Iako Vlada Srbije u svojim odlukama, koje bi trebalo da ublaže sve prisutniju ekonomsku krizu, luta, ona pokušava da ostavi utisak kako probleme, ipak, drži pod kontrolom. Međutim, prvi ozbiljan sudar sa posledicama svojih odluka Vlada Srbije mogla bi da ima veoma brzo.
Jedan od najvećih srbijanskih sindikata već je najavio štrajk radnika. Ljubiša Obrović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao je da će taj sindikat, krajem meseca, organizovati veliki protest ukoliko Vlada ne ispuni data obećanja:
“Tražimo preuzimanje mera koje će obezbediti ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize i pogubne privatizacije na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, penzionera i građana, ali i očuvanje nivoa zaposlenosti i sprečavanje otpuštanja zaposlenih. Zatim, da sve mere za ublažavanje svetske ekonomske krize budu usmerene ka oživljavanju proizvodnje, da se spreči uvođenje dodatnog oporezivanja zarada, solidarnog poreza i zamrzavanja zarada, i da teret krize podnesu, pre svega, najbogatiji slojevi društva, a posebno oni koji su se obogatili kroz privatizaciju. Ukoliko Vlada Republike Srbije ne bude mogla da realizuje ove zahteve, tražićemo ostavke.“
Vladmir GligorovEkonomki stručnjaci ističu da Srbiji trenutno ne preti ekonomski krah, ali da su opasnosti da uđe u još dublju i ozbiljniju recesiju veće nego ikada pre.
Vlada Srbije razmišlja samo kratkoročno, a bez strategija na srednji rok, što znači plan od 3 do 5 godina, Srbija će upasti u još veće ekonomske probleme, kaže Vladimir Gligorov, stručnjak Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča:
”U kriznim situacijama mora se misliti na srednji, a ne na kratki, rok. Ova Vlada misli veoma kratkoročno, što znači da su sve mere koje dolaze iznuđene. Reaguje se na stanje stvari ili na trenutna kretanja, i u tom smislu postoji opasnost da će Srbija, kada se ponovo pokrene proizvodnja u Evropi i svetu, pa i u regionu, izaći iz svega toga kao jedna i dalje institucionalno neizgrađena zemlja sa nekonkurentnom privredom i javnim sektorom koji će, verovatno, biti više u gubicima.”
Ekonomisti različito procenjuju šta predstavljaju najveće opasnosti po krhku ekonomsku politiku zemlje.
Mijat Lakićević, ekonomski analitičar, za RSE ističe da je najveći problem dotok svežeg novca:
Mijat Lakičević”Srbija je navikla godišnje da troši nekoliko milijardi, 5-6 milijardi eura, više od onoga što je zaradila, a tih para sada nema i to je naravno problem. Čini mi se da ne postoji taj jedan potez koji bi mogao da reši problem. Dakle, ovo što je urađeno je neophodno, smanjena je javna potrošnja, ali da bi se zaista izašlo na zelenu granu potreban je niz ozbiljnih reformskih poteza na svim poljima – to je posao koji mora da se uradi u narednih godinu-dve dana.”
Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike u dnevniku ”Politika”, kaže za RSE da postoje dve neuralgične tačke:
”Nedovoljan izvoz i nedovoljno deviza da bi mogla da servisira svoje potrebe, da bi mogla da se razvija i da bi imala promet.”
Pored ekonomista i Asocijacija malih i srednjih preduzeća predložila je Vladi svoje mere za ublažavanje ekonomske krize. Za razliku od ekonomista, oni tvrde da su najveći problemi crno tržište i siva ekonomija.
Milan Knežević iz Unije proizvođača tekstila kaže da crno tržište Srbije, u ovom trenutku, prelazi, neverovatnih četiri milijarde evra:
”Crno tržište je kuga koja onemogućava stvaranje normalne akumulacije i cenovne logike, onemogućava normalno zapošljavanje i bilo kakav ekonomski prosperitet.”
Jedan od najvećih srbijanskih sindikata već je najavio štrajk radnika. Ljubiša Obrović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao je da će taj sindikat, krajem meseca, organizovati veliki protest ukoliko Vlada ne ispuni data obećanja:
“Tražimo preuzimanje mera koje će obezbediti ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize i pogubne privatizacije na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, penzionera i građana, ali i očuvanje nivoa zaposlenosti i sprečavanje otpuštanja zaposlenih. Zatim, da sve mere za ublažavanje svetske ekonomske krize budu usmerene ka oživljavanju proizvodnje, da se spreči uvođenje dodatnog oporezivanja zarada, solidarnog poreza i zamrzavanja zarada, i da teret krize podnesu, pre svega, najbogatiji slojevi društva, a posebno oni koji su se obogatili kroz privatizaciju. Ukoliko Vlada Republike Srbije ne bude mogla da realizuje ove zahteve, tražićemo ostavke.“
Vlada Srbije razmišlja samo kratkoročno, a bez strategija na srednji rok, što znači plan od 3 do 5 godina, Srbija će upasti u još veće ekonomske probleme, kaže Vladimir Gligorov, stručnjak Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča:
”U kriznim situacijama mora se misliti na srednji, a ne na kratki, rok. Ova Vlada misli veoma kratkoročno, što znači da su sve mere koje dolaze iznuđene. Reaguje se na stanje stvari ili na trenutna kretanja, i u tom smislu postoji opasnost da će Srbija, kada se ponovo pokrene proizvodnja u Evropi i svetu, pa i u regionu, izaći iz svega toga kao jedna i dalje institucionalno neizgrađena zemlja sa nekonkurentnom privredom i javnim sektorom koji će, verovatno, biti više u gubicima.”
Ekonomisti različito procenjuju šta predstavljaju najveće opasnosti po krhku ekonomsku politiku zemlje.
Mijat Lakićević, ekonomski analitičar, za RSE ističe da je najveći problem dotok svežeg novca:
Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike u dnevniku ”Politika”, kaže za RSE da postoje dve neuralgične tačke:
”Nedovoljan izvoz i nedovoljno deviza da bi mogla da servisira svoje potrebe, da bi mogla da se razvija i da bi imala promet.”
Pored ekonomista i Asocijacija malih i srednjih preduzeća predložila je Vladi svoje mere za ublažavanje ekonomske krize. Za razliku od ekonomista, oni tvrde da su najveći problemi crno tržište i siva ekonomija.
Milan Knežević iz Unije proizvođača tekstila kaže da crno tržište Srbije, u ovom trenutku, prelazi, neverovatnih četiri milijarde evra:
”Crno tržište je kuga koja onemogućava stvaranje normalne akumulacije i cenovne logike, onemogućava normalno zapošljavanje i bilo kakav ekonomski prosperitet.”
