''Izgleda da ćemo ići do kraja, sada kada su došle još ove porodice biće 365 porodica ovde.''
RSE: Zašto ne prihvatate ponudu gradske vlade?
''Koju ponudu?''
RSE: Da idete u prihvatilište.
''Juče su otišli tamo i odmah su se vratili.''
RSE: Zašto?
''Zato što nisu nikakvi uslovi. Kako bi tebi bilo da moraš da ostaviš ženu na jednoj strani, a ti da moraš na drugu?!''
''Imam dve male ćerke, od tri i šest godina, i ako se kada ustanem ne poigram sa njima pola sata ja ne mogu da živim.''
RSE: Gde su vam sada deca?
''Deca su otišla da se okupaju kod komšija.''
''Ovaj šator smo napravili sami.''
RSE: Od čega ste ga napravili?
''Našli smo po kantama i postavili ga.''
RSE: Noći su ipak hladne, kako se snalazite?
''Kako da nisu, naložili smo 40 guma.''
''Spavam na zemlji.''
RSE: Da li ti je bilo hladno?
''Da, bilo je.''
RSE: Da li neko dolazi da vam da dà jedete, gde su vam roditelji?
''Rade, skupljaju po kantama.''
RSE: A zašto ti skupljaš po kantama, ti si ipak mali?
''Pa moramo da skupljamo po kantama.''
''Ljudi su bez krova nad glavom, došli su ovde sa Kosova, a oni već deset godina ne mogu da nađu rešenje. Ljudi su ostavili svoje kuće, ostavili su sve, goli su došli, a posle deset godina u Srbiji još uvek su goli. Da li su se oni borili za Srbiju? Kosovo je isto Srbija, ti ljudi nisu izbeglice, oni su samo raseljena lica iz grada u grad.''
RSE: Šta ćete sada raditi kada očito ne postoji nikakav dogovor ili neko rešenje?
''Za sada ništa, mi nemamo kuda da idemo, moramo ovde da živimo, a za posle ćemo videti, preduzećemo malo žešće korake.''
''Sutra ćemo se skupiti ispred Skupštine grada.''
RSE: Sutra je Svetski dan Roma?
''Da, Svetski dan Roma, sutra ispred Skupštine grada skupljaju se svi Romi.''
RSE: Koliko imate dece?
''Imam troje dece, i četvrto na putu. Ovde samo muke i problemi, ništa više.''
RSE: Koliko ti imaš godina?
''Deset i po.''
RSE: Kako se zoveš?
''Dragutin.''
RSE: A ti, kako se zoveš?
''Muharem.''
RSE: Muhareme, koliko ti godina imaš?
''Šest.''
RSE: Da li idete u školu?
''Ne, ne idemo''
RSE: Zašto ne idete u školu?
''Ne znam. Kako da idemo kada imamo puno vaški?''
''Moj predlog je da nam neko dà stan i mi ćemo živeti kao svaki normalan građanin, plaćaćemo vodu, struju i sve druge komunalije. Stalno pričaju o našoj higijeni, a mi ovde ne možemo da vodimo računa o higijeni jer nemamo ni vode ni struje.''
''Gladni smo, ali su deca još gladnija. Mi stariji možemo da izdržimo, ali deca ne mogu, njima moram da dam da jedu. Jutros sam za 60 dinara kupio samo suvog hleba.''
RSE: Šta jedete?
''Jedemo šta imamo, bilo šta, suvog hleba.''
''Nemamo ni drva, ložimo gume.''
''Nemamo čime ni da se pokrijemo, sve su nam porušili, ni stvari nismo uspeli da izvadimo iz kuće.''
''Sramota za ovu zemlju, za ovu Srbiju, neka nađu neko rešenje.''
RSE: Zašto ne prihvatate ponudu gradske vlade?
''Koju ponudu?''
RSE: Da idete u prihvatilište.
''Juče su otišli tamo i odmah su se vratili.''
RSE: Zašto?
''Zato što nisu nikakvi uslovi. Kako bi tebi bilo da moraš da ostaviš ženu na jednoj strani, a ti da moraš na drugu?!''
''Imam dve male ćerke, od tri i šest godina, i ako se kada ustanem ne poigram sa njima pola sata ja ne mogu da živim.''
RSE: Gde su vam sada deca?
''Deca su otišla da se okupaju kod komšija.''
''Ovaj šator smo napravili sami.''
RSE: Od čega ste ga napravili?
''Našli smo po kantama i postavili ga.''
RSE: Noći su ipak hladne, kako se snalazite?
''Kako da nisu, naložili smo 40 guma.''
''Spavam na zemlji.''
RSE: Da li ti je bilo hladno?
''Da, bilo je.''
RSE: Da li neko dolazi da vam da dà jedete, gde su vam roditelji?
''Rade, skupljaju po kantama.''
RSE: A zašto ti skupljaš po kantama, ti si ipak mali?
''Pa moramo da skupljamo po kantama.''
''Ljudi su bez krova nad glavom, došli su ovde sa Kosova, a oni već deset godina ne mogu da nađu rešenje. Ljudi su ostavili svoje kuće, ostavili su sve, goli su došli, a posle deset godina u Srbiji još uvek su goli. Da li su se oni borili za Srbiju? Kosovo je isto Srbija, ti ljudi nisu izbeglice, oni su samo raseljena lica iz grada u grad.''
RSE: Šta ćete sada raditi kada očito ne postoji nikakav dogovor ili neko rešenje?
''Za sada ništa, mi nemamo kuda da idemo, moramo ovde da živimo, a za posle ćemo videti, preduzećemo malo žešće korake.''
''Sutra ćemo se skupiti ispred Skupštine grada.''
RSE: Sutra je Svetski dan Roma?
''Da, Svetski dan Roma, sutra ispred Skupštine grada skupljaju se svi Romi.''
RSE: Koliko imate dece?
''Imam troje dece, i četvrto na putu. Ovde samo muke i problemi, ništa više.''
RSE: Koliko ti imaš godina?
''Deset i po.''
RSE: Kako se zoveš?
''Dragutin.''
RSE: A ti, kako se zoveš?
''Muharem.''
RSE: Muhareme, koliko ti godina imaš?
''Šest.''
RSE: Da li idete u školu?
''Ne, ne idemo''
RSE: Zašto ne idete u školu?
''Ne znam. Kako da idemo kada imamo puno vaški?''
''Moj predlog je da nam neko dà stan i mi ćemo živeti kao svaki normalan građanin, plaćaćemo vodu, struju i sve druge komunalije. Stalno pričaju o našoj higijeni, a mi ovde ne možemo da vodimo računa o higijeni jer nemamo ni vode ni struje.''
''Gladni smo, ali su deca još gladnija. Mi stariji možemo da izdržimo, ali deca ne mogu, njima moram da dam da jedu. Jutros sam za 60 dinara kupio samo suvog hleba.''
RSE: Šta jedete?
''Jedemo šta imamo, bilo šta, suvog hleba.''
''Nemamo ni drva, ložimo gume.''
''Nemamo čime ni da se pokrijemo, sve su nam porušili, ni stvari nismo uspeli da izvadimo iz kuće.''
''Sramota za ovu zemlju, za ovu Srbiju, neka nađu neko rešenje.''
