Dževad Čoković, predsjednik Sindikata u konjičkom preduzeću UNIS Gal dobio je svoju prvomajsku čestitku:
„Dobio sam otkaz. Prvi je maj, to je za mene jedna čestitka od njih. Imam porodicu, imam dvoje djece, ženu.“
I Konjičanin Salko Zubčević jedan je od stotine otpuštenih radnika uoči Praznika rada:
„Radio sam 30 godina. Danas sam ostao bez posla. Teška je situacija, takva da se moramo boriti za dinar, da imamo danas koju marku, a sutra bog zna kako ćemo.“
Ratko Klicić, bivši radnik vareške Željezare, ne krije razočarenje:
„U propalom sistemu nikad se nije ovako nešto događalo. Iako su ga neposredno s njegovim padom prozvali „jednoumlje“, ali to jednoumlje, nama radnicima dalo je sigurnost, itekakvu.“
Oni koji su svoj radni vijek okončali, posebno su razočarani:
„Ovoj radničkoj klasi sada mogu da poručim: ova vlast ništa ne radi za dobrobit ljudi. Ovom privatizacijom oni su uništili fabrike, ljude, radnike, uništili su maltene bit života.“
Dok radnici protestuju širom svijeta zbog bespoštednih otpuštanja s posla, u Bosni i Hercegovini, iako nemaju gotovo nikakva prava, radnici se, umjesto bunta, prepuštaju letargiji:
Sa prvomajskog izleta kod Mostar, Foto: RTV Mostar„Radije ne bih diskutovao o tom.“
„Ne, opšta je kriza.“
„Nekad se orgalo, sijelilo, teferičilo, a sad ništa.“
„Ekonomska situacija je škakljiva, tako da se čovjek uklapa u sve to.“
„Nije to za mene. Ja sam to prevaziš'o“
„Sve najbolje je što se sjećam, a nema efekta šta ću pričat'“
Nekada se Praznik rada slavio u prirodi, na feštama na kojima su se okretali janjci. Danas, kada gotovo 50 posto radno sposobnog stanovništva nema posla, novca nema ni za normalan ručak:
„Mogu kokoš uzet' sebi pa ispeći. To je jedino što mogu. Penzioneri smo oboje i ne možemo više. Onda su se porodično janjci pekli tamo, vamo, išli smo na izlete. Sad je to, sa 290 maraka penzije nemoguće ostvariti.“
„RVI, ne radim. Prošle godine sam u šumi dočekao Prvi maj. Odem, naberem srijemuše, napasem se ove trave, ne može biti bolje. I malo sirćeta, kruha, kljukušu, maslenicu... A janje?! Mogu samo u livadi vidjet'“
Sindikalci koji su u najprimitivnijem obliku kapitalizma kakav vlada u BiH nejaki da bilo šta promijene, i sami ignorišu ovaj praznik. Ranka Mišić, predsjednica Sindikata RS:
„Ja radno, imam neke stvari koje su mi potrebne da bi ih pripremila za pregovore u ponedeljak sa ministrom industrije. Ništa posebno, dakle, ništa ne slavim.“
Članovi udruženja „Glas radnika“ u Brčko Distriktu odlučili su prekinuti ćutanje i svoje nezadovoljstvo zbog opljačkanih i rasprodatih preduzeća i nepovezanog radnog staža izraziti masovnim protestima. Hajrudin Mujačić, predsjednik udruženja:
„Organizujemo miting pod nazivom „Opstanak“ koji će se održati 5. maja 2009. godine na platou ispred Vlade. Pozivam sve radnike koji su ostali bez posla u brčanskim firmama '92. godine, da nam se pridruže. Prvo ćemo tražiti od komplet radnika da obustavimo uplate za komunalije. Iako nam je zabrana, mi ćemo obustaviti saobraćaj u Brčkom.“
Sindikalci širom Bosne i Hercegovine danas upozoravaju da nezadovoljstvo obespravljenih radnika doseže tačku kulminacije, te da bi socijalni nemiri uskoro mogli postati i bh. zbilja. Ilija Kalajdžić, predsjednik Sindikata u Brčkom:
