Defile elitnih vojnih jedinica, obučenih u najsvečanije uniforme i uz pratnju vojnog orkestra, pored bine na kojoj je centralno mesto zauzeo načelnik Generalštaba Miloje Miletić i ministar odbrane Dragan Šutanovac. U danu kada se NATO-o možda može pohvaliti rezultatima vežbi u Gruziji, ministar Šutanovac ih u obraćanju gardistima (povodom njihovog praznika) nije ni spomenuo, ali je izneo zvanične podatke koji pokazuju da rejting Vojske, posle višegodišnjeg dramatičnog srozvanja, u Srbiji raste:
„Danas za upis u Vojnu akademiju imamo gotovo 40 puta više kandidata nego 2006. godine. Na konkursu za prijem 2400 profesionalnih pripadnika Vojske Srbije imamo gotovo tri kandidata na jedno mesto. Podsetiću vas da samo pre nekoliko godina nismo mogli da ispunimo adekvatan broj kandidata. Odziv za služenje vojnog roka je rekordan, a od kako postoji mogućnost služenja civilne vojske po prvi put imamo veći zahtev za služenje vojnog roka u uniformi nego u civilstvu.“
Dragan ŠutanovacOčigledni rast interesovanja za Vojsku ne znači i popravljanje imidža NATO-a u Srbiji. Skupština je još 2007. donela odluku o vojnoj neutralnosti, a odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa Dragan Šutanovac podseća da je na komandno štabnim vežbama u Gruziji terbalo da učestvuju svega dva oficira srpske armije, te podvlači kako je zaključeno da bi politička šteta u slučaju da je doneta suprotna odluka, bila veća. Naravno, zbog ruskog stava:
„Mi smo na početku 2008. godine izrazili želju da učestvujemo u toj vežbi sa ciljem upoznavanja funkcionisanja u takvim situacijama. Imajući u vidu da je zaista bio veliki međunarodni pritisak, ne na Vojsku Srbije ili Ministarstvo, nego generalno na izvršavanje te vežbe i situaciju koja se trenutno događa u Gruziji smatramo da Vojska Srbije nema dovoljno veliki benefit da bi uzela učešće na takvoj vežbi. Istovremeno ne želimo da na bilo koji način kvarimo odnose sa prijateljskim zemljama.“
Munjeviti ruski prodor u Gruziju i labavi mir koji je naknadno uspostavljen učinili su da Srbija nije jedina zemlja koja je imala dileme vezane za NATO odluku, koju mnogi doživljavaju kao provokaciju upućenu Moskvi. Naime, osim Srbije, povuklo se i pet bivših sovjetskih država. Pozicija tih Rusiji susednih država je kristalno jasna, ali Vladan Živulović iz organizacije „Atlantski savet“ kaže kako je srpski slučaj komplikovaniji. Beograd je pokazao da ne želi da se meša u interesnu sferu Rusije, ali je i nastavio sa politikom neprimenjivanja i razgrađivanja statusa koji je dobila članstvom u programu “Partnerstvo za mir”:
„Mi smo predali listu želja u kojim programima želimo da učestvujemo ali ta lista i dalje nije definisana. Tako da je naš status u programu ’Partnerstvo za mir’ vrlo labav i klimav. Tako da mi apsolutno nemamo nikakvu obavezu. Da rezimiramo - ako je neko želeo da se dodvori Rusima iz razumljivih potreba za njihovim vetom u Ujedinjenim nacijama onda je sa ovim postupkom uspeo, ali je i produžio naš labav i vrlo smušen status u programu ’Partnerstvo za mir’.“
Osim ovih Vladi Srbije upućene su i kritike zbog toga što je učešće na vežbama najpre bilo najavljeno a potom otkazano. Ministar Šutanovac:
„Vojska Srbije, kao ni Ministarstvo odbrane, ne odlučuje gde će vežbe biti održane. Mi dobijamo plan raznih vrsta, tipova, vežbi, seminara, kursiranja, na osnovu kog Vojska Srbije iskaže svoje potrebe a onda tek saznajemo gde će se vežbe održati.“
Božidar DelićOvakvo objašnjenje ne čini zadovoljnim generala Božidara Delića koji je danas funkcioner opozicione Srpske napredne stranke koju su formirali bivši Šešeljevci. Više nego rezarvisan prema NATO-u, ovog puta Delić konstatuje da je vlast morala na vreme da odluči da li će uzeti učešće u vežbama ili ne:
„Mi ćemo sada izgubiti na obe strane. Ispadamo da smo neozbiljni. Neozbiljna država, neozbiljan ministar. Izgubićemo u okviru ’Partnerstva za mir’, a na kraju krajeva gubimo i kod Rusa jer je očigledno postojala namera da se tamo pošalju naši ljudi.“
Zvuči paradoksalno ali ispada da je Srbija danas možda i udaljenija od NATO-a nego sama Rusija. Vladan Živulović upozorava da je malo toga učinjeno kako bi Srbija usvojila neke od programa koji proizlaze iz „Partnerstva za mir“, dok Rusija u okviru istog projekta, i uz sva neslaganja, ima jake kontakte sa Alijansom. Na primer:
„Vežbaju svoju mornaricu zajedno sa NATO snagama u Mediteranu za borbu protiv pirata. Za razliku od Rusa mi ne koristimo nijednu priliku za ovom vrstom obučavanja. Niti koristimo priliku da bilo šta isforsiramo kroz ove projekte, kroz bilateralnu saradnju sa susednim državama. Postoji oko 2000 programa na kojima mi možemo da zaradimo novac. Mi time samo pokazujemo da smo neiskrene članice programa ’Partnerstvo za mir’.“
Podsećamo, ulaskom u „Parnterstvo za mir“ Srbija je prihvatila saradnju u 24 oblasti pri čemu je posebnu zainteresovanost pokazala na polju školovanja oficira i učestvovanja u vojnim vežbama.
