Uz transparente "Nemojte se moliti u našim školama, mi nećemo misliti u vašim crkvama", "Stop klerikalizaciji" i "Crkva mora da bude odvojena od države", predstavnici Koalicije za sekularnu državu ostavili su na pisarnici zgrade Ustavnog suda novi zahtev za odgovor na pitanje da li se odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama krši Ustav Srbije. Iako priznaje da ne očekuje reakciju suda, predstavnica nevladine organizacije Žene u crnom, Snežana Tabački, kaže za naš program da neće odustati:
"Prosto mislim da je naša građanska obaveza da ih na to stalno podsećamo. U suprotnom ne verujem da će se stvari promeniti, budući da Ustavni sud ionako ne radi punim kapacitetom."
Predstavnici Koalicije za sekularnu državu, ali i drugi stručnjaci okupljeni na konferenciji u Beogradu, saglasni su u oceni da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama u preko deset članova u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije, te da se njime vređaju ljudska prava i zabrana diskriminacije. Navodeći niz odredaba kojima se krši princip odvojenosti crkve od države, dekan Pravnog fakulteta Union,Vesna Rakić Vodinelić, ističe onaj o pravnom položaju sveštenika i ogromnom imunitetu koji dobijaju prilikom bogosluženja:
"To je imunitet od svega. Obuhvata i pozivanje na nekakva krivična dela, kao što smo mogli da vidimo kod blagoslova koji je bio dat Škorpionima. Moguće je i pozivanje na krivična dela kao što je pedofilija, jer i to smo mogli da vidimo u nekim našim tradicionalnim crkvama."
Zakonom se nalaže državi da pravi razliku izmedju tzv. tradicionalnih crkava, od drugih verskih zajednica, te da u školama obezbedi nastavu veronauke samo tradicionalnim crkvama, čime se direktno krši princip zabrane diskriminacije, ističe još Rakić Vodinelić. Ona naglašava da su inicijativu Ustavnom sudu uputili zato što, za razliku od Srpske pravoslavne crkve, ne žele da se mešaju u državna pitanja. Podsećamo, nedavno usvojeni Zakon protiv diskriminacije, bio je blokiran u Skupštini zbog konsultacija državnih čelnika sa predstavnicima Srpske crkve koji su se usprotivili njegovim odredbama. Upravo zato, sociolog religije Mirko Đorđević priznaje da više ne ume da odgovori na pitanje da li je Srbija sekularna država ili nije:
"Treba vam dvadesetak dinara da kupite Ustav republike Srbije u prvom kiosku. Crkva i država su odvojene, ali na papiru. De iure de facto uopšte nisu, nego srastaju strukture moći."
Citirajući misao filozofa Jirgena Habermasa, Đorđević još upozorava:
"Mir u državi, verski mir, društveni mir, pravni mir, može da obezbedi samo sekularna moć države, a nikako crkve ili verske zajednice. Istorija je pokazala nebrojene primere. Ovo što se sada događa, nanosi ogromnu štetu srpskom društvu, ali nanosi i neprocenjivu štetu i samim crkvama, koje bi u slobodnoj, sekularnoj državi, imale zaista punu slobodu da deluju i da vrše svoju misu."
Kakva je situacija u državama regiona? Iskustva u susednoj Hrvatskoj je u Beogradu podelio profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i osnivač ateističkog udruženja "Protagora", Lino Veljak. Uz ocenu da nisu pomogli postojećoj tendenciji desekularizacije društva, Veljak ipak navodi brojne primere poput zahteva za dodatnim časovima veronauke u školama, javnim i državnim ustanovama na čijim zidovima vise verski simboli, te izdvajanje na desetine miliona evra iz državnog budžeta dominantnoj crkvi, koji ne podležu uobičajenoj kontroli:
"Samo devedesetih godina, i samo u gradu Zagrebu, sagrađeno je nešto više od 50 novih crkava. Istovremeno, sagrađeno je svega nekoliko novih škola i dečjih vrtića. I odatle slogan 'Protagore', koji vidim da je i ovde, u obliku nalepnice 'Nemojte se moliti u našim školama, mi nećemo misliti u vašim crkvama'."
