Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt i ministar za administraciju lokalne uprave Sadri Ferati razgovarali su u jednom restoranu u Gračanici sa više desetina predstavnika srpskih stranaka, udruženja i nevladinih organizacija o procesu decentralizacije vlasti. Učesnici su ocenili da je susret bio koristan.
Piter Fejt je izrazio uverenje da su Srbima predstavljene prave informacije o procesu, uz naznaku da će nove srpske opštine biti formirane na osnovu Ahtisarijevog plana i kosovskih zakona.
“Ohrabren sam ovim sastankom. Primetio sam da srpska zajednica nema poverenja ali da je spremna da se okrene budućnosti na Kosovu, i u EU. Mislim da je ovaj sastanak doprineo boljem informisanju predstavnika zajednice”, rekao je Fejt izrazivši uverenje da će do kraja godine početi uspostavljanje novih srpskih opština kako je i predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Fejt je kazao da se sa zajednicom mogu regulisati detalji u pogledu praktičnog sporovođenja decentralizacije.
“O planu se ne može pregovarati, ali trebamo videti šta je moguće bolje uraditi prilikom sprovođenja. Mi ćemo sprovoditi Plan i zakone. Ministar treba da nađe najbolja rešenja i utvrdi da li ima prostora za unapređenje detalja”, kazao je Fejt.
I kosovski ministar za administraciju lokalne uprave u Vladi Kosova Sadri Ferati je zadovoljan što je u direktnom kontaktu sa predstavnicima Srba i meštanima Gračanice pružio dopunska objašnjenja u vezi sa reformom lokalne uprave, tačnije decentralizacijom.
“Mi smo još jednom naglasili da je to pravo zagarantovano Ustavom i zakonima Kosova i da je to dobra prilika za građane, sve opštine, da prihvatajući dodatna ovlašćenja budu na još boljoj usluzi građanima”, kazao je ministar.
Ferati je ocenio da je jako važno da građani koji žive na lokacijama predviđenim za formiranje novih opština prihvate prava koja im zakon nudi i da vodeći se demokratskim principima direktno utiču na kvalitet svojih života.
Planom o decentralizaciji predviđeno je formiranje pet opština sa srpskom većinom i proširenje teritorije opštine Novo Brdo, koja je takođe nastanjena srpskim stanovništvom. Ali većina kosovskih Srba stoji iza stava Beograda da se ne prihvati decentralizacija koja je u skladu sa Planom Martija Ahtisarija.
Predsednik SPO-a za Kosovo Ranđel Nojkić je zatražio da decentralizacija ne bude dekor već da donese suštinske promene. Za Nojkića ključno pitanje je institucionalna zaštita.
“Posebno je bilo postavljeno pitanje institucionalne zaštite uz pokušaj organizatora da nas uvere da ona postoji. Mi smo na mnogim primerima ukazali da institucionalna zaštita na centralnom nivou ne postoji. Ona zavisi od drugih zajednica, s obzirom da interesi zajednica nisu zajedniči onda je to pitanje dovedeno pod znak pitanja.”
Međutim, Srbi koji su deo kosovske Vlade kažu da je učešće u decentralizaciji ili formiranju novih opština vezano za ostanak i povratak pripadnika srpske zajednice. Bojan Stojanović, šef poslaničke grupe Samostalne liberalne stranke u Skupštini Kosova, kaže da Srbi moraju preuzeti odgoovrnost.
“Decentralizacija mora da se sprovede, Srbi treba da shvate da moraju da odlučuju sami o sebi naravno ne da protivreče Beogradu i niko ne treba u Beogradu da gleda sa strahom i nepovrenjem. Naprotiv od Beograda treba tražiti podršku da se uključi sa punim kapacitetima i tehnički i finansijski u bilo kom smislu pomogne tim Srbima a kasnije mi ćemo napraviti horizontalnu i vertikalnu povezanost opština”, rekao je Stojanović.
Kosovske i međunarodne institucije su naznačile da će decentralizacija vlasti biti jedan od prioritetnih procesa u ovoj godini. Pored formiranja novih opština ovaj proces podrazumeva i veću vlast opština u mnogim oblastima, kao što su obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita. Prenose se i određena finansijska sredstava sa centralnog na lokalni nivo. Takođe je omogućeno da srpske opštine mogu sarađivati sa vlastima Srbije, ali uz saglasnost kosovske vlade.
