojanju ovakvih centara, zato što ovakvih vrsta ustanova nikad nema dovoljno. Sad, imamo jedan negativan primer gde treba intervenisati, ali u svim ostalim centrima za koje ja znam bilo je samo pozitivnih rezultata, i drastična je razlika u procentu izlečenja kad se ovi centri uporede sa državnim ustanovama.”
“Raskršće” je dobro poznato po transparentnosti svoga rada, zbog čega su im novinari česti gosti. To je važilo, međutim, i za smenjenog čelnika centra ”Crna Reka” protojereja Branislava Peranovića, batinaša sa jednog od zastrašujućih snimaka, zbog čega će verovatno biti predmet policijske istrage. Peranović je bio rado viđen gost u mnogim medijima, a pravo na silu pravda i nakon što su snimci obelodanjeni. Evo šta je rekao u emisiji popularne TV novinarke Olivere Kovačević, u sredu uveče, na javnom servisu:
“Ne možete to oduzeti jednoj majci: da njena dva deteta, sina umiru, zato što je to vaš kapric, zato što se slepodržite nekakvog prava. Ne može to tako i tačka!”
Ipak pravila moraju postojati, ponavlja psihijatar Boro Lazi,ć koji se istovremeno protivi ideji zatvaranja alternativnih centara, ali insistira da se moraju uspostaviti zakonski standardi ili osnove po kojima će bolnice ovog tipa raditi. Na osnovu toga biće moguće pratiti kako se i u tim bolnicama postupa prema pacijentima, a biće sprečeno da se, bukvalno, bilo ko bavi ovim osetljivim pitanjem:
„Mislim da ne postoje adekvatni uslovi unutar države koji mogu da rešavaju ovaj problem, što ostavlja prostor da neko, razmišljajući o rešenju tog problema, da sebi pravo da taj problem rešava.“
Tako utvrđena pravila važila bi za sve koji se dohvate pomaganja narkomanima, pa i one centre koje je iznedrila bilo koja crkva. To ne znači da treba dovoditi u pitanje mogućnost da se putem religije nekome pruži spasonosna pomoć. “Raskršće“ je organizacija koja u svom radu primenjuje princip, kako stoji na njihovom Internet sajtu, “hrišćanske komune“. Svetlana Ivanović govori da se takav pristup ka štićenicima ovog Udruženja pokazao kao opravdan i uspešan:
„Svi zavisnici kao osnovni razlog zbog kojeg su se odlučili da uzimaju drogu navode nedostatak smisla života. Prema tome, zašto im ne dati smisao? Religija daje smisao.“
Za sada je tek jasno da batine nisu način da se potreba za drogiranjem istera iz obolelog zavisnika. Na to se poziva i ministarka pravde Malović, i poručuje kako se nada da će krivična istraga pokazati ko je, a ne da li je, kriv za upotrebu nasilja u centru “Crna Reka“:
„To nije put koji vodi ka izlečenju ovakve vrste pacijenata.“
Jasno je da su snimci koji su doprli i do najnezainteresovanijih samo kulminacija problema koji je decenijama zanemarivan, i to u zemlji u kojoj se pominju podaci i od oko 100.000 zavisnika, i u kojoj istraživanja pokazuju da se od 100 današnjih tinejdžera, više od polovine nađe u situaciji da im neko ponudi drogu, a u kojoj postoji samo jedna državna bolnica za lečenje narkomana.
“Policija je nekoliko puta vodila razgovore, obraćala se nadležnim pravosudnim organima koji nisu ocenili da je u nekim postupcima bilo
Ovi krici mladića koji je u centar “Crna Reka“ došao spasa radi, a dobio udarce lopatom, a zatim i kolenom u lice, nisu bili dovoljno jaki da bi bilo ko odreagovao i nešto preduzeo, sve dok šokantno brutalni i potresni snimci nisu dospeli u ruke novinara. Od tog dana policija preduzima opsežnu istragu. Ivica Dačić:
“Bez obzira što je reč o centru koji formalno pravno ima veze s verskim zajednicama, niko nema pravo na maltretiranje drugih građana.”
Prvi čovek policije zapravo je ukazao na suštinski problem koji je isplivao iz slučaja “Crna Reka”. Naime, ovaj centar, sa epitetom duhovnog, otvoren je uz dozvolu i primenu pravila koja vladaju unutar Crkve. Ispalo je tako da oni koji su njime upravljali nisu polagali račune nikome do Sinodu, odnosno patrijarhu. Ono što savremeni zdravstveni standardi zahtevaju u slučajevima lečenja obolelih zavisnika, a o čemu govori direktor privatne Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Boro Lazić, u Crkvi se nije razmatralo ni u jednoj varijanti:
“Ozbiljna zdravstvena ustanova koja se bavi zavisnošću, ako sebe naziva bolnicom, mora u startu imati minimum 5 stručnjaka raznih profila među kojima je jedan psihijatar, jedan psiholog, jedan socijalni radnik, jedan specijalni pedagog.”
