Regionalni timovi za vanredne situacije obuhvatili bi saradnju u oblasti elementarnih nepogoda, tehničke i tehnološke nesreće, dejstva opasnih materija i epidemije, odnosno, sve nesreće koje su takvih razmera da mogu da ugroze život ljudi i prouzrokuju veliku materijalnu štetu, kaže načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Predrag Marić:
“To konkretno znači da je dolazak naših prijatelja iz praktično svih zemalja u regionu – osim kolega iz Hrvatske, koji su zbog jednog nesrećnog slučaja s jednim njihovim radnikom, u nemogućnosti da danas prisustvuju – potvrda da se za ovakve stvari, kao što su tehnološke nesreće, zemljotresi, poplave, ne poznaju granice, tu ne postoje prepreke ni u nacionalnom ni u bilo kom drugom smislu. Ove službe su upućene jedne na druge u ovom regionu, to je tako bilo i biće.”
Srbija se, uostalom kao i sve zemlje regiona, često suočava sa poplavama, lokalnim požarima, ekološkim akcidentima. Bosna i Hercegovina ima nekoliko potencijalnih žarišta prirodnih katastrofa, pre svega rečna granica uz Drinu, kaže Samir Agić, pomoćnik ministra za bezbednost Bosne i Hercegovine:
“U suštini je čitava granična linija potencijalno žarište bilo kakve prirodne ili druge nesreće. Autoputevi u oblasti tranzita i transporta bilo kakvih opasnih materija. U slučaju velikih poplava nije dovoljna samo jednostrana organizacija, tu treba i snage i sredstava i opreme, naročito opreme koja se može iskoristiti. A mislim da i Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina jedne drugoj mogu pomoći.”
Kako upravljanje vanrednim situacijama podrazumeva velike rizike, čelnici službi za vanredne situacije očekuju olakšanu proceduru u delovanju timova. Srbija ima 161 vatrogasno-spasilačku jedinicu i tri helikoptera opremljena za gašenje požara i to je ono što je Crnoj Gori najpotrebnije u vreme velikih vrućina, kaže Zoran Begović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Crne Gore za vanredne situacije:
“Preko 3.000 tona otrova pređe preko teritorije Crne Gore u prometu, preko tri i po, četiri hiljade tona eksploziva se potroši u Crnoj Gori kroz gradnju objekata. Onda dođe požar i nema sistema koji je odgovorio sâm – ne postoji to na svetu. Znači, sve resurse koje mi razvijamo, oni su na zahtev Predraga Marića dostupni Srbiji. Prošle godine nam je Peđa poslao dva helikoptera MUP-a Srbije, kad je bio veliki požar u Budvi, i druge zemlje regiona su poslale pomoć. Dakle, to živi. Sada bi trebalo iz stidljive komunikacije zagaziti malo dublje.”
Kako nesreće i katastrofe ne poznaju granice i vrlo često izazivaju velike štete i posledice, koje teško da bilo koja zemlja regiona može samostalno da spreči ili brzo otkloni, čelnici službi za vanredne situacije u državama regiona uskoro bi mogli formirati operativni tim:
“Osnovna stvar, ono što smo s kolegama dogovorili i što potvrđujemo stalno i iznova, jeste to da prirodna nesreća ne poznaje granice, ne poznaje vere, ne poznaje nacije.”
Zaključeno je u Beogradu na sastanku posvećenom zajedničkom delovanju država regiona u vanrednim situacijama.
“To konkretno znači da je dolazak naših prijatelja iz praktično svih zemalja u regionu – osim kolega iz Hrvatske, koji su zbog jednog nesrećnog slučaja s jednim njihovim radnikom, u nemogućnosti da danas prisustvuju – potvrda da se za ovakve stvari, kao što su tehnološke nesreće, zemljotresi, poplave, ne poznaju granice, tu ne postoje prepreke ni u nacionalnom ni u bilo kom drugom smislu. Ove službe su upućene jedne na druge u ovom regionu, to je tako bilo i biće.”
Srbija se, uostalom kao i sve zemlje regiona, često suočava sa poplavama, lokalnim požarima, ekološkim akcidentima. Bosna i Hercegovina ima nekoliko potencijalnih žarišta prirodnih katastrofa, pre svega rečna granica uz Drinu, kaže Samir Agić, pomoćnik ministra za bezbednost Bosne i Hercegovine:
“U suštini je čitava granična linija potencijalno žarište bilo kakve prirodne ili druge nesreće. Autoputevi u oblasti tranzita i transporta bilo kakvih opasnih materija. U slučaju velikih poplava nije dovoljna samo jednostrana organizacija, tu treba i snage i sredstava i opreme, naročito opreme koja se može iskoristiti. A mislim da i Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina jedne drugoj mogu pomoći.”
Kako upravljanje vanrednim situacijama podrazumeva velike rizike, čelnici službi za vanredne situacije očekuju olakšanu proceduru u delovanju timova. Srbija ima 161 vatrogasno-spasilačku jedinicu i tri helikoptera opremljena za gašenje požara i to je ono što je Crnoj Gori najpotrebnije u vreme velikih vrućina, kaže Zoran Begović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Crne Gore za vanredne situacije:
“Preko 3.000 tona otrova pređe preko teritorije Crne Gore u prometu, preko tri i po, četiri hiljade tona eksploziva se potroši u Crnoj Gori kroz gradnju objekata. Onda dođe požar i nema sistema koji je odgovorio sâm – ne postoji to na svetu. Znači, sve resurse koje mi razvijamo, oni su na zahtev Predraga Marića dostupni Srbiji. Prošle godine nam je Peđa poslao dva helikoptera MUP-a Srbije, kad je bio veliki požar u Budvi, i druge zemlje regiona su poslale pomoć. Dakle, to živi. Sada bi trebalo iz stidljive komunikacije zagaziti malo dublje.”
Kako nesreće i katastrofe ne poznaju granice i vrlo često izazivaju velike štete i posledice, koje teško da bilo koja zemlja regiona može samostalno da spreči ili brzo otkloni, čelnici službi za vanredne situacije u državama regiona uskoro bi mogli formirati operativni tim:
“Osnovna stvar, ono što smo s kolegama dogovorili i što potvrđujemo stalno i iznova, jeste to da prirodna nesreća ne poznaje granice, ne poznaje vere, ne poznaje nacije.”
Zaključeno je u Beogradu na sastanku posvećenom zajedničkom delovanju država regiona u vanrednim situacijama.