„Danas za upis u Vojnu akademiju imamo gotovo 40 puta više kandidata nego 2006. godine. Na konkursu za prijem 2400 profesionalnih pripadnika Vojske Srbije imamo gotovo tri kandidata na jedno mesto. Podsetiću vas da samo pre nekoliko godina nismo mogli da ispunimo adekvatan broj kandidata. Odziv za služenje vojnog roka je rekordan, a od kako postoji mogućnost služenja civilne vojske po prvi put imamo veći zahtev za služenje vojnog roka u uniformi nego u civilstvu.“
„Mi smo na početku 2008. godine izrazili želju da učestvujemo u toj vežbi sa ciljem upoznavanja funkcionisanja u takvim situacijama. Imajući u vidu da je zaista bio veliki međunarodni pritisak, ne na Vojsku Srbije ili Ministarstvo, nego generalno na izvršavanje te vežbe i situaciju koja se trenutno događa u Gruziji smatramo da Vojska Srbije nema dovoljno veliki benefit da bi uzela učešće na takvoj vežbi. Istovremeno ne želimo da na bilo koji način kvarimo odnose sa prijateljskim zemljama.“
Ako je neko želeo da se dodvori Rusima iz razumljivih potreba za njihovim vetom u UN onda je sa ovim postupkom uspeo, ali je i produžio naš labav i vrlo smušen status u programu ’Partnerstvo za mir’.
„Mi smo predali listu želja u kojim programima želimo da učestvujemo ali ta lista i dalje nije definisana. Tako da je naš status u programu ’Partnerstvo za mir’ vrlo labav i klimav. Tako da mi apsolutno nemamo nikakvu obavezu. Da rezimiramo - ako je neko želeo da se dodvori Rusima iz razumljivih potreba za njihovim vetom u Ujedinjenim nacijama onda je sa ovim postupkom uspeo, ali je i produžio naš labav i vrlo smušen status u programu ’Partnerstvo za mir’.“
Osim ovih Vladi Srbije upućene su i kritike zbog toga što je učešće na vežbama najpre bilo najavljeno a potom otkazano. Ministar Šutanovac:
„Vojska Srbije, kao ni Ministarstvo odbrane, ne odlučuje gde će vežbe biti održane. Mi dobijamo plan raznih vrsta, tipova, vežbi, seminara, kursiranja, na osnovu kog Vojska Srbije iskaže svoje potrebe a onda tek saznajemo gde će se vežbe održati.“
„Mi ćemo sada izgubiti na obe strane. Ispadamo da smo neozbiljni. Neozbiljna država, neozbiljan ministar. Izgubićemo u okviru ’Partnerstva za mir’, a na kraju krajeva gubimo i kod Rusa jer je očigledno postojala namera da se tamo pošalju naši ljudi.“
Zvuči paradoksalno ali ispada da je Srbija danas možda i udaljenija od NATO-a nego sama Rusija. Vladan Živulović upozorava da je malo toga učinjeno kako bi Srbija usvojila neke od programa koji proizlaze iz „Partnerstva za mir“, dok Rusija u okviru istog projekta, i uz sva neslaganja, ima jake kontakte sa Alijansom. Na primer:
„Vežbaju svoju mornaricu zajedno sa NATO snagama u Mediteranu za borbu protiv pirata. Za razliku od Rusa mi ne koristimo nijednu priliku za ovom vrstom obučavanja. Niti koristimo priliku da bilo šta isforsiramo kroz ove projekte, kroz bilateralnu saradnju sa susednim državama. Postoji oko 2000 programa na kojima mi možemo da zaradimo novac. Mi time samo pokazujemo da smo neiskrene članice programa ’Partnerstvo za mir’.“
Podsećamo, ulaskom u „Parnterstvo za mir“ Srbija je prihvatila saradnju u 24 oblasti pri čemu je posebnu zainteresovanost pokazala na polju školovanja oficira i učestvovanja u vojnim vežbama.
