Stanovnici porušenog romskog naselja u Bloku 67, koje se nalazi pored novoizgrađenih stambenih zgrada za učesnike Univerzijade, i proteklu noć su proveli pod otvorenim nebom, budući da je propao plan o njihovom priveremenom preseljenju u obližnje Boljevce. Meštani ovog sela nisu imali želju da upute signale dobrodošlice za Rome, koji bi, ipak, više voleli da ostanu na istom mestu, ali uz uslov da im se umesto porušenih kartonskih kuća postave kontejneri za stanovanje. Svoju želju su preneli predstavnicima gradske vlasti:
“Zašto si došao ovde, brate? Kako ti pomažeš nama Romima? Gde da idemo? Tri kontejnera su tamo zapalili!”
“Mi smo se dogovorili i ja sam rekao da ću videti.”
“Da, i doneli ste cisternu vode za naselje, vode je bilo dok ste vi bili tu, a kada ste vi otišli, otišla je i cisterna. Ni hranu ni vodu, ništa nam niste dali!”
Nešto smirenijim tonom, svoje namere preneli su našem reporteru:
“Mi bismo ostali ovde, ali sutra ili prekosutra i ovo se ruši. Ako bi nam ovde doneli kontejnere, to bi bilo dobro za nas, jer nemamo ni vode ni struje, deca su nam puna vaški. Katastrofa!”
“Hoću smeštaj ovde u Beogradu, imam tri bolesne ćerke i dva unuka bez oca i majke koje čuvam.”
RSE: Ovde živite bukvalno na ledini, među kartonima. Zar vam je to dobro?
“Jeste, samo da nisam na ulici.”
RSE: A zašto nećete u Boljevce?
“Zato što smo čuli da se spremaju da nas zapale sa gorivom. Kako da idemo kada se bojmo?!”
Meštani Boljevaca, koji su dve noći zaredom protestovali zbog najavljenog dolaska Roma, odbacuju tvrdnje da je zapaljen jedan od tri kontejnera:
“Uopšte nije zapaljen, što se može utvrditi na licu mesta, proveriti videti i snimiti. Dakle, nema šanse da je zapaljen, ljudi koji su bili na licu mesta nisu dali da se pali.”
“Jeste u jednom ćošku načet, iza toga stojim. Mi smo intervenisali i sprečili širenje požara jer je neko zapalio gumu.”
Osnovni razlog protivljenja dolasku Roma je, kako navode pojedini Boljevčani, nepostojanje minimalnih uslova za normalan život:
“Donešena su ova tri razlupana kontejnera, koji su razlupani kako su donešeni. To je nehigijenski, nema ni struje ni vode – nema ništa”
“Gde bi taj čovek išao da vrši nuždu?”
Protesti Roma u Beogradu, Foto: Zoran Glavonjić
U odsustvo elementarnih životnih uslova, uverili smo se i sami, međutim, teško je ne primetiti i druge, vešto prikrivene, a ponekad i vrlo otvorene, razloge bunta Boljevčana:
RSE: Da li bi tebi smetalo da ovde dođu Romi?
“Da.”
RSE: Zbog čega?
“Šta će ovde.”
Ima i onih koji su zgroženi reakcijom svojih sugrađana:
“To je čist rasizam, toga nije bilo ni u Južoafričkoj Republici. Ako neko smatra da te ljude treba stavljati u geta, neka ih stave i gotovo. Šta drugo?!”
“Zar su ti ljudi krivi što su oterani sa Kosova? Da li su oni krivi što je Milošević potpisao Kumanovski sporazum?”
“I oni su narod koji nema gde. Zašto ne bi došli? Oni su živeli u gradu, a sada ih država pod prinudom seli. Sve je ovo jedna država, isti smo narod i ne bi trebalo narod deliti po nacionalnoj osnovi i boji kože.”
Građani Boljevaca uporno odbijaju tvrdnje da su rasisti, što potkrepljuju činjenicom da godinama žive u skladu i miru sa manjinama poput Slovaka, Mađara… i poručuju:
“Mi Boljevčani smo složni i nismo protiv toga da dođe neka porodica. Ima kod nas i prognanih, imamo mi naše Rome, pa neka i oni dođu, nije problem da ih primimo, ali to mora da bude urađeno na pravi način, da policija znako su i šta su.”
Kao da su primili ovu poruku Boljevčana, pored razrušenog kartnoskog naselja, predstavnici gradskih vlasti krenuli su u svojevrsno uvođenje administrativnog reda:
“Stanković, ti si prijavljen u Bratstva i jedinstva?”
“Da.”
“Koliko imate dece?”
“Imam osmoro dece.”
“Gde ste do sada živeli?”
“Svuda po Beogradu.”
“Da li neko dete ide u školu?”
“Ne ide nijedno, kako da idu kada nemam struju, vodu...?!”
Kako god da se razreši postojeća situacija, ostaće osećaj gorčine, posebno u trenutku kada Srbija predsedava Dekadom Roma i kada dočekuje Univerzijadu.