Psiholozi, psihijatri i, uopšte, medicinski radnici, u “Crnu Reku“ nisu kročili, a niko iz Ministarstva zdravlja
“Mogli smo, takođe, da čujemo ministra zdravlja da to nije nešto što je bilo pod ingerencijom tog Ministarstva.”
Istina je, dakle, da država, barem u ovom slučaju, nema pravo da se upliće u crkvene poslove. To izgleda važi onda kada je Srpska pravoslavna crkva u pitanju. Naime, potražili smo slične primere. Udruženje građana “Raskršće” jedna je od sličnih organizacija koja je u Srbiji prilično poznata na polju lečenja narkomanije. Pomoćnica direktora, koja je pre 20 godina izašla iz pakla zavisnosti od droge,
Država, barem u ovom slučaju, nema pravo da se upliće u crkvene poslove. To izgleda važi onda kada je Srpska pravoslavna crkva u pitanju.
“Treba dozvoliti potpunu slobodu postojanju ovakvih centara, zato što ovakvih vrsta ustanova nikad nema dovoljno. Sad, imamo jedan negativan primer gde treba intervenisati, ali u svim ostalim centrima za koje ja znam bilo je samo pozitivnih rezultata, i drastična je razlika u procentu izlečenja kad se ovi centri uporede sa državnim ustanovama.”
“Raskršće” je dobro poznato po transparentnosti svoga rada, zbog čega su im novinari česti gosti. To je važilo, međutim, i za smenjenog čelnika centra ”Crna Reka” protojereja Branislava Peranovića, batinaša sa jednog od zastrašujućih snimaka, zbog čega će verovatno biti predmet policijske istrage. Peranović je bio rado viđen gost u mnogim medijima, a pravo na silu pravda i nakon što su snimci obelodanjeni. Evo šta je rekao u emisiji popularne TV novinarke Olivere Kovačević, u sredu uveče, na javnom servisu:
“Ne možete to oduzeti jednoj majci: da njena dva deteta, sina umiru, zato što je to vaš kapric, zato što se slepo
Moraju se uspostaviti zakonski standardi ili osnove po kojima će bolnice ovog tipa raditi.
Ipak pravila moraju postojati, ponavlja psihijatar Boro Lazi,ć koji se istovremeno protivi ideji zatvaranja alternativnih centara, ali insistira da se moraju uspostaviti zakonski standardi ili osnove po kojima će bolnice ovog tipa raditi. Na osnovu toga biće moguće pratiti kako se i u tim bolnicama postupa prema pacijentima, a biće sprečeno da se, bukvalno, bilo ko bavi ovim osetljivim pitanjem:
„Mislim da ne postoje adekvatni uslovi unutar države koji mogu da rešavaju ovaj problem, što ostavlja prostor da neko, razmišljajući o rešenju tog problema, da sebi pravo da taj problem rešava.“
Tako utvrđena pravila važila bi za sve koji se dohvate pomaganja narkomanima, pa i one centre koje je iznedrila bilo koja crkva. To ne znači da treba dovoditi u pitanje mogućnost da se putem religije nekome pruži spasonosna pomoć. “Raskršće“ je organizacija koja u svom radu primenjuje princip, kako stoji na njihovom Internet sajtu, “hrišćanske komune“. Svetlana Ivanović govori da se takav pristup ka štićenicima ovog Udruženja pokazao kao opravdan i uspešan:
„Svi zavisnici kao osnovni razlog zbog kojeg su se odlučili da uzimaju drogu navode nedostatak smisla života. Prema tome, zašto im ne dati smisao? Religija daje smisao.“
Za sada je tek jasno da batine nisu način da se potreba za drogiranjem istera iz obolelog zavisnika. Na to se poziva i ministarka pravde Malović, i poručuje kako se nada da će krivična istraga pokazati ko je, a ne da li je, kriv za upotrebu nasilja u centru “Crna Reka“:
„To nije put koji vodi ka izlečenju ovakve vrste pacijenata.“
Jasno je da su snimci koji su doprli i do najnezainteresovanijih samo kulminacija problema koji je decenijama zanemarivan, i to u zemlji u kojoj se pominju podaci i od oko 100.000 zavisnika, i u kojoj istraživanja pokazuju da se od 100 današnjih tinejdžera, više od polovine nađe u situaciji da im neko ponudi drogu, a u kojoj postoji samo jedna državna bolnica za lečenje narkomana.