Piter Fejt je izrazio uverenje da su Srbima predstavljene prave informacije o procesu, uz naznaku da će nove srpske opštine biti formirane na osnovu Ahtisarijevog plana i kosovskih zakona.
“Ohrabren sam ovim sastankom. Primetio sam da srpska zajednica nema poverenja ali da je spremna da se okrene budućnosti na Kosovu, i u EU. Mislim da je ovaj sastanak doprineo boljem informisanju predstavnika zajednice”, rekao je Fejt izrazivši uverenje da će do kraja godine početi uspostavljanje novih srpskih opština kako je i predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Fejt je kazao da se sa zajednicom mogu regulisati detalji u pogledu praktičnog sporovođenja decentralizacije.
“O planu se ne može pregovarati, ali trebamo videti šta je moguće bolje uraditi prilikom sprovođenja. Mi ćemo sprovoditi Plan i zakone. Ministar treba da nađe najbolja rešenja i utvrdi da li ima prostora za unapređenje detalja”, kazao je Fejt.
I kosovski ministar za administraciju lokalne uprave u Vladi Kosova Sadri Ferati je zadovoljan što je u direktnom kontaktu sa predstavnicima Srba i meštanima Gračanice pružio dopunska objašnjenja u vezi sa reformom lokalne uprave, tačnije decentralizacijom.
“Mi smo još jednom naglasili da je to pravo zagarantovano Ustavom i zakonima Kosova i da je to dobra prilika za građane, sve opštine, da prihvatajući dodatna ovlašćenja budu na još boljoj usluzi građanima”, kazao je ministar.
Ferati je ocenio da je jako važno da građani koji žive na lokacijama predviđenim za formiranje novih opština prihvate prava koja im zakon nudi i da vodeći se demokratskim principima direktno utiču na kvalitet svojih života.
Planom o decentralizaciji predviđeno je formiranje pet opština sa srpskom većinom i proširenje teritorije opštine Novo Brdo, koja je takođe nastanjena srpskim stanovništvom. Ali većina kosovskih Srba stoji iza stava Beograda da se ne prihvati decentralizacija koja je u skladu sa Planom Martija Ahtisarija.
Predsednik SPO-a za Kosovo Ranđel Nojkić je zatražio da decentralizacija ne bude dekor već da donese suštinske promene. Za Nojkića ključno pitanje je institucionalna zaštita.
“Posebno je bilo postavljeno pitanje institucionalne zaštite uz pokušaj organizatora da nas uvere da ona postoji. Mi smo na mnogim primerima ukazali da institucionalna zaštita na centralnom nivou ne postoji. Ona zavisi od drugih zajednica, s obzirom da interesi zajednica nisu zajedniči onda je to pitanje dovedeno pod znak pitanja.”
Međutim, Srbi koji su deo kosovske Vlade kažu da je učešće u decentralizaciji ili formiranju novih opština vezano za ostanak i povratak pripadnika srpske zajednice. Bojan Stojanović, šef poslaničke grupe Samostalne liberalne stranke u Skupštini Kosova, kaže da Srbi moraju preuzeti odgoovrnost.
“Decentralizacija mora da se sprovede, Srbi treba da shvate da moraju da odlučuju sami o sebi naravno ne da protivreče Beogradu i niko ne treba u Beogradu da gleda sa strahom i nepovrenjem. Naprotiv od Beograda treba tražiti podršku da se uključi sa punim kapacitetima i tehnički i finansijski u bilo kom smislu pomogne tim Srbima a kasnije mi ćemo napraviti horizontalnu i vertikalnu povezanost opština”, rekao je Stojanović.
Kosovske i međunarodne institucije su naznačile da će decentralizacija vlasti biti jedan od prioritetnih procesa u ovoj godini. Pored formiranja novih opština ovaj proces podrazumeva i veću vlast opština u mnogim oblastima, kao što su obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita. Prenose se i određena finansijska sredstava sa centralnog na lokalni nivo. Takođe je omogućeno da srpske opštine mogu sarađivati sa vlastima Srbije, ali uz saglasnost kosovske vlade.