Tako, kod predsednika Unije Roma Srbije Rajka Đurića, potezi gradske vlasti bude sećanja na fašističku Nemačku. On posebno ukazuje na izjavu gradonačelnika Dragana Đilasa, po kojoj Romi koji su se doselili u Beograd, moraju otići tamo odakle su došli:
“To je zastrašujuće. S druge strane, meni kao istoričaru neminovno se vraća jedan postupak iz vremena Hitlerove Nemačke 1936. godine, kada su i oni zbog Olimpijade u Berlinu raselili Rome i napravili konc logor. On je sada pokazao da je neobavešten i da nema elementarna saznanja o tome šta današnja prosvećena Evropa traži, da svaki građanin ima prava da živi gde hoće i ima slobodu kretanja, jer slobodno kretanja ljudi, kapitala i radne snage je neotuđivo pravo u današnjoj Evropi.”
“Zašto si došao ovde, brate? Kako ti pomažeš nama Romima? Gde da idemo? Tri kontejnera su tamo zapalili!”
“Mi smo se dogovorili i ja sam rekao da ću videti.”
“Da, i doneli ste cisternu vode za naselje, vode je bilo dok ste vi bili tu, a kada ste vi otišli, otišla je i cisterna. Ni hranu ni vodu, ništa nam niste dali!”
Nešto smirenijim tonom, svoje namere preneli su našem reporteru:
“Mi bismo ostali ovde, ali sutra ili prekosutra i ovo se ruši. Ako bi nam ovde doneli kontejnere, to bi bilo dobro za nas, jer nemamo ni vode ni struje, deca su nam puna vaški. Katastrofa!”
“Hoću smeštaj ovde u Beogradu, imam tri bolesne ćerke i dva unuka bez oca i majke koje čuvam.”
RSE: Ovde živite bukvalno na ledini, među kartonima. Zar vam je to dobro?
“Jeste, samo da nisam na ulici.”
RSE: A zašto nećete u Boljevce?
“Zato što smo čuli da se spremaju da nas zapale sa gorivom. Kako da idemo kada se bojmo?!”
Meštani Boljevaca, koji su dve noći zaredom protestovali zbog najavljenog dolaska Roma, odbacuju tvrdnje da je zapaljen jedan od tri kontejnera:
“Uopšte nije zapaljen, što se može utvrditi na licu mesta, proveriti videti i snimiti. Dakle, nema šanse da je zapaljen, ljudi koji su bili na licu mesta nisu dali da se pali.”
“Jeste u jednom ćošku načet, iza toga stojim. Mi smo intervenisali i sprečili širenje požara jer je neko zapalio gumu.”
Osnovni razlog protivljenja dolasku Roma je, kako navode pojedini Boljevčani, nepostojanje minimalnih uslova za normalan život:
“Donešena su ova tri razlupana kontejnera, koji su razlupani kako su donešeni. To je nehigijenski, nema ni struje ni vode – nema ništa”
“Gde bi taj čovek išao da vrši nuždu?”
RSE: Da li bi tebi smetalo da ovde dođu Romi?
“Da.”
RSE: Zbog čega?
“Šta će ovde.”
Ima i onih koji su zgroženi reakcijom svojih sugrađana:
“To je čist rasizam, toga nije bilo ni u Južoafričkoj Republici. Ako neko smatra da te ljude treba stavljati u geta, neka ih stave i gotovo. Šta drugo?!”
“Zar su ti ljudi krivi što su oterani sa Kosova? Da li su oni krivi što je Milošević potpisao Kumanovski sporazum?”
“I oni su narod koji nema gde. Zašto ne bi došli? Oni su živeli u gradu, a sada ih država pod prinudom seli. Sve je ovo jedna država, isti smo narod i ne bi trebalo narod deliti po nacionalnoj osnovi i boji kože.”
Građani Boljevaca uporno odbijaju tvrdnje da su rasisti, što potkrepljuju činjenicom da godinama žive u skladu i miru sa manjinama poput Slovaka, Mađara… i poručuju:
“Mi Boljevčani smo složni i nismo protiv toga da dođe neka porodica. Ima kod nas i prognanih, imamo mi naše Rome, pa neka i oni dođu, nije problem da ih primimo, ali to mora da bude urađeno na pravi način, da policija znako su i šta su.”
Kao da su primili ovu poruku Boljevčana, pored razrušenog kartnoskog naselja, predstavnici gradskih vlasti krenuli su u svojevrsno uvođenje administrativnog reda:
“Stanković, ti si prijavljen u Bratstva i jedinstva?”
“Da.”
“Koliko imate dece?”
“Imam osmoro dece.”
“Gde ste do sada živeli?”
“Svuda po Beogradu.”
“Da li neko dete ide u školu?”
“Ne ide nijedno, kako da idu kada nemam struju, vodu...?!”
Kako god da se razreši postojeća situacija, ostaće osećaj gorčine, posebno u trenutku kada Srbija predsedava Dekadom Roma i kada dočekuje Univerzijadu.
Tako, kod predsednika Unije Roma Srbije Rajka Đurića, potezi gradske vlasti bude sećanja na fašističku Nemačku. On posebno ukazuje na izjavu gradonačelnika Dragana Đilasa, po kojoj Romi koji su se doselili u Beograd, moraju otići tamo odakle su došli:
“To je zastrašujuće. S druge strane, meni kao istoričaru neminovno se vraća jedan postupak iz vremena Hitlerove Nemačke 1936. godine, kada su i oni zbog Olimpijade u Berlinu raselili Rome i napravili konc logor. On je sada pokazao da je neobavešten i da nema elementarna saznanja o tome šta današnja prosvećena Evropa traži, da svaki građanin ima prava da živi gde hoće i ima slobodu kretanja, jer slobodno kretanja ljudi, kapitala i radne snage je neotuđivo pravo u današnjoj Evropi.”
