U kojoj meri prijem Kosova u međunarodne finansijske organizacije predstavlja učvršćivanje njegove nezavisnosti i kako o tome razmišljaju politički i međunarodno-pravni stručnjaci, kao i lideri kosovskih Srba južno od Ibra?
Pragmatičniji čelnici kosovskih Srba ocenjuju da prijem Kosova u Međunarodni monetarni fond može biti čak dobar po Srbiju i po Srbe na Kosovu. Rada Trajković, predsednica izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća, kaže da Srbi sa Kosova treba da dobiju deo novca kojim je Srbija otplaćivala dug Kosova, a veruje da će deo beneficija od ulaganja MMF-a na Kosovo imati i tamošnji Srbi:
Rada Trajković“Za mene prijem Kosova u MMF ne predstavlja političku traumu. Država Srbija, ma koliko se trudila, nema kapacitet – ni ekonomski ne bezbednosni – da integriše prostor Kosova i Metohije. Zašto mu onda ne dati mogućnost da, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, razvije potencijale koje Srbija nije u stanju tamo da razvije? Ja od Beograda očekujem da iskoristi novac za otplatu duga Kosova kako bi se jačala srpska zajednica na prostoru Kosova i Metohije. Osim toga, zaista ne vidim problem u tome da Srbi širom Kosova konkurišu za projekte koje nudi Evropska unija i druge međunarodne organizacije, a koji idu uglavnom preko institucija u Prištini. Treba samo pronaći modalitete transparentnosti, a to se može postići otvaranjem kanala komunikacije između Beograda i Prištine, kako se ne bi dešavalo da isti projekat finansiraju i jedni i drugi, a da deo novca koji se ispostavi kao višak završava na nelegalan način. To bi svakako bilo i rasterećenje za Srbiju u ovoj ekonomskoj krizi. Primera radi, ni dinar od novca iz nacionalnog investicionog plana koji je već raspoređen za Kosovo nije stigao južno od ibra; čak mislim da je smanjena suma i za Srbe severno od Ibra.”
Boris TadićNajavu skorog prijema Kosova u Međunarodni monetarni fond najviši zvaničnici Srbije, među njima i predsednik Boris Tadić, prokomentarisali su kao lošu, ali ne i tragičnu vest po Srbiju:
“To ne znači da je Kosovo postalo članica Ujedinjenih nacija i da je postalo nezavisna država”.
Ulazak Kosova u MMF je važan kamen u izgradnji kosovskog međunarodnog priznanja. Srbija može blokirati ulazak Kosova u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, Savet Evrope i Ujedinjene nacije, kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, ali dodaje da Priština može zaobići veto u Savetu bezbednosti ako dvotrećinska vecina članica Ujedinjenih nacija u septembru na Generalnoj skupštini glasa za prijem Kosova u Svetsku organizaciju:
Dušan Janjić“Odlučan proboj je učinjen priznanjem Kosova od strane Saudijske Arabije. Može se očekivati da će uskoro i druge zemlje bliske njoj, 10-15 arapskih zemalja, priznati Kosovo. Ako kosovske vlasti skupe dvotrećinsku većinu članica Ujedinjenih nacija, to će omogućiti sponzorima nezavisnosti da bez podrške Saveta bezbednosti stave kosovsko članstvo na glasanje i da ono prođe na naredoj sednici Generalne skupštine UN u septembru. Dakle, čak i taj deo blokade koju vrši Beograd vremenski je ograničen do sledeće sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.”
Radoslav Stojanović, stučnjak za međunarodno pravo, kaže, međutim, da prijem novih članica u Ujedinjene nacije ne može zaobići Savet bezbednosti:
Radoslav Stojanović“O prijemu u članstvo Ujedinjenih nacija odluku mora da donese prvo Savet bezbednosti, pa onda Generalna skupština UN. Jedina situacija u kojoj Generalna skupština zaobilazi Savet bezbednosti jeste ako su ugroženi međunarodni mir i bezbednost, a Savet bezbednosti ne može da donese odluku; tada Generalna skupština UN – u skladu sa rezolucijom “Ujedinjeni za mir” – može da donese odluku; ta odluka, međutim, nema obavezujući karakter već predstavlja samo preporuku.”
Sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže, međutim, da prijem u međunarodne organizacije jeste napredak u sticanju legitimiteta postojanja države:
“Formalno-pravno ne mora da znači da je tako, ali je ex factis to tako jer ako sto država glasa za prijem Kosova u Međunarodni monetarni fond, to znači da tih sto država prihvata Kosovo kao nezavisnu državu. To, isto tako, može da doprinese jednom rešenju Međunarodnog suda pravde kad bude odlučivao o savetodavnom mišljenju koje će više da se približi – da tako kažemo – legalizaciji nelegalnog otcepljenja.”
Pragmatičniji čelnici kosovskih Srba ocenjuju da prijem Kosova u Međunarodni monetarni fond može biti čak dobar po Srbiju i po Srbe na Kosovu. Rada Trajković, predsednica izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća, kaže da Srbi sa Kosova treba da dobiju deo novca kojim je Srbija otplaćivala dug Kosova, a veruje da će deo beneficija od ulaganja MMF-a na Kosovo imati i tamošnji Srbi:
“To ne znači da je Kosovo postalo članica Ujedinjenih nacija i da je postalo nezavisna država”.
Ulazak Kosova u MMF je važan kamen u izgradnji kosovskog međunarodnog priznanja. Srbija može blokirati ulazak Kosova u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, Savet Evrope i Ujedinjene nacije, kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, ali dodaje da Priština može zaobići veto u Savetu bezbednosti ako dvotrećinska vecina članica Ujedinjenih nacija u septembru na Generalnoj skupštini glasa za prijem Kosova u Svetsku organizaciju:
Radoslav Stojanović, stučnjak za međunarodno pravo, kaže, međutim, da prijem novih članica u Ujedinjene nacije ne može zaobići Savet bezbednosti:
Sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže, međutim, da prijem u međunarodne organizacije jeste napredak u sticanju legitimiteta postojanja države:
“Formalno-pravno ne mora da znači da je tako, ali je ex factis to tako jer ako sto država glasa za prijem Kosova u Međunarodni monetarni fond, to znači da tih sto država prihvata Kosovo kao nezavisnu državu. To, isto tako, može da doprinese jednom rešenju Međunarodnog suda pravde kad bude odlučivao o savetodavnom mišljenju koje će više da se približi – da tako kažemo – legalizaciji nelegalnog otcepljenja.”
