Očekuje se da radne grupe, koje čine medijski personal, predstavnici državnih organa i predstavnici Ministarstva kulture, sledeće sedmice predlože interventne i sistemske mere za medijsku industriju i profesiju.
Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije, kaže za RSE da je kroz te mere pomoći moguće očekivati smanjenje takse za emitere, ali i liberalizaciju oglašavanja za štampane medije:
“Primera radi, kada su emiteri u pitanju, oni su se konkretno požalili na visinu naknada koje plaćaju za frekvencije, tako da će jedan od predloga sigurno biti da se visina naknada za emitere smanji. Videćemo kako će to biti obrazloženo, ali već ima nekih prilično jakih argumenata, da je naknada za frekvenciju kod nas čak veća nego u nekim razvijenim zemljama Evrope. Što se tiče štampanih medija, već postoji predlog da se izvrši izmena zakona o oglašavanju, odnosno da se dozvoli oglašavanje pića. Bio je i predlog da to važi i za duvanske proizvode, ali mislim da to zaista nema logike i da to ne može da prođe ni u jednoj zemlji, pa samim tim ni ovde. Lično očekujem da će se tu iskristalisati i neki predlozi malo dugoročnijih sistemskih mera.“
Ekonomska kriza koja postaje sve vidljivija, ozbiljno ugrožava medije ili onaj najosetljivi deo medijskog personala kao što su novinari. Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže za RSE da je kriza u nekim medijima već toliko velika da im preti zatvaranje:
“Novinari ne primaju plate, ne primaju plate u mnogim lokalnim medijima, tako da je situacija izuzetno teška. Na primer u Negotinu, gde je bio štrajk, preko štrajka su uspeli da izmole nekoliko plata za prošlu godinu, a sada ponovo ne dobijaju plate. U mnogim privatnim medijima novinari ne dobijaju plate po dva-tri meseca, a u velikim kućama, na primer u Večernjim novostima, novinari odlaze na prinudne odmore. Zatim, u nekim kućama već su najavili da će smanjiti plate za 20 odsto i da će otpuštati ljude.“
Iskustva medija u Evropi nisu drastično drugačija od onih u Srbiji. Modeli odnosa vlasnika i zaposlenih, gotovo, su identični.
“U mnogim slučajevima ekonomska kriza koristi se kao izgovor za smanjenje zaposlenih u medijima, samo zato da bi vlasnici i dalje nastavili da ostvaruju izvestan profit”, rekao je za RSE Arni Koning, predsednik Evropske federacije novinara.
On je tokom svog boravka u Beogradu istakao da potreba vlasnika medija za ostvarivanjem profita u vremenima ekonomske krize predstavlja glavni razlog zašto nema interesa za ulaganje u oblasti medija i da Evropska federacija novinara upravo razgovara sa evropskim parlamentarcima kako izaći iz krize na kratak rok:
“U mnogim slučajevima medijske institucije i vlasnici medija još uvek poseduju novac i mi pokušavamo da ih privolimo da taj novac koriste u ovako kriznoj situaciji, ali nam je potrebna neka vrsta posvećenosti od strane političara i celokupnog društva, kako bi se dalo do znanja da su mediji važna tema u društvu koju treba staviti na prvo mesto u kriznim situacijama kao što je ova. To je debata koju pokušavamo da pokrenemo sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom.”
Analizirajući medijsku sliku, Jasmina Popović, članica Izvršnog odbora Svetske federacije novinara, kaže za RSE da se mediji u regionu susreću sa istim problemima, ali da će neki mediji ekonomsku krizu snažnije osetiti:
“Naša iskustva pokazuju da su lokalni i mali mediji najugroženiji, koji zapravo i imaju najmanje prihode. Oglašavanje je važna stavka u celoj ovoj krizi, s obzirom da velike kompanije režu budžete namenje za oglašavanje, to se oseti na lokalnim radio-stanicama, pa se tako mnogi mali, lokalni i pisani mediji gase jer su zavisili od te vrste oglasa. Na udaru su i printani mediji, jer kao što znamo na toj nekoj skali oglašavanja prvo se uklanja outdoor oglašavanje, nakon toga se ide ka printanim medijima, a zatim slede radio i televizija. U ovom trenutku smatramo da su pisani mediji najugroženiji, a nakon toga slede lokalni mediji, smatramo da su oni pod najjačim udarom.”
Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije, kaže za RSE da je kroz te mere pomoći moguće očekivati smanjenje takse za emitere, ali i liberalizaciju oglašavanja za štampane medije:
“Primera radi, kada su emiteri u pitanju, oni su se konkretno požalili na visinu naknada koje plaćaju za frekvencije, tako da će jedan od predloga sigurno biti da se visina naknada za emitere smanji. Videćemo kako će to biti obrazloženo, ali već ima nekih prilično jakih argumenata, da je naknada za frekvenciju kod nas čak veća nego u nekim razvijenim zemljama Evrope. Što se tiče štampanih medija, već postoji predlog da se izvrši izmena zakona o oglašavanju, odnosno da se dozvoli oglašavanje pića. Bio je i predlog da to važi i za duvanske proizvode, ali mislim da to zaista nema logike i da to ne može da prođe ni u jednoj zemlji, pa samim tim ni ovde. Lično očekujem da će se tu iskristalisati i neki predlozi malo dugoročnijih sistemskih mera.“
Ekonomska kriza koja postaje sve vidljivija, ozbiljno ugrožava medije ili onaj najosetljivi deo medijskog personala kao što su novinari. Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže za RSE da je kriza u nekim medijima već toliko velika da im preti zatvaranje:
“Novinari ne primaju plate, ne primaju plate u mnogim lokalnim medijima, tako da je situacija izuzetno teška. Na primer u Negotinu, gde je bio štrajk, preko štrajka su uspeli da izmole nekoliko plata za prošlu godinu, a sada ponovo ne dobijaju plate. U mnogim privatnim medijima novinari ne dobijaju plate po dva-tri meseca, a u velikim kućama, na primer u Večernjim novostima, novinari odlaze na prinudne odmore. Zatim, u nekim kućama već su najavili da će smanjiti plate za 20 odsto i da će otpuštati ljude.“
Iskustva medija u Evropi nisu drastično drugačija od onih u Srbiji. Modeli odnosa vlasnika i zaposlenih, gotovo, su identični.
“U mnogim slučajevima ekonomska kriza koristi se kao izgovor za smanjenje zaposlenih u medijima, samo zato da bi vlasnici i dalje nastavili da ostvaruju izvestan profit”, rekao je za RSE Arni Koning, predsednik Evropske federacije novinara.
On je tokom svog boravka u Beogradu istakao da potreba vlasnika medija za ostvarivanjem profita u vremenima ekonomske krize predstavlja glavni razlog zašto nema interesa za ulaganje u oblasti medija i da Evropska federacija novinara upravo razgovara sa evropskim parlamentarcima kako izaći iz krize na kratak rok:
“U mnogim slučajevima medijske institucije i vlasnici medija još uvek poseduju novac i mi pokušavamo da ih privolimo da taj novac koriste u ovako kriznoj situaciji, ali nam je potrebna neka vrsta posvećenosti od strane političara i celokupnog društva, kako bi se dalo do znanja da su mediji važna tema u društvu koju treba staviti na prvo mesto u kriznim situacijama kao što je ova. To je debata koju pokušavamo da pokrenemo sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom.”
Analizirajući medijsku sliku, Jasmina Popović, članica Izvršnog odbora Svetske federacije novinara, kaže za RSE da se mediji u regionu susreću sa istim problemima, ali da će neki mediji ekonomsku krizu snažnije osetiti:
“Naša iskustva pokazuju da su lokalni i mali mediji najugroženiji, koji zapravo i imaju najmanje prihode. Oglašavanje je važna stavka u celoj ovoj krizi, s obzirom da velike kompanije režu budžete namenje za oglašavanje, to se oseti na lokalnim radio-stanicama, pa se tako mnogi mali, lokalni i pisani mediji gase jer su zavisili od te vrste oglasa. Na udaru su i printani mediji, jer kao što znamo na toj nekoj skali oglašavanja prvo se uklanja outdoor oglašavanje, nakon toga se ide ka printanim medijima, a zatim slede radio i televizija. U ovom trenutku smatramo da su pisani mediji najugroženiji, a nakon toga slede lokalni mediji, smatramo da su oni pod najjačim udarom.”