Sa sloganom se složila i Vesna Rakić Vodinelić, pozivajući još jednom na poštovanje principa odvojenosti crkve od države:
"Ja ću završiti javnim apelom i pozivom koleginicama i kolegama, sudijama Ustavnog suda u koje mi moramo verovati, jer ne znamo kome bismo inače verovali, da kažu da li je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom republike Srbije."
"Prosto mislim da je naša građanska obaveza da ih na to stalno podsećamo. U suprotnom ne verujem da će se stvari promeniti, budući da Ustavni sud ionako ne radi punim kapacitetom."
To je imunitet od svega. Obuhvata i pozivanje na nekakva krivična dela, kao što smo mogli da vidimo kod blagoslova koji je bio dat Škorpionima.
"To je imunitet od svega. Obuhvata i pozivanje na nekakva krivična dela, kao što smo mogli da vidimo kod blagoslova koji je bio dat Škorpionima. Moguće je i pozivanje na krivična dela kao što je pedofilija, jer i to smo mogli da vidimo u nekim našim tradicionalnim crkvama."
Zakonom se nalaže državi da pravi razliku izmedju tzv. tradicionalnih crkava, od drugih verskih zajednica, te da u školama obezbedi nastavu veronauke samo tradicionalnim crkvama, čime se direktno krši princip zabrane diskriminacije, ističe još Rakić Vodinelić. Ona naglašava da su inicijativu Ustavnom sudu uputili zato što, za razliku od Srpske pravoslavne crkve, ne žele da se mešaju u državna pitanja. Podsećamo, nedavno usvojeni Zakon protiv diskriminacije, bio je blokiran u Skupštini zbog konsultacija državnih čelnika sa predstavnicima Srpske crkve koji su se usprotivili njegovim odredbama. Upravo zato, sociolog religije Mirko Đorđević priznaje da više ne ume da odgovori na pitanje da li je Srbija sekularna država ili nije:
Mir u državi, verski mir, društveni mir, pravni mir, može da obezbedi samo sekularna moć države, a nikako crkve ili verske zajednice.
Citirajući misao filozofa Jirgena Habermasa, Đorđević još upozorava:
"Mir u državi, verski mir, društveni mir, pravni mir, može da obezbedi samo sekularna moć države, a nikako crkve ili verske zajednice. Istorija je pokazala nebrojene primere. Ovo što se sada događa, nanosi ogromnu štetu srpskom društvu, ali nanosi i neprocenjivu štetu i samim crkvama, koje bi u slobodnoj, sekularnoj državi, imale zaista punu slobodu da deluju i da vrše svoju misu."
Kakva je situacija u državama regiona? Iskustva u susednoj Hrvatskoj je u Beogradu podelio profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i osnivač ateističkog udruženja "Protagora", Lino Veljak. Uz ocenu da nisu pomogli postojećoj tendenciji desekularizacije društva, Veljak ipak navodi brojne primere poput zahteva za dodatnim časovima veronauke u školama, javnim i državnim ustanovama na čijim zidovima vise verski simboli, te izdvajanje na desetine miliona evra iz državnog budžeta dominantnoj crkvi, koji ne podležu uobičajenoj kontroli:
"Samo devedesetih godina, i samo u gradu Zagrebu, sagrađeno je nešto više od 50 novih crkava. Istovremeno, sagrađeno je svega nekoliko novih škola i dečjih vrtića. I odatle slogan 'Protagore', koji vidim da je i ovde, u obliku nalepnice 'Nemojte se moliti u našim školama, mi nećemo misliti u vašim crkvama'."
Sa sloganom se složila i Vesna Rakić Vodinelić, pozivajući još jednom na poštovanje principa odvojenosti crkve od države:
"Ja ću završiti javnim apelom i pozivom koleginicama i kolegama, sudijama Ustavnog suda u koje mi moramo verovati, jer ne znamo kome bismo inače verovali, da kažu da li je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom republike Srbije."