"Atmosfera je odlična, ja sam prezadovoljan, nije mi prvi put da sam u Beogradu. Doček je odličan, fino su nas ugostili."
"Sinoć smo bili na after-partiju, pre toga na koncertu benda 'Dubioza kolektiv', bilo je baš dobro."
"Ja sam bila tu i zimi, evo sad sam tu u proleće, grad je jako lep, dosta veći nego Sarajevo mada, u biti, sve je to jako slično."
"Svet ostaje na nama i na nama je da razmišljamo bolje, da gradimo prijateljstva, da zaboravimo ono što je bilo i da idemo dalje."
Održavanje festivala – uvek u maju – simbolično predstavlja obeležavanje početka četvorogodišnje opsade Sarajeva. Međutim, ako je suditi po rezultatima ankete organizatora, veliki broj mladih Beograđana koji danas nisu sa Sarajlijama na festivalu, ne samo da ne zna za užase kroz koje je taj grad prošao, već ne zna ni gde se on nalazi. Dragan Popović iz beogradske Inicijative mladih za ljudska prava:
Foto: Vesna Anđić"Organizovali smo kviz za mlade ljude na kom smo delili pozorišne karte i pitanja na kvizu su bila relativno laka – za nas barem. Jedno od pitanja je bilo gde se nalazi Sarajevo, a ponuđeni odgovori su bili Hrvatska, Bosna, Makedonija. Veliki broj mladih je zaokružio da je Sarajevo u Hrvatskoj. To je ono što je potpuno poražavajuće. Naravno, to su generacije s početka devedesetih."
Upravo zbog takvih podataka, politički predstavnici dva grada ističu važnost kulturne manifestacije, koja je prvi put ove godine dobila podršku institucija. Zamenici gradonačelnika Beograda i Sarajeva Radmila Hrustanović i Slobodan Nešković:
"Grad Beograd kao glavni grad mora svojom diplomatijom mora negde da iskorači prvi, možda mora i može više da kaže. Potpuno sam bila poražena saznanjem da neki mladi ljudi ne znaju gde se Sarajevo nalazi. Nekako mi ipak prirodno jedni drugima gravitiramo."
"Neka krenu mladi. Ima dosta toga zajedničkog. Mislim da je dobro da se sreću, da razmenjujuiskustva i da u osnovi vide da su manje-više isti sa svim bogatstvom različitosti. Politika će to morati da prati, htela to ona ili ne."
Foto: Vesna AnđićDeceniju i po od politike rata, mržnje i razaranja, u Beogradu su ljudi sa verom u generaciju koja želi da bude drugačija od one koja im je ostavila gorki talog vremena i iskustva. Sarajevski reditelj Dino Mustafić seća se onih koji su takvi bili i u godinama opkoljenog grada:
"Gradovi se, uglavnom, pamte i vole ne po zgradama i ulicama nego po ljudima. Oni koji su želeli znati šta se događa u Sarajevu imali su tu informaciju, oni koji su zabili glavu kao nojevi u pesak i verovali režimskim medijima, oni i danas ne veruju da se dogodila Srebrenica, oni i danas s prezirom dozvoljavaju ovakve manifestacije. Jer svaka, zapravo, izgradnja mostova, svaki susret, svaki dijalog je prilika da se bilo koji nesporazum, bilo koja nelagoda, može rešiti."
Jedna od onih koja je se tokom opsade u Beogradu borila za istinu o Sarajevu bila je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević. I posle toliko godina, njena borba, kaže, još uvek traje:
"Današnji političari prave i izmišljaju glupe prepreke mesto da se bave suštinskim stvarima."
Okupljajući one koji pamte, i one koji kreću iz početka, Dani Sarajeva u Beogradu koji će predstaviti 300 mladih bosansko-hercegovačkih umetnika nastavljaju da ruše prepreke i grade porušene mostove.
"Sinoć smo bili na after-partiju, pre toga na koncertu benda 'Dubioza kolektiv', bilo je baš dobro."
"Ja sam bila tu i zimi, evo sad sam tu u proleće, grad je jako lep, dosta veći nego Sarajevo mada, u biti, sve je to jako slično."
"Svet ostaje na nama i na nama je da razmišljamo bolje, da gradimo prijateljstva, da zaboravimo ono što je bilo i da idemo dalje."
Održavanje festivala – uvek u maju – simbolično predstavlja obeležavanje početka četvorogodišnje opsade Sarajeva. Međutim, ako je suditi po rezultatima ankete organizatora, veliki broj mladih Beograđana koji danas nisu sa Sarajlijama na festivalu, ne samo da ne zna za užase kroz koje je taj grad prošao, već ne zna ni gde se on nalazi. Dragan Popović iz beogradske Inicijative mladih za ljudska prava:
Upravo zbog takvih podataka, politički predstavnici dva grada ističu važnost kulturne manifestacije, koja je prvi put ove godine dobila podršku institucija. Zamenici gradonačelnika Beograda i Sarajeva Radmila Hrustanović i Slobodan Nešković:
"Grad Beograd kao glavni grad mora svojom diplomatijom mora negde da iskorači prvi, možda mora i može više da kaže. Potpuno sam bila poražena saznanjem da neki mladi ljudi ne znaju gde se Sarajevo nalazi. Nekako mi ipak prirodno jedni drugima gravitiramo."
"Neka krenu mladi. Ima dosta toga zajedničkog. Mislim da je dobro da se sreću, da razmenjuju
sSaka izgradnja mostova, svaki susret, svaki dijalog je prilika da se bilo koji nesporazum, bilo koja nelagoda, može rešiti.
"Gradovi se, uglavnom, pamte i vole ne po zgradama i ulicama nego po ljudima. Oni koji su želeli znati šta se događa u Sarajevu imali su tu informaciju, oni koji su zabili glavu kao nojevi u pesak i verovali režimskim medijima, oni i danas ne veruju da se dogodila Srebrenica, oni i danas s prezirom dozvoljavaju ovakve manifestacije. Jer svaka, zapravo, izgradnja mostova, svaki susret, svaki dijalog je prilika da se bilo koji nesporazum, bilo koja nelagoda, može rešiti."
Jedna od onih koja je se tokom opsade u Beogradu borila za istinu o Sarajevu bila je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević. I posle toliko godina, njena borba, kaže, još uvek traje:
"Današnji političari prave i izmišljaju glupe prepreke mesto da se bave suštinskim stvarima."
Okupljajući one koji pamte, i one koji kreću iz početka, Dani Sarajeva u Beogradu koji će predstaviti 300 mladih bosansko-hercegovačkih umetnika nastavljaju da ruše prepreke i grade porušene mostove.