„Prilika je da upozorimo i javne vlasti i poslodavce da ovako više neće ići. Bojim se da bi moglo sve izmaći kontroli.“
„Dobio sam otkaz. Prvi je maj, to je za mene jedna čestitka od njih. Imam porodicu, imam dvoje djece, ženu.“
I Konjičanin Salko Zubčević jedan je od stotine otpuštenih radnika uoči Praznika rada:
„Radio sam 30 godina. Danas sam ostao bez posla. Teška je situacija, takva da se moramo boriti za dinar, da imamo danas koju marku, a sutra bog zna kako ćemo.“
Ratko Klicić, bivši radnik vareške Željezare, ne krije razočarenje:
„U propalom sistemu nikad se nije ovako nešto događalo. Iako su ga neposredno s njegovim padom prozvali „jednoumlje“, ali to jednoumlje, nama radnicima dalo je sigurnost, itekakvu.“
Oni koji su svoj radni vijek okončali, posebno su razočarani:
„Ovoj radničkoj klasi sada mogu da poručim: ova vlast ništa ne radi za dobrobit ljudi. Ovom privatizacijom oni su uništili fabrike, ljude, radnike, uništili su maltene bit života.“
Dok radnici protestuju širom svijeta zbog bespoštednih otpuštanja s posla, u Bosni i Hercegovini, iako nemaju gotovo nikakva prava, radnici se, umjesto bunta, prepuštaju letargiji:
„Ne, opšta je kriza.“
„Nekad se orgalo, sijelilo, teferičilo, a sad ništa.“
„Ekonomska situacija je škakljiva, tako da se čovjek uklapa u sve to.“
„Nije to za mene. Ja sam to prevaziš'o“
„Sve najbolje je što se sjećam, a nema efekta šta ću pričat'“
Nekada se Praznik rada slavio u prirodi, na feštama na kojima su se okretali janjci. Danas, kada gotovo 50 posto radno sposobnog stanovništva nema posla, novca nema ni za normalan ručak:
„Mogu kokoš uzet' sebi pa ispeći. To je jedino što mogu. Penzioneri smo oboje i ne možemo više. Onda su se porodično janjci pekli tamo, vamo, išli smo na izlete. Sad je to, sa 290 maraka penzije nemoguće ostvariti.“
„RVI, ne radim. Prošle godine sam u šumi dočekao Prvi maj. Odem, naberem srijemuše, napasem se ove trave, ne može biti bolje. I malo sirćeta, kruha, kljukušu, maslenicu... A janje?! Mogu samo u livadi vidjet'“
Sindikalci koji su u najprimitivnijem obliku kapitalizma kakav vlada u BiH nejaki da bilo šta promijene, i sami ignorišu ovaj praznik. Ranka Mišić, predsjednica Sindikata RS:
„Ja radno, imam neke stvari koje su mi potrebne da bi ih pripremila za pregovore u ponedeljak sa ministrom industrije. Ništa posebno, dakle, ništa ne slavim.“
Članovi udruženja „Glas radnika“ u Brčko Distriktu odlučili su prekinuti ćutanje i svoje nezadovoljstvo zbog opljačkanih i rasprodatih preduzeća i nepovezanog radnog staža izraziti masovnim protestima. Hajrudin Mujačić, predsjednik udruženja:
„Organizujemo miting pod nazivom „Opstanak“ koji će se održati 5. maja 2009. godine na platou ispred Vlade. Pozivam sve radnike koji su ostali bez posla u brčanskim firmama '92. godine, da nam se pridruže. Prvo ćemo tražiti od komplet radnika da obustavimo uplate za komunalije. Iako nam je zabrana, mi ćemo obustaviti saobraćaj u Brčkom.“
Sindikalci širom Bosne i Hercegovine danas upozoravaju da nezadovoljstvo obespravljenih radnika doseže tačku kulminacije, te da bi socijalni nemiri uskoro mogli postati i bh. zbilja. Ilija Kalajdžić, predsjednik Sindikata u Brčkom:
„Prilika je da upozorimo i javne vlasti i poslodavce da ovako više neće ići. Bojim se da bi moglo sve izmaći kontroli.“